Imovina vodećih srpskih tajkuna ravna trećini BDP-a zemlje

Više od 31 milijarde evra u rukama vodećih srpskih bogataša, piše Tanjug

Bogatstvo nekoliko vodećih srpskih tajkuna, prema nezvaničnim procenama, iznosi 31,5 milijardi evra, što je bezmalo trećina prošlogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije, piše Tanjug. Domaći i regionalni mediji su prošle nedelje preneli da je ubedljivo najbogatiji srpski tajkun trenutno Milan Janković, alijas Filip Cepter, s procenjenom vrednošću imovine od četiri milijarde evra.

Nekadašnji, kratkotrajni, potpredsednik srpske vlade, a kasnije „biznismen u naglom usponu” – Miroslav Mišković – raspolaže imovinom koja se procenjuje na oko dve milijarde evra, dok se za još jednog, sada odbeglog, srpskog tajkuna – Bogoljuba Karića – tvrdi da je „težak” oko milijardu evra.

Visoko se kotiraju na listi najvećih srpskih bogataša, takođe i Petar Matić sa 700 miliona evra, na koliko se procenjuje i imovina „glavnog bosa šverca duvana na prostoru Balkana” Stanka Subotića Caneta.

U društvu najimućnijih su, pored njih, i Milan Beko, „kralj šećera” Miodrag Kostić Kole, zatim vlasnik više velikih domaćih poljoprivredno-prehrambenih preduzeća Predrag Ranković Peconi, čije bogatstvo se ceni na 300 do 500 miliona evra, kao i nekoliko drugih, nešto „siromašnijih” tajkuna.

Navedena grupa vodećih srpskih tajkuna, koja je svoje početno bogatstvo stekla u prošloj i uglavnom uvećala u ovoj deceniji, predstavlja, u stvari, tipičan obrazac „uspešnih poslovnih ljudi”, kakvi su u toku protekle dve decenije „nicali” ne samo u našoj, već i u svim drugim takozvanim tranzicionim zemljama, posle njihovog naglog prelaska sa dirigovane socijalističke na tržišnu privredu.

Kada se, u slučaju imovine naših tajkuna, „podvuče crta” i sve sabere i oduzme proizilazi da samo desetak takvih bogataša sada raspolaže kapitalom u vrednosti od oko 30 procenata BDP-a Srbije 2009. Reč je, doduše o nezvaničnim podacima.

Ukoliko se izuzme Cepter, koji je svoj prvobitni biznis ostvario u Švajcarskoj i nekim drugim zapadnoevropskim zemljama, proizvodeći i prodajući kvalitetno posuđe i neku drugu robu, svi ostali srpski tajkuni su karijeru uglavnom napravili na domaćem terenu, uz tesnu saradnju, a često i nesebičnu pomoć, lokalnih političkih moćnika.

(Tanjug)