Hans King: Postoje mnoge sličnosti između pape Benedikta i Vladimira Putina

Papa Benedikt Šesnaesti doputovao je juče u dugo čekanu posetu Nemačkoj. Poznati švajcarski teolog Hans King, kome je Vatikan 1979. zabranio da predaje katoličku teologiju, pošto se javno usprotivio dogmi o nepogrešivosti pape, objašnjava zašto će ta poseta malo pomoći krizi crkve i zašto Svetog oca poredi sa Vladimirom Putinom. Prenosimo delove intervjua.

Mnogi katolici smatraju da je crkva u prilično lošem stanju. Prikrivanje seksualnog zlostavljanja dece od strane sveštenika mnoge vernike je udaljilo od crkve. Šta ne valja?

Ukoliko to tako pojednostavljujete, daću jednostavan odgovor. Racingerov prethodnik, Jovan Pavle Drugi, pokrenuo je program crkvene i političke obnove koji je bio u suprotnosti sa namerama Drugog vatikanskog koncila. On je želeo novu hrišćanizaciju Evrope. Racinger je bio njegov najlojalniji saradnik, čak od početka. Taj period bismo mogli da nazovemo obnovom rimskog režima pre koncila.

Zašto su ti problemi naglo izbili 50 godina posle Drugog koncila održanog 1962-1965?

Problemi u crkvi su tinjali neko vreme, kao što otkrivaju decenijama prikrivani seksualni skandali. U jednom momentu globalni problem zloupotrebe više nije mogao da se negira. Ali to nije jedino prikrivanje u katoličkoj hijerarhiji.

Šta pod tim podrazumevate?

To da se crkveni život na parohijalnom nivou u mnogim zemljama prilično raspao. Tokom 2010, prvi put, u Nemačkoj je više ljudi napustilo crkvu nego što ih je kršteno. Od Koncila smo izgubili desetine hiljada sveštenika. Crkvena hijerarhija nije imala hrabrosti da, pošteno i iskreno, prizna kakva je zaista situacija.

U intervjuu za „Cajt“ oštro ste kritikovali papu Benedikta rekavši da ni Luj Četrnaesti nije bio toliko autokrata koliko poglavar Katoličke crkve sa svojim apsolutističkim stilom vladavine. Da li bi Benedikt zaista mogao da promeni rimski sistem ukoliko bi želeo?

Istina je da je taj apsolutizam sastavni element rimskog sistema. Ali on nikada nije bio neophodan element Katoličke crkve. Drugi vatikanski koncil učinio je sve da se od toga udalji, ali nažalost to nije bilo dovoljno.

Danas ponovo prevladava neverovatan kult ličnosti koji je u suprotnosti svemu napisanom u Novom zavetu. Benedikt je čak prihvatio poklon tijare, papske krune, srednjovekovni simbol apsolutne papske moći, koji raniji papa Pavle Šesti nije uzeo. Mislim da je to nečuveno. On bi sve to mogao da promeni preko noći, ukoliko bi želeo.

Ali ne želi?

Ne želi. U to sam apsolutno uveren jer on ima neophodan autoritet.

Vi i Benedikt putujete različitim putevima. Vi želite da reformišete crkvu i sačuvate je u životu. Papa pokušava da crkvu ogradi od spoljašnjeg sveta i da je povećano ograniči na konzervativno jezgro, koje će možda opstati.

Zaista. U prošlosti je rimski sistem poređen sa komunističkim sistemom, onim u kome jedna ličnost ima svu moć. Danas se pitam da li smo možda u fazi „putinizacije“ Katoličke crkve. Naravno da ne želim da Svetog oca, kao osobu, poredim sa nesvetim ruskim državnikom. Međutim, postoje mnoge strukturalne i političke sličnosti. Putin je takođe nasledio legat demokratskih reformi, ali je učinio sve što je mogao da ih okrene. U crkvi smo imali koncil koji je inicirao obnovu i ekumensko razumevanje. Čak ni pesimisti nisu mogli da zamisle da su posle toga moguća tolika nazadovanja. Politika obnove pape Poljaka, početak osamdesetih godina prošlog veka, omogućila je njemu sličnom šefu visoko tajanstvene Kongregacije za doktrinu vere, nekada poznate kao Kongregacija rimske i univerzalne inkvizicije, a ona je i dalje inkvizicija, uprkos novom imenu – da (Racinger) bude izabran za papu.

Vaše prognoze deluju sumorno.

Veoma je važno da ne potonemo u pesimizam. Ali moja dijagnoza pokazuje da je crkva bolesna, a to je bolest rimskog sistema. U takvim okolnostima, ne mogu da se ponašam kao nesposobni lekar i kažem da će sve biti u redu.

(Špigl)