Имовина водећих српских тајкуна равна трећини БДП-а земље

Више од 31 милијарде евра у рукама водећих српских богаташа, пише Тањуг

Богатство неколико водећих српских тајкуна, према незваничним проценама, износи 31,5 милијарди евра, што је безмало трећина прошлогодишњег бруто домаћег производа (БДП) Србије, пише Тањуг. Домаћи и регионални медији су прошле недеље пренели да је убедљиво најбогатији српски тајкун тренутно Милан Јанковић, алијас Филип Цептер, с процењеном вредношћу имовине од четири милијарде евра.

Некадашњи, краткотрајни, потпредседник српске владе, а касније „бизнисмен у наглом успону” – Мирослав Мишковић – располаже имовином која се процењује на око две милијарде евра, док се за још једног, сада одбеглог, српског тајкуна – Богољуба Карића – тврди да је „тежак” око милијарду евра.

Високо се котирају на листи највећих српских богаташа, такође и Петар Матић са 700 милиона евра, на колико се процењује и имовина „главног боса шверца дувана на простору Балкана” Станка Суботића Цанета.

У друштву најимућнијих су, поред њих, и Милан Беко, „краљ шећера” Миодраг Костић Коле, затим власник више великих домаћих пољопривредно-прехрамбених предузећа Предраг Ранковић Пецони, чије богатство се цени на 300 до 500 милиона евра, као и неколико других, нешто „сиромашнијих” тајкуна.

Наведена група водећих српских тајкуна, која је своје почетно богатство стекла у прошлој и углавном увећала у овој деценији, представља, у ствари, типичан образац „успешних пословних људи”, какви су у току протекле две деценије „ницали” не само у нашој, већ и у свим другим такозваним транзиционим земљама, после њиховог наглог преласка са дириговане социјалистичке на тржишну привреду.

Када се, у случају имовине наших тајкуна, „подвуче црта” и све сабере и одузме произилази да само десетак таквих богаташа сада располаже капиталом у вредности од око 30 процената БДП-а Србије 2009. Реч је, додуше о незваничним подацима.

Уколико се изузме Цептер, који је свој првобитни бизнис остварио у Швајцарској и неким другим западноевропским земљама, производећи и продајући квалитетно посуђе и неку другу робу, сви остали српски тајкуни су каријеру углавном направили на домаћем терену, уз тесну сарадњу, а често и несебичну помоћ, локалних политичких моћника.

(Тањуг)