Ivan Mrkić: Učešćem u mirovnim misijama Srbija produbljuje partnerstvo sa EU

BEOGRAD - Srpski ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić ocenio je u sredu da Srbija učešćem u mirovnim misijama Evropske unije produbljuje partnerstvo sa zemljama članicama Unije.

Obrazlažući u Skupštini Srbije Predlog odluke o učešću i upotrebi pripadnika Vojske Srbije u misiji EU za obuku vojnih i bezbednosnih snaga Malija, Mrkić je kazao da je učešće u mirovnim misijama jedan od prioriteta Ministarstva odbrane.

On je naveo da angažovanje pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama doprinosi odbrambenim kapacitetima i nacionalnoj bezbednosti zemlje.

Prema njegovim rečima, poziv da Srbija razmisli o učešću u misiji EU u Maliju stigao je od visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton.

Učešće u misiji EU u Maliju nije planirano godišnjim izveštajem koji je parlament usvojio u februaru, naveo je Mrkić i pozvao poslanike da podrže predloženu odluku. 

Poslanici Skupštine Srbije raspravljaju o odlukama i izveštajima iz oblasti bezbednosti i vojske. Na dnevnom redu je Predlog odluke o upotrebi i učešću pripadnika Vojske Srbije u Misiji Evropske unije za obuku vojnih i bezbednosnih snaga Malija u 2013. godini.

Poslanici u objedinjenoj raspravi debatuju i o izveštaju skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti o izvršenom nadzoru nad radom službi bezbednosti.

Predsednca tog skupštinskog radnog tela Jadranka Joksimović je rekla da je sektor bezbednosti uvek "obavijen nekim velom tajni", ali upravo zbog toga članovi Odbora treba da obavljaju kontrolnu funkciju balansirajući između onoga što službe moraju da rade i sa druge strane civilne i demokratske vlasti.

Joksimovićeva je rekla da su sednice tog Odbora konstruktivne i da je do sada održano pet sednica, a sednicama su prisustvovali i direktori i pripadnici službi bezbednosti i odgovarali na pitanja.

Oštra polemika unutar vladajuće koalicije o izveštaju o kontroli službi bezbednosti

Predsednica Odbora za kontrolu službi bezbednosti Jadranka Joksimović, koja je poslanica vladajuće Srpske napredne stranke, kazala je u raspravi da je "zgranuta načinom" na koji je poslanik PUPS-a Kovačević interpretirao nedostatke izveštaja i da je njegov govor "na ivici bezobrazluka u pogledu iznošenja netačnih stvari". 

"Rekli ste da je ovaj izveštaj napisan tako da pokazuje da se nema dovoljno iskustva, to mogu i da uvažim", kazala je Joksimovićeva i dodala da izveštaj nije podnet da bi dobio nečije hvalospeve, a posebno ne od "neke ujedinjene partije". 

Na to je Kovačević, inače nekadašnji radnik obaveštajnih službi, kazao da je "predsedavajuća trebalo da opomene gospođu Joksimović jer je upotrebila neke neprilične izraze karakterišući ono što sam ja rekao. Drugo, uvredljivo se izrazila i indirektno o PUPS jer je rekla 'nekakva partija'". 

On je rekao da je ranije u govoru iskazao poštovanje prema funkciji predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti, i da ne treba replicirati plediranjem da se dokaže da je on govorio neodgovorno i ne poznajući sadržinu izveštaja. 

"Što se tiče kompetencije: ceo radni vek sam proveo upravo na tim poslovima i to najdirektnijim i najstručnijim. Najmanje može replicirati neko ko nikad nije radio te poslove, bez obzira što se deset meseci upoznavao s tim", ocenio je Kovačević. 

Joksimovićeva je negirala da je omalovažila poslaničku grupu PUPS i rekla da je trebalo da navede pun naziv PUPS, zbog čega se izvinila. 

Govoreći o kompetentnosti i o tome ko je gde proveo radni vek, Joksimovićeva je rekla da je zbog civilne i demokratske kontrole bolje da oni koji kontrolišu službe bezbednosti budu oni koji nisu bili direktno uključeni u rad službi. 

"To je moj principijelni stav. Naravno, dopuštam da se drugačije misli, a savetodavne uloge svih onih koji su bili pripadnici i službi bezbednosti i svih drugih organa bezbednosti uvek su dobrodošli", rekla je poslanica. 

Kovačević je kazao da bi u Odboru za kontrolu službi bezbednosti trebalo da bude i neko iz struke. 

"Izveštaj upravo pokazuje i nedostatak tog pogleda. Mislim da se brže prikupljalo iskustvo i brže išlo u kvalitetniji rad da je u odboru i neko iz struke", ocenio je Kovačević. 

Jadranka Joksimović je na početku današnje rasprave predstavila izveštaj Odbora za kontrolu službi bezbednosti o nadzoru nad radom službi bezbednosti za 2012. godinu. 

Ona je na početku svog izlaganja negodovala zbog prisustva fotoreportera i zatražila od predsedavajuće Vesne Kovač da ih "ukloni". 

Posle polemike Jadranke Joksimović i Kovačevića, poslanik LDP-a Bojan Đurić podsetio je da parlament razmatra izveštaj o kontroli službi bezbednosti dva dana posle nekadašnjeg praznika - Dana bezbednosti.

"Čini mi se da ovde još malo provejava taj stari duh Ilije Čvorovića i da se uznemire strasti kada se raspravlja o temama bezbednosti i službama", kazao je Đurić. 

Đurić je potom govorio o predlogu odluke za učešće pripadnika Vojske Srbije u misiji EU u Maliju.

On je rekao da je svaki evro uložen u srpskog vojnika u Maliju ili u bilo kojoj misiji širom sveta mnogo korisniji za Srbiju i pametnije uložen novac, nego jedan evro ili dolar koji Srbija već godinu dana troši "na prilično besmislenu misiju i angažman recimo gospodina Vuka Jeremića" koji je predsedavajući Generalne skupštine UN.

Poslanici opozicione Demokratske stranke Srbije (DSS) najavili su da neće podržati učešće u misiji EU u Maliju i ocenili da je to što se ta odluka donosi po hitnom postupku, posledica želje vlasti da se "dodvori Evropskoj uniji".

"DSS neće podržati Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u misiji EU u Maliju jer je apsurdno da Srbija kojoj je ugrožen teritorijalni integritet, ide da brani teritorijalni integritet druge zemlje", rekao je šef poslaničke grupe DSS-a Slobodan Samardžić novinarima.

Skupština će razmatrati i mogućnosti izmena Zakona o budžetskom sistemu i o Državnoj revizorskoj instituciji, kojoj je Odbor predložio da izveštaj o reviziji trošenja javnih sredstava službi bezbednosti dostavlja Odboru za kontrolu službi bezbednosti.

Skupština je novu sednicu sa 14 tačaka dnevnog dnevnog reda počela u sredu, 8. maja. Do sada su razmotreni Predlozi zakona o železnici, o pravima pacijenata i o zaštiti lica s mentalnim smetnjama, Predlog zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata i o izmenama Zakonika o krivičnom postupku.

Šta čeka srpske vojnike u Maliju?

Beograd – Trinaest instruktora obuke i pripadnika medicinskog osoblja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije sprema se da otputuje u Mali, u okviru Misije EU.

Oni neće učestvovati u borbenim akcijama, već će biti angažovani na obuci pripadnika vojnih i bezbednosnih snaga te zapadnoafričke države kako bi ih, kako je nedavno objašnjeno Tanjugu u Ministarstvu odbrane, osposobili za ponovno uspostavljanje teritorijalnog integriteta zemlje, ali i borbe protiv secesionizma, terorizma i organizovanog kriminala.

Prema oceni Vlade Srbije, političko-bezbednosna situacija u Maliju izuzetno je složena jer centralna vlast još nije uspostavila kontrolu nad čitavom teritorijom. 

Najznačajniji bezbednosni rizik za pripadnike VS predstavlja delovanje pobunjeničkih grupacija, a potom i ostale pretnje, poput posledica klimatskog faktora, pa se angažovanje pripadnika VS smatra "umereno rizičnim". 

Sukobi u Maliju izbili su u januaru 2012. godine, kada je tuareški Nacionalni pokret za oslobođenje Azavada (MNLA), kome se priključio i salafistički pokret Ansar Dine, koga podržava Al Kaida, napao vojne kasarne i gradove na severu Malija. 

U međuvremenu, 22. marta je grupa oficira vojske Malija izvršila puč, nezadovoljna načinom na Bamako reaguje na pobunu na severu, i srušila vladu. 

Predsednik Malija Amadu Tumani Ture napustio je zemlju, a pobunjenici su iskoristili politički vakuum i do 1. aprila u potpunosti preuzeli kontrolu nad regionima Timbuktu, Kidal i Gao, odakle je vojska Malija proterana. 

Tuarezi su 6. aprila jednostrano proglasili nezavisnost teritorije Azavad, površine preko 800.000 kvadratnih kilometara, dok su islamisti najavili uvođenje šerijatskog prava. 

Učvrstivši vlast na zauzetim teritorijama, pobunjenici su nastavili napredovanje ka Bamaku i u Maliju je 11. aprila ove godine proglašeno vanredno stanje, a privremeni šef države Dionkunda Traore pozvao je u pomoć Francusku, bivšu kolonijalnu silu. 

Francuska je, uz podršku Saveta bezbednosti UN, istog dana uputila vojnike u Mali kako bi pomogla snagama te afričke države da zaustave pobunjenike. 

Snage Malija su, uz pomoć 4.500 francuskih vojnika i vojnika susednog Čada, uspele da primoraju pobunjenike da se iz gradova povuku u pustinju i planine, odakle i dalje povremeno izvode gerilske napade. 

EU i UN najavile su upućivanje misija u Mali, a Pariz je saopštio da će do kraja godine u toj zemlji ostati oko 1.000 francuskih vojnika. 

Srpski vojnici će biti angažovani u Maliju u okviru evropske misije. 

EU i drugi međunarodni donatori obećali su, u međuvremenu, u Briselu da će izdvojiti dve milijarde evra za obnovu Malija. 

(Beta-RTS-Tanjug)