Италијански банкарски сектор епицентар следеће велике кризе после брегзита

Прашина око референдума у Великој Британији се још није слегла, а нови потрес вреба иза ћошка. Италијанске банке су пред колапсом. Хоће ли поново да помажу порески обвезници Европске уније?

Европски банкарски завод ЕБА процењује да вредност "трулих кредита" у Италији износи 200 милијарди евра, а други рачунају са сумом од 360 милијарди евра.

Све зависи од начина бројања. Али, порука је јасна: ако кредити тог реда величине падну, италијанска држава више неће моћи да сама носи њихов терет, а и заједница земаља еврозоне би била преоптерећена.

Основни проблем је и даље слаба коњунктура у Италији.

- Италијанска привреда не бележи раст и делимично се налази у рецесији. Предузећима и приватним домаћинствима у Италији не иде добро, они делом нису у стању да плате своје камате и дугове - каже Мартин Фауст, професор банкарске економије у франкфуртској Финансијској школи.

Овај проблем познат је годинама. У јесен 2014. године је девет италијанских банака пало на такозваном европском тесту оптерећења.

Највећу рупу у капиталу је имала банка МПС, иначе најстарија од светских банака које још постоје. Од тада се много тога догодило, али то није било довољно.

Почетком 2015, једна одредба ЕУ је требало да се побрине да се не понове грешке из прошлости. Сада банке не смеју бити спасаване новцем пореских обвезника, као што је то често био случај после финансијске кризе 2008.

Многи Британци страхују за посао

Када Велика Британија и званично напусти ЕУ, промениће се радни однос много Британаца запослених у институцијама ове заједнице. Али, то није баш тако једноставно.

- Власници обвезница и они са уштеђевином која прелази законски минимум, морају да страхују да ће изгубити део свог новца. То не доприноси стабилности банака, јер многи инвеститори ће сада нерадо зајмити новац банкама. Јер се боје да ће на крају они бити гаранти - каже Фауст.

Врзино коло

Слаба конкјунктура, оклевање улагача, проблеми италијанских банака су се временом повећавали уместо да се смањују.

- Можемо поћи од тога да ће губици банака наредних година да се битно повећају. Проблем је што "трули кредити" редукују сопствени капитал банака. А без сопственог капитала банке не могу да преживе - каже Фауст.

То је врзино коло, јер управо у време слабе коњунктуре, предузећа су упућена на јаке банке.

Почетком 2016, италијанска влада се споразумела са ЕУ око могућности да се "трули кредити" препусте "лошим банкама". У априлу је основан још једна спасилачки фонд звани Атланте, који су банке у држави напуниле са око четири милијарде евра.

Италијански премијер тражи помоћ у Бриселу

На самиту ЕУ прошле недеље, италијански премијер Матео Ренци је представио свој план помагања банака новцем убраним од пореза.

Он жели да их снабде са 40 милијарди евра свежег капитала, како би могле да продишу.

Ренцијев аргумент: референдум о изласку Велике Британије из ЕУ је створио ванредну ситуацију у којој је таква помоћ дозвољена.

То је само изговор, сматра Томас Хартман-Венделс, професор банкарске економије у Келну: "Нема узрочне везе између брегзита и актуелних проблема италијанских банака".

Он тврди да италијанске банке треба санирати, али да то мора бити рађено по новим правилима: тек када власници и повериоци буду одрешили кесу, моћи ће и држава то да учини.

- После финансијске кризе се говорило да не сме више да се деси да за рискантне банкарске послове гаранти буду порески обвезници - подсећа Хартман-Веделс.

Италијански премијер Ренци се налази под политичким притиском, а државне гарантије ће проузроковати трошкове тек када дође до озбиљне ситуације, тврди овај експерт. "А то је поново најједноставније решење које дугорочно не води из слепе улице".

Следећа проба

Драма без краја јасно показује слабости монетарне уније. Италијанска привреда се не покреће, јер су изостале темељне реформе а евро је прескуп.

Што криза буде дуже трајала, и проблеми ће бити све већи.

- Кризе у еврозони још ни издалека нису превазиђене. Структуралне тешкоће су последњих година само гуране у страну, али нису решаване - каже Мартин Фуаст.

С обзиром на огроман волумен трулих кредита у Италији, Хартман-Венделс са келнског универзитета очекује да ће пре или касније за банке опет морати да гарантују европски порески обвезници.

Шпанија је између 2012. и 2014. добила 40 милијарди евра као помоћ из Европског фонда за спас евра да би рекапитализовала своје банке.

Преговори о сличном програму у Италији би могли да ионако напете односе у монетарној унији ставе на нову тешку пробу.

(Блиц)