Иван Мркић: Учешћем у мировним мисијама Србија продубљује партнерство са ЕУ

БЕОГРАД - Српски министар спољних послова Иван Мркић оценио је у среду да Србија учешћем у мировним мисијама Европске уније продубљује партнерство са земљама чланицама Уније.

Образлажући у Скупштини Србије Предлог одлуке о учешћу и употреби припадника Војске Србије у мисији ЕУ за обуку војних и безбедносних снага Малија, Мркић је казао да је учешће у мировним мисијама један од приоритета Министарства одбране.

Он је навео да ангажовање припадника Војске Србије у мировним мисијама доприноси одбрамбеним капацитетима и националној безбедности земље.

Према његовим речима, позив да Србија размисли о учешћу у мисији ЕУ у Малију стигао је од високе представнице ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон.

Учешће у мисији ЕУ у Малију није планирано годишњим извештајем који је парламент усвојио у фебруару, навео је Мркић и позвао посланике да подрже предложену одлуку. 

Посланици Скупштине Србије расправљају о одлукама и извештајима из области безбедности и војске. На дневном реду је Предлог одлуке о употреби и учешћу припадника Војске Србије у Мисији Европске уније за обуку војних и безбедносних снага Малија у 2013. години.

Посланици у обједињеној расправи дебатују и о извештају скупштинског Одбора за контролу служби безбедности о извршеном надзору над радом служби безбедности.

Председнца тог скупштинског радног тела Јадранка Јоксимовић је рекла да је сектор безбедности увек "обавијен неким велом тајни", али управо због тога чланови Одбора треба да обављају контролну функцију балансирајући између онога што службе морају да раде и са друге стране цивилне и демократске власти.

Јоксимовићева је рекла да су седнице тог Одбора конструктивне и да је до сада одржано пет седница, а седницама су присуствовали и директори и припадници служби безбедности и одговарали на питања.

Оштра полемика унутар владајуће коалиције о извештају о контроли служби безбедности

Председница Одбора за контролу служби безбедности Јадранка Јоксимовић, која је посланица владајуће Српске напредне странке, казала је у расправи да је "згранута начином" на који је посланик ПУПС-а Ковачевић интерпретирао недостатке извештаја и да је његов говор "на ивици безобразлука у погледу изношења нетачних ствари". 

"Рекли сте да је овај извештај написан тако да показује да се нема довољно искуства, то могу и да уважим", казала је Јоксимовићева и додала да извештај није поднет да би добио нечије хвалоспеве, а посебно не од "неке уједињене партије". 

На то је Ковачевић, иначе некадашњи радник обавештајних служби, казао да је "председавајућа требало да опомене госпођу Јоксимовић јер је употребила неке неприличне изразе карактеришући оно што сам ја рекао. Друго, увредљиво се изразила и индиректно о ПУПС јер је рекла 'некаква партија'". 

Он је рекао да је раније у говору исказао поштовање према функцији председника Одбора за контролу служби безбедности, и да не треба реплицирати пледирањем да се докаже да је он говорио неодговорно и не познајући садржину извештаја. 

"Што се тиче компетенције: цео радни век сам провео управо на тим пословима и то најдиректнијим и најстручнијим. Најмање може реплицирати неко ко никад није радио те послове, без обзира што се десет месеци упознавао с тим", оценио је Ковачевић. 

Јоксимовићева је негирала да је омаловажила посланичку групу ПУПС и рекла да је требало да наведе пун назив ПУПС, због чега се извинила. 

Говорећи о компетентности и о томе ко је где провео радни век, Јоксимовићева је рекла да је због цивилне и демократске контроле боље да они који контролишу службе безбедности буду они који нису били директно укључени у рад служби. 

"То је мој принципијелни став. Наравно, допуштам да се другачије мисли, а саветодавне улоге свих оних који су били припадници и служби безбедности и свих других органа безбедности увек су добродошли", рекла је посланица. 

Ковачевић је казао да би у Одбору за контролу служби безбедности требало да буде и неко из струке. 

"Извештај управо показује и недостатак тог погледа. Мислим да се брже прикупљало искуство и брже ишло у квалитетнији рад да је у одбору и неко из струке", оценио је Ковачевић. 

Јадранка Јоксимовић је на почетку данашње расправе представила извештај Одбора за контролу служби безбедности о надзору над радом служби безбедности за 2012. годину. 

Она је на почетку свог излагања негодовала због присуства фоторепортера и затражила од председавајуће Весне Ковач да их "уклони". 

После полемике Јадранке Јоксимовић и Ковачевића, посланик ЛДП-а Бојан Ђурић подсетио је да парламент разматра извештај о контроли служби безбедности два дана после некадашњег празника - Дана безбедности.

"Чини ми се да овде још мало провејава тај стари дух Илије Чворовића и да се узнемире страсти када се расправља о темама безбедности и службама", казао је Ђурић. 

Ђурић је потом говорио о предлогу одлуке за учешће припадника Војске Србије у мисији ЕУ у Малију.

Он је рекао да је сваки евро уложен у српског војника у Малију или у било којој мисији широм света много кориснији за Србију и паметније уложен новац, него један евро или долар који Србија већ годину дана троши "на прилично бесмислену мисију и ангажман рецимо господина Вука Јеремића" који је председавајући Генералне скупштине УН.

Посланици опозиционе Демократске странке Србије (ДСС) најавили су да неће подржати учешће у мисији ЕУ у Малију и оценили да је то што се та одлука доноси по хитном поступку, последица жеље власти да се "додвори Европској унији".

"ДСС неће подржати Предлог одлуке о учешћу припадника Војске Србије у мисији ЕУ у Малију јер је апсурдно да Србија којој је угрожен територијални интегритет, иде да брани територијални интегритет друге земље", рекао је шеф посланичке групе ДСС-а Слободан Самарџић новинарима.

Скупштина ће разматрати и могућности измена Закона о буџетском систему и о Државној ревизорској институцији, којој је Одбор предложио да извештај о ревизији трошења јавних средстава служби безбедности доставља Одбору за контролу служби безбедности.

Скупштина је нову седницу са 14 тачака дневног дневног реда почела у среду, 8. маја. До сада су размотрени Предлози закона о железници, о правима пацијената и о заштити лица с менталним сметњама, Предлог закона о објављивању закона и других прописа и аката и о изменама Законика о кривичном поступку.

Шта чека српске војнике у Малију?

Београд – Тринаест инструктора обуке и припадника медицинског особља Министарства одбране и Војске Србије спрема се да отпутује у Мали, у оквиру Мисије ЕУ.

Они неће учествовати у борбеним акцијама, већ ће бити ангажовани на обуци припадника војних и безбедносних снага те западноафричке државе како би их, како је недавно објашњено Танјугу у Министарству одбране, оспособили за поновно успостављање територијалног интегритета земље, али и борбе против сецесионизма, тероризма и организованог криминала.

Према оцени Владе Србије, политичко-безбедносна ситуација у Малију изузетно је сложена јер централна власт још није успоставила контролу над читавом територијом. 

Најзначајнији безбедносни ризик за припаднике ВС представља деловање побуњеничких групација, а потом и остале претње, попут последица климатског фактора, па се ангажовање припадника ВС сматра "умерено ризичним". 

Сукоби у Малију избили су у јануару 2012. године, када је туарешки Национални покрет за ослобођење Азавада (МНЛА), коме се прикључио и салафистички покрет Ансар Дине, кога подржава Ал Каида, напао војне касарне и градове на северу Малија. 

У међувремену, 22. марта је група официра војске Малија извршила пуч, незадовољна начином на Бамако реагује на побуну на северу, и срушила владу. 

Председник Малија Амаду Тумани Туре напустио је земљу, а побуњеници су искористили политички вакуум и до 1. априла у потпуности преузели контролу над регионима Тимбукту, Кидал и Гао, одакле је војска Малија протерана. 

Туарези су 6. априла једнострано прогласили независност територије Азавад, површине преко 800.000 квадратних километара, док су исламисти најавили увођење шеријатског права. 

Учврстивши власт на заузетим територијама, побуњеници су наставили напредовање ка Бамаку и у Малију је 11. априла ове године проглашено ванредно стање, а привремени шеф државе Дионкунда Траоре позвао је у помоћ Француску, бившу колонијалну силу. 

Француска је, уз подршку Савета безбедности УН, истог дана упутила војнике у Мали како би помогла снагама те афричке државе да зауставе побуњенике. 

Снаге Малија су, уз помоћ 4.500 француских војника и војника суседног Чада, успеле да приморају побуњенике да се из градова повуку у пустињу и планине, одакле и даље повремено изводе герилске нападе. 

ЕУ и УН најавиле су упућивање мисија у Мали, а Париз је саопштио да ће до краја године у тој земљи остати око 1.000 француских војника. 

Српски војници ће бити ангажовани у Малију у оквиру европске мисије. 

ЕУ и други међународни донатори обећали су, у међувремену, у Бриселу да ће издвојити две милијарде евра за обнову Малија. 

(Бета-РТС-Танјуг)