Ханс Кинг: Постоје многе сличности између папе Бенедикта и Владимира Путина

Папа Бенедикт Шеснаести допутовао је јуче у дуго чекану посету Немачкој. Познати швајцарски теолог Ханс Кинг, коме је Ватикан 1979. забранио да предаје католичку теологију, пошто се јавно успротивио догми о непогрешивости папе, објашњава зашто ће та посета мало помоћи кризи цркве и зашто Светог оца пореди са Владимиром Путином. Преносимо делове интервјуа.

Многи католици сматрају да је црква у прилично лошем стању. Прикривање сексуалног злостављања деце од стране свештеника многе вернике је удаљило од цркве. Шта не ваља?

Уколико то тако поједностављујете, даћу једноставан одговор. Рацингеров претходник, Јован Павле Други, покренуо је програм црквене и политичке обнове који је био у супротности са намерама Другог ватиканског концила. Он је желео нову хришћанизацију Европе. Рацингер је био његов најлојалнији сарадник, чак од почетка. Тај период бисмо могли да назовемо обновом римског режима пре концила.

Зашто су ти проблеми нагло избили 50 година после Другог концила одржаног 1962-1965?

Проблеми у цркви су тињали неко време, као што откривају деценијама прикривани сексуални скандали. У једном моменту глобални проблем злоупотребе више није могао да се негира. Али то није једино прикривање у католичкој хијерархији.

Шта под тим подразумевате?

То да се црквени живот на парохијалном нивоу у многим земљама прилично распао. Током 2010, први пут, у Немачкој је више људи напустило цркву него што их је крштено. Од Концила смо изгубили десетине хиљада свештеника. Црквена хијерархија није имала храбрости да, поштено и искрено, призна каква је заиста ситуација.

У интервјуу за „Цајт“ оштро сте критиковали папу Бенедикта рекавши да ни Луј Четрнаести није био толико аутократа колико поглавар Католичке цркве са својим апсолутистичким стилом владавине. Да ли би Бенедикт заиста могао да промени римски систем уколико би желео?

Истина је да је тај апсолутизам саставни елемент римског система. Али он никада није био неопходан елемент Католичке цркве. Други ватикански концил учинио је све да се од тога удаљи, али нажалост то није било довољно.

Данас поново превладава невероватан култ личности који је у супротности свему написаном у Новом завету. Бенедикт је чак прихватио поклон тијаре, папске круне, средњовековни симбол апсолутне папске моћи, који ранији папа Павле Шести није узео. Мислим да је то нечувено. Он би све то могао да промени преко ноћи, уколико би желео.

Али не жели?

Не жели. У то сам апсолутно уверен јер он има неопходан ауторитет.

Ви и Бенедикт путујете различитим путевима. Ви желите да реформишете цркву и сачувате је у животу. Папа покушава да цркву огради од спољашњег света и да је повећано ограничи на конзервативно језгро, које ће можда опстати.

Заиста. У прошлости је римски систем поређен са комунистичким системом, оним у коме једна личност има сву моћ. Данас се питам да ли смо можда у фази „путинизације“ Католичке цркве. Наравно да не желим да Светог оца, као особу, поредим са несветим руским државником. Међутим, постоје многе структуралне и политичке сличности. Путин је такође наследио легат демократских реформи, али је учинио све што је могао да их окрене. У цркви смо имали концил који је иницирао обнову и екуменско разумевање. Чак ни песимисти нису могли да замисле да су после тога могућа толика назадовања. Политика обнове папе Пољака, почетак осамдесетих година прошлог века, омогућила је њему сличном шефу високо тајанствене Конгрегације за доктрину вере, некада познате као Конгрегација римске и универзалне инквизиције, а она је и даље инквизиција, упркос новом имену – да (Рацингер) буде изабран за папу.

Ваше прогнозе делују суморно.

Веома је важно да не потонемо у песимизам. Али моја дијагноза показује да је црква болесна, а то је болест римског система. У таквим околностима, не могу да се понашам као неспособни лекар и кажем да ће све бити у реду.

(Шпигл)