Хроника | |||
Хашки трибунал: Тешкоће тужилаштва са сведоцима против Рамуша Харадинаја |
![]() |
![]() |
![]() |
уторак, 07. децембар 2010. | |
То пише у данас објављеном поднеску којим се Тужилаштво у Хагу успротивило захтеву Харадинаја да буде привремено ослобођен из судског притвора током предстојеће новогодишње паузе. „Од када је наложено поновно суђење, тужилаштво је наишло на тешкоће у убеђивању сведока, на Косову и ван њега, да сведоче”, наглашава се у документу, уз оцену да је положај сведока „изузетно осетљив”. Привремено ослобађање Харадинаја само би, по тужиоцима, појачало и до сада раширену атмосферу узнемиравања сведока и могло би утицати на њих да се не појаве пред Трибуналом, тврди оптужба. Интегритет и веродостојност поновљеног суђења били би, по тужиоцима, угрожени уколико би се Харадинај нашао на слободи, макар и на ограничено време, а нарочито у осетљивом тренутку уочи или после парламентарних избора на Косову, заказаних за 12. децембар. Харадинај је крајем новембра затражио од Трибунала да га током предстојеће празничне паузе привремено пусти из притвора у којем чека поновно суђење по оптужници за злочине на Косову 1998. Као разлог за привремено ослобађање, Харадинај наводи да му је супруга трудна и да би требало да се породи средином јануара. Поред тога, како пише у захтеву, он би желео да види своје двоје деце. Харадинај, који је лидер Алијансе за будућност Косова, није тражио дозволу судија да се јавно бави политиком, ако буде привремено ослобођен. У притвору у Схевенингену, Харадинај је од 20. јула, када га је у Приштини ухапсио Еулекс. Трибунал је у септембру одбио да Харадинаја пусти на слободу до почетка новог суђења, оцењујући да би имало лош утицај на спремност сведока да се појаве пред Трибуналом, с обзиром да на Косову „преовлађује атмосфера застрашивања сведока”. Усвајајући жалбу тужилаштва на првостепену пресуду, изречену у априлу 2008, апелационо веће Трибунала наложило је 21. јула да суђење Харадинају и саоптуженима Идризу Баљају и Љаху Брахимају буде поновљено по шест од 37 тачака првобитне оптужнице које се односе на злочине над притвореницима у заробљеничком логору ОВК у селу Јабланица код Дечана од марта до септембра 1998. Првостепеном пресудом, Харадинај и другооптузени Баљај били су ослобођени кривице, а трећеоптужени Брахимај осуден је на сест година затвора због окрутног поступања према заробљеницима у јабланичком логору. Понављање суђења наложено је због тога што на првом процесу нису била саслушана два кључна сведока против оптужених, који су одбили да сведоче зато што су били „узнемиравани” и „застрашени”. На застрашивање и узнемиравање сведока на Косову, указало је и судско веће у првостепеној пресуди у којој је назначено и да су почињени злочини над неалбанцима и Албанцима које је ОВК сматрала нелојалним, али не и да је доказана кривица Харадинаја и Баљаја. Новом оптужницом, Харадинају, Баљају и Брахимају се у шест тачака на терет стављају убиства, окрутно поступање и нехумани поступци, као кршење закона и обичаја ратовања. Харадинај је, по оптужници, 1998-99 био вођа ОВК у околини Дечана, Баљај је командовао специјалном јединицом „Црни орлови', а Брахимај је члан главног штаба ОВК и заповедник притвора за заробљенике ОВК. Прво суђење Харадинају и саоптуженима је почело 5. марта 2007, а првостепена пресуда изречена је 3. априла 2008. Тужиоци су пред судско веће током процеса извело 81 сведока, а двојица су одбила да сведоче упркос обавезујућем налогу суда. Харадинај се добровољно предао Трибуналу 9. марта 2005. непосредно пошто је поднео оставку на дужност премијера Косова. Истог дана у Хаг су из Приштине пребачени и Баљај и Брахимај. У првом појављивању пред судијама, сва тројица су одбацила кривицу. Трибунал је на привремену слободу до почетка суђења, Харадинаја пустио 9. јуна 2005., а касније му је, на захтев одбране и упркос противљењу тужилаштва, дозволио да у ограниченој мери јавно наступа на Косову као лидер Алијансе за будућност Косова. (Бета) |