петак, 27. новембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Испред Храма Светог Саве, као и храмовима широм Србије, Црне Горе и Републике Српске пале се свеће за покој душе преминулог митрополита Амфилохија
Хроника

Испред Храма Светог Саве, као и храмовима широм Србије, Црне Горе и Републике Српске пале се свеће за покој душе преминулог митрополита Амфилохија

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 30. октобар 2020.

Испред Храма Светог Саве, као и храмовима широм Србије, Црне Горе и Републике Српске, пале се свеће за покој душе преминулог митрополита Амфилохија.

Посмртни остаци Амфилохија пренети на Цетиње, окупљени верници; Јоаникије: Својим ходом узвишеним за Христом пропутио нам је тај пут и све нас научио како треба да живимо

Посмртни остаци митрополита црногорско-приморског Амфилохија пренети су у Цетињски манастир, испред којег су се окупили верници и свештенство.

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије је, у литургији у манастиру казао је да је Амфилохије својим одласком оставио велику празнину и велики бол, али и велики благослов и свој пример да идемо за њим.

"Својим ходом узвишеним за Христом пропутио нам је тај пут и све нас научио како треба да живимо", казао је Јоаникије.

Епископ је казао и да је митрополит стално говорио да треба да се боримо против овог вируса, али још више да се боримо против вируса мржње, злопамћења, неслоге, свађа, препирки и остале злобе, зависти, нечистоће.

"Победио је и један и други вирус и својом смрћу сединио се са Христом и запечатио своју победу и војевање са злом у којем је овенчан венцем непролазне Божје славе. Оставио нам је својим одласком велику празнину и велики бол, али и велики благослов и свој пример да идемо за њим", казао је Јоаникије, а преноси РТЦГ.

"Велики Божји људи као што је митрополит Амфилохије су такви да га савременици не могу видети у оној мери и оној љепоти и оној величини какав он заправо јесте. То ће показати будуће вријеме и векови. Онај ко се целога свога живота везивао за Христа и његово небеско царство, он напредује и у овоме свету из силе у силу, а и после свог одласка из овога света. Одлазећи не напушта овај свет, него је присутан у њему кроз Христа Господа. Наш митрополит, наш духовни отац, он је целога свог живота ишао за Христом и на крају са свим својим добрим делима и монументалним делом црквеног делатника", рекао је Јоаникије данас на Цетињу.

Навео је и да "није мали знак што се митрополит излечио и од упале плућа и од ове заразне болести".

"Његов каснији опоравак није ишао, просто организам није више могао да издржи тај напор. Али он је победио овај вирус. Он га је прво духовно победио, и тај вирус и све друге вирусе, и његова смрт је заправо победа, јер је он својом смрћу потврдио све оне врлине које смо ми примећивали у његовом животу и на његовом животном путу, пре свега у његовој личности. Дакле, његова смрт је још једно прослављање имена Христовог.

Отац Гојко Перовић: Наш Митрополит је једини Епископ у Православној Цркви који је успио да на једном мјесту окупи цариградског и московског Патријарха да освештају Храм у Подгорици

Његово преосвештенство Владика Јоаникије, са свештенством и вјерним народом, служио празничну вечерњу службу са петохљебницом у Цетињском манастиру. Након вечерње, служен је помен крај одра блаженопочившег Митрополита црногорско.приморског Амфилохија.

По благослову Владике Јоаникија, крај одра свог и нашег духовног оца, сабранима се обратио отац Гојко Перовић ректор Цетињске богословије.

Отац Гојко је подсјетио да је Лучиндан је дан када славимо Светог Луку, а да од прије двјеста година славимо на тај дан и Светог Петра Цетињског Чудотворца. Он је додао да је трудом Митрополита Амфилохија, као светитељ је почео да се прославља и Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац. Он је рекао да нико није могао да очекује да ће су упокојити у та два дана (31. се упокјио Свети Петар Цетињски, а сутрадан Свети Петар Други Ловћенски Тајновидац),

”Ево дан прије Светог Петра да буде и трећи дан, као што се три дана обиљежавају Божић и Васкрс, тако је дао Бог да ћемо ми од ове године три дана обиљежавати три наша Цетињска Митрополита”, рекао је отац Гојко и додао да ћемо се сјећети данашњег дана упокојења нашег Митрополита и ове двојце Цетињских Архијереја.

Отац Гојко је рекао да ми стојимо на камену, подсјетивши на Господње ријечи Апостолу Петру, када му је дао име и рекао му да ће на том камену саградити Цркву, а то значи да се Црква гради на тврдој вјери, на нечему тврдом у људима. ”Људи су меки, и пролазни, и слаби, и грешни, управо смо чули молитву да нема човјека да живи, а не гријеши, али Господ је тражио то чврсто у људима”, додао је. Осврнуо се такође на нашу тешку историју, те да је и у највећој окупацији остао камен, камен Ловћена, а на том камену Иван Црнојевић са Цетињским Митрополитима, саградио Цетињски манастир који је постао светионик међу људима. Направио је аналогију између праотаца, Авраама, Мојсија, до данас.

”Драги наш Митрополите Амфилохије, добро си нас научио коју књигу да читамо, Библију да читамо”, рекао је и подсјетио на однос народа према Мојсију, напоменувши да је Владика Амфилохије знао да упореди Светог Петра Цетињског са Мојсијем.

”И немам, драги Владико и учитељу, и оче, ништа да кажем, него да знам сада овдје пред овим одром, сви професори Богословије, када на Цетињу, као пред Црвеним морем, кад није било никакве шансе да се на Цетињу обнови богословска школа, ти си рекао да ће бити и свесака и оловака, само да кренемо”, рекао је отац Гојко и нагласио да нема шта друго да каже него да Владика личи и Мојсију и Светом Петру Цетињском.

„И због тога данас имамо Богословију, имамо радио, имамо часопис по оном Вашем водоскоку испод манастира Мораче, Храм у Подгорици, Храм у Бару, обновљене женске и мушке манастире, школе вјеронауке, три хора: никшићки, подгорички и которски, који могу пјевати и пред васељенским и пред руским Патријархом, као што су пјевали.

Наш Митрополит је једини Епископ у Православној Цркви који је успио да на једном мјесту окупи цариградског и московског Патријарха да освештају Храм у Подгорици“, нагласио је отац Гојко Перовић. Он је казао и да је Митрополит као пророк Мојсије дочекао да изведе свој народ из ропства:

„Процвјетала пустиња и камено море се по ко зна који пут раздвојило овдје у Црној Гори, и Митрополит је дочекао да изведе овај народ из седамдесетпетогодишњег мрака гдје смо сами своје храмове и цркве претварали у штале и магацине. Чуда смо се нагледали како каже један стих у Светом Писму. Бог подиже великог Пророка међу нас и Бог походи народ свој. И то се односи на Митрополита Амфилохија“, нагласио је ректор Цетињске богословије.

Отац Гојко је на крају казао да је Владика говорио претходних година како је све успио али не и да измири Црногорце и ко зна кад ћемо то дочекати, али ако ћемо ићи путем Митрополита Амфилохија, то је онда пут љубави и мира.

У току службе, из Херцеговине су дошли и умировљени Владика захумско-херцеговачки Атанасије и Епископ захумско-херцеговачки Димитрије.

Помен Митрополиту Амфилохију у Цетињском манастиру

Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију, који је јутрос уснуо у Господу, служен је помен у Цетињском манастиру, пошто су његови земни остаци испраћени у молитвеној тишини многобројног броја особља Клиничко-болничког центра гдје се Високопреосвећени налазио на лијечењу од 6. октобра.

Помен је служио Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са свештенством и свештеномонаштвом, који је пред одром свог духовног оца казао да ће будуће вријеме и вјекови показати Митрополита Амфилохија у оној мјери и у оној љепоти и величини какав он заправо јесте.

“Браћо и сестре,

Ево, сабрао нас је данас наш Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит цетињски блаженопочивши Амфилохије око свога одра. Дошао је на празник Светога Петра Цетињскога овдје у своју обитељ, у свој Цетињски манастир да се још једном поклони Светом Петру Цетњском, а можемо рећи и да му се придружи.

Знамо у доброј мјери његов животни пут, али велики Божији људи, као што је Митрополит Амфилохије, такви су да га савременици не могу видјети у оној мјери и у оној љепоти и величини какав он заправо јесте, него ће то показати будуће вријеме и вијекови. Онај ко се цијелога свога живота везивао за Христа и за Његово Небеско царство благодаћу Божијом и устројством вишњим, он напредује и у овом свијету из силе у силу, а и послије свога одласка из овог свијета и одлазећи не напушта овај свијет него је присутан у њему кроз Христа Господа. А наш Митрополит, наш духовни отац, цијелога свога живота ишао је за Христом и на крају се са свим својим добрим дјелима, једном ријечју са својим монументалним дјелом црквеног дјелатника, успео са Христом на Голготу. И поболовао од вируса неко вријеме па је и тај вирус побиједио и од њега се ослободио. А говорио је стално да треба да се боримо и против овог вируса који сада хара здравље људи, али још више да се боримо против вируса мржње, злопамћења, неслоге, свађа, препирки и остале злобе, зависти и сваке нечистоте, и демонске и људске. Он је и један други вирус побиједио и својом смрћу, својом блаженом мирном кончином, причестивши се Светим тајнама, он се коначно сјединио са Христом и запечатио своју побједу и своје војевање са злом у којем је овјенчан вијенцем непролазне Божије славе.

Оставио нам је својим одласком велику празнину и велики бол, али и велики благослов и поставио нам свима високу мјеру и свој примјер да идемо за њиме јер нам је он својим ходом узивишеним, кроз цио свој живот за Христом пропутио тај пут и све нас научио како треба да живимо. Рекосмо, велики је ово губитак, али смо увјерени да ће његова праведничка смрт, упокојење и сједињење са Христом сјединити око његовога одра који је слика гроба Христовога и све нас, да ће нас сабрати, да ће нас измирити као што је Свети Петар Цетињски оставио завјештање да макар за годину дана послије његовога упокојења престану све свађе и све омразе и да завлада мир Црном Гором, тако је исто завештање нашег Митрополита миротворца, новог миротворца цетињског који се уочи Светога Луке и Светога Петра и Петра Другог Ловћенског Тајновитца присајединио апостолима и светим цетињским митрополитима. Видите ли чуда Божијега и знамења?

Он се упокоји уочи празника Светога Петра и два дана уочи упокојења Ловћенског Тајновитца па сада у три дана заредом имако тројицу Светих јерараха у име Свете Тројице, који су прославили Свету Тројицу и Христа Спаситеља у овом животу и нас научили Јеванђељу Божијем. А наш Митрополит је посебно био велики проповједник Јеванђеља Христова, велики свештенодјелатељ Јеванђеља Христовога и велики свједок и Христове вјере и Христових дјела и крста Христовога часнога и нека се свако од нас и овдје сабраних и у цијелој Црној Гори, али и у цијелом Православљу, опомене његовога живота и његове праведничке кончине да би својој души уготовио вјечна Божанска блага и спасење гледајући у нашег Митрополита и у остале Божије угодника.

А он то сигурно јесте, сви смо свједоци тога, и заслужио је да га као таквог памтимо. А посебно што је много претрпио и јада и муке и никад не тражећи ништа за себе, него се увијек борећи за Цркву Божију проходећи свој трновит пут и као монах и као свештеник, и као професор а посебно као архијереј, трпећи мноштво неправди и искушења и од својих и од туђих, али он је на све изливао своју љубав и за њега су сви били своји и ближњи и пријатељи и непријатељи јер се уздигао до оне славе коју је Господ Исус Христос назначио и показао да љубимо и пријатеље и непријатеље и да благосиљамо и оне који нас куну и мрзе.

Знате ви добро, часни оци свештеници, сестре монахиње, браћо и сестре, о чему говоримо, али сам увјерен да ће правда овог великог архијереја Христовог засијати као сунце и да ће свјетлост те његове правде како буде пролазило вријеме све више и јаче сијати. И зато јесте ово тужан дан када смо примили вијест о његовој смрти, али ће се наша туга а посебно наша молитва за нашег Митрополита претварати полако у радосну тугу, а послије тога у славу јер смо увјерени да стојимо пред одром Светога човјека који се сјединио са Христом и који је и нас привео Христу и који ће нас и убудуће приводити и сједињавати.

Њему нека је вјечни покој његове душе и Царство небеско и сједињење са свима светима, а вама, драга браћо и сестре, свима који љубите своју Цркву и њене свете служитеље да да Бог и снаге и утјехе и свакога добра, посебно у овим данима тешких искушења да се ми саберемо око нашег Митрополита и да га достојанствено како царски ваља и требује, како он то, несумњиво, заслужује испратимо у слози и у братској љубави.”

(НСПМ, РТЦГ, mitropolija.com)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер