петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Јелко Кацин: Они који одлучују не седе у Београду
Хроника

Јелко Кацин: Они који одлучују не седе у Београду

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 24. новембар 2009.

„Сигуран сам да ћемо бити земља која ће најбрже одговорити на упитник Европске комисије, као што смо и најбрже одрадили посао око визне либерализације”, изјавио је јуче за „Политику” Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије. Он је додао да упитници нису „тајна документа” и да влада увелико припрема одговоре на питања која ће вероватно бити иста као она из упитника које су добили Црна Гора, Македонија и Хрватска.

„Разумем амбицију и жељу господина Ђелића, али они који одлучују о томе не седе у Београду. У Београду се само стварају предуслови да би европске институције и државе чланице могле позитивно да одговоре на такву апликацију”, каже за наш лист Јелко Кацин, известилац Европског парламента за Србију, у паузи јучерашње конференције, одржане у Дому Народне Скупштине. Кацин наводи да упитник ЕК, на који земља мора успешно да одговори како би добила поменути статус, садржи хиљаде питања и има десетине хиљада страница, те да је то „огроман изазов”.

„Свака жена може да затрудни али не може да се породи за три месеца. То ипак траје неко време, ако желимо да то дете буде здраво и за понос родитељима”, сликовит је Кацин.

„Само Исланд, који је одавно део заједничког европског тржишта, може да одговори на питања ЕК за годину дана”, додаје он.

Уверење да Србија има шансе да за годину дана стигне до статуса кандидата за чланство у ЕУ, уколико се на састанку министара Европске уније, почетком децембра, одблокира прелазни трговински споразум, Ђелић темељи на чињеници да Србија, још од јануара ове године, примењује Прелазни трговински споразум. Он наводи и да је ЕК у стратегији за проширење одлучила да, када дође време за то, призна оно што је Србија урадила примењујући споразум.

„Не тражимо да добијемо било какву привилегију, већ радимо тако да наша конкретна достигнућа буду вреднована одређеним степеном интеграција”, каже Ђелић са којим смо разговарали у паузи Пете конференције одбора за европске интеграције земаља процеса стабилизације и придруживања југоисточне Европе. Према његовим речима, сада је фокус на примени Прелазног трговинског споразум, а први могући моменат за потпуну примену тог уговора је 7. или 8. децембар ове године. 

Подношење апликације за чланство Србије у Европској унији треба да буде урађено уз консултације са Европском комисијом али пре тога треба учинити неколико корака, поручили су јуче представници Европске комисије и Европског парламента. „Не ради се о предаји апликације већ о добијању позитивног одговора који мора ојачати проевропске снаге, ојачати амбиције у региону и убрзати тај процес”, рекао је известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин.

Пјер Мирел, директор Директората за земље западног Балкана у Европској комисији, рекао је да не види како би могла да буде поднета кандидатура док је Прелазни трговински споразум још замрзнут. „Захтев за кандидатуру требало би да буде поднет уз договор са Европском комисијом”, навео је Мирел.

(Политика)

 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер