Горан Весић: Ђинђић са Ђиласом, Вуком Јеремићем, Бошком Обрадовићем и Сергејем Трифуновићем не би сео за исти сто - он и Вучић су једини схватали важност решавања питања Косова

 Само су двојица српских политичара - Зоран Ђинђић и Александар Вучић - разумели важност решавања питања Косова, изјавио је гостујући на ТВ Пинк заменик градоначелника Београда Горан Весић.

- У новијој српској политичкој историји постоје само двојица српских политичара који су разумели колико је важно да се реши питање Косова - то су Зоран Ђиндић и Александар Вучић. Иако то није политички профитабилно, како је то и сам председник Вучић данас рекао, многи други политичари су бирали ситуацију у којој су чекали статус кво, односно бирали да ствари иду својим током, рачунајући да ће тај проблем решити неки људи који дођу после њих, јер решавање тог проблема не може да им донесе политичке поене. Зоран Ђиндић, а данас Александар Вучић разумевали су колико је важно да Србија реши проблем Косова и Метохије, како би Србија могла да напредује даље - рекао је Весић.

Према његовим речима, ситуација у којој је Зоран Ђиндић покренуо решавање проблема Косова и Метохије 2002. године била је много боља за Србију него данас.

Мислим на Сергеја Трифуновића, који је пријатељ са убицом Ђинђића, Милорадом Легијом. Да не причам о фашисти Бошку Обрадовићу из Двери. Следбенику Димитрија Љотића са ким Ђиндић не би сео за исти сто. О Ђиласу, против кога је подносио кривичне пријаве и са ким није желео да седне за исти сто, нећу да причам. О Вуку Јеремићу, који је био најурен као стажиста из Владе Србије, јер је из ње износио документа, тек не желим да причам

- Косово није самопрогласило независност, нисмо имали границе на Јарињу и Брњаку, нисмо имали егзодус Срба који се догодио 2004. године. Ситуација је била таква да смо имали много више власти на КиМ и да смо имали више Срба. Нажалост, у том тренутку међународна заједница, као и већина политичара у Србији, није била спремна да прихвати Ђинђићеву идеју, али да је она тада на неки начин успела да се имплементира, Србија би сасвим сигурно до данас била у ЕУ - сматра Весић.

Он истиче да је Србија изгубила 11 година током којих је Срба на Косову и Метохији било све мање и мање, а да српски политичари који ћуте и сматрају да треба одржавати статус кво, свесно или несвесно учествују у спровођењу албанског плана да Срба на Косову више не буде.

Такву ситуацију, каже заменик градоначелника, разумео је после Ђинђића једино председник Вучић.

- Ту је велика сличност између њих двојице. Само су њих двојица били спремни да своју политичку каријеру ставе на коцку решавајући један велики национални проблем, иако то није политички опортуно - рекао је Весић.

Како каже, Ђинђићев политички сан је била модерна Србија у којој се спроводе друштвене и економске реформе, хвата се корак са светом и преговара са ЕУ.

- Србија данас преговара о чланству у ЕУ, отвара поглавље за поглављем, имамо све више страних ивестиција, заправо више страних инвестиција него све земље бивше Југославије заједно. У земљи се спроводе друштвене и економске реформе. Србија је веома поштована у међународној заједници. Углед који наш председник Вучић има у међународној заједници заиста је такав да Србија већ деценијама није имала такав углед у смислу да може да заштити своје интересе. Оно за шта се Ђинђић залагао спроводи се у последњих пет година у Србији и то је чињеница. Свако ко је познавао Ђинђића и познавао оно за шта се залагао не може то да оспори. Он је желео овакву Србију, Србију која постаје део света, Србију која се развија, Србију која се мења и то се заиста дешава - рекао је Весић.

Оно за шта се Ђинђић залагао спроводи се у последњих пет година у Србији и то је чињеница. Свако ко је познавао Ђинђића и познавао оно за шта се залагао не може то да оспори. Он је желео овакву Србију, Србију која постаје део света, Србију која се развија, Србију која се мења и то се заиста дешава

Он наглашава да се Ђинђићева визија испуњава од 2014. године и да је Србија поново на том путу.

Истакао је да му смета што поједини, који нису имали никакве везе са Ђинђићем и које он није желео да види у својој близини, данас за њим жале.

- Пре свега мислим на Сергеја Трифуновића, који је пријатељ са убицом Зорана Ђинђића, Милорадом Улемеком Легијом. Не знам како га није срамота да помене то име. Да не причам о фашисти Бошку Обрадовићу из Двери. Следбенику Димитрија Љотића са ким Ђиндић не би сео за исти сто, јер знам шта је мислио о фашистима. О Драгану Ђиласу, против кога је подносио кривичне пријаве и са ким није желео да седне за исти сто, заиста нећу да причам. О Вуку Јеремићу, који је био најурен као стажиста из Владе Србије, јер је из ње износио документа, тек не желим да причам. То су људи који данас покушавају да профитирају на убиству Зорана Ђинђића и то је заиста жалосно и трагично - каже Весић.

(Танјуг)