Goran Vesić: Đinđić sa Đilasom, Vukom Jeremićem, Boškom Obradovićem i Sergejem Trifunovićem ne bi seo za isti sto - on i Vučić su jedini shvatali važnost rešavanja pitanja Kosova

 Samo su dvojica srpskih političara - Zoran Đinđić i Aleksandar Vučić - razumeli važnost rešavanja pitanja Kosova, izjavio je gostujući na TV Pink zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

- U novijoj srpskoj političkoj istoriji postoje samo dvojica srpskih političara koji su razumeli koliko je važno da se reši pitanje Kosova - to su Zoran Đindić i Aleksandar Vučić. Iako to nije politički profitabilno, kako je to i sam predsednik Vučić danas rekao, mnogi drugi političari su birali situaciju u kojoj su čekali status kvo, odnosno birali da stvari idu svojim tokom, računajući da će taj problem rešiti neki ljudi koji dođu posle njih, jer rešavanje tog problema ne može da im donese političke poene. Zoran Đindić, a danas Aleksandar Vučić razumevali su koliko je važno da Srbija reši problem Kosova i Metohije, kako bi Srbija mogla da napreduje dalje - rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, situacija u kojoj je Zoran Đindić pokrenuo rešavanje problema Kosova i Metohije 2002. godine bila je mnogo bolja za Srbiju nego danas.

Mislim na Sergeja Trifunovića, koji je prijatelj sa ubicom Đinđića, Miloradom Legijom. Da ne pričam o fašisti Bošku Obradoviću iz Dveri. Sledbeniku Dimitrija Ljotića sa kim Đindić ne bi seo za isti sto. O Đilasu, protiv koga je podnosio krivične prijave i sa kim nije želeo da sedne za isti sto, neću da pričam. O Vuku Jeremiću, koji je bio najuren kao stažista iz Vlade Srbije, jer je iz nje iznosio dokumenta, tek ne želim da pričam

- Kosovo nije samoproglasilo nezavisnost, nismo imali granice na Jarinju i Brnjaku, nismo imali egzodus Srba koji se dogodio 2004. godine. Situacija je bila takva da smo imali mnogo više vlasti na KiM i da smo imali više Srba. Nažalost, u tom trenutku međunarodna zajednica, kao i većina političara u Srbiji, nije bila spremna da prihvati Đinđićevu ideju, ali da je ona tada na neki način uspela da se implementira, Srbija bi sasvim sigurno do danas bila u EU - smatra Vesić.

On ističe da je Srbija izgubila 11 godina tokom kojih je Srba na Kosovu i Metohiji bilo sve manje i manje, a da srpski političari koji ćute i smatraju da treba održavati status kvo, svesno ili nesvesno učestvuju u sprovođenju albanskog plana da Srba na Kosovu više ne bude.

Takvu situaciju, kaže zamenik gradonačelnika, razumeo je posle Đinđića jedino predsednik Vučić.

- Tu je velika sličnost između njih dvojice. Samo su njih dvojica bili spremni da svoju političku karijeru stave na kocku rešavajući jedan veliki nacionalni problem, iako to nije politički oportuno - rekao je Vesić.

Kako kaže, Đinđićev politički san je bila moderna Srbija u kojoj se sprovode društvene i ekonomske reforme, hvata se korak sa svetom i pregovara sa EU.

- Srbija danas pregovara o članstvu u EU, otvara poglavlje za poglavljem, imamo sve više stranih ivesticija, zapravo više stranih investicija nego sve zemlje bivše Jugoslavije zajedno. U zemlji se sprovode društvene i ekonomske reforme. Srbija je veoma poštovana u međunarodnoj zajednici. Ugled koji naš predsednik Vučić ima u međunarodnoj zajednici zaista je takav da Srbija već decenijama nije imala takav ugled u smislu da može da zaštiti svoje interese. Ono za šta se Đinđić zalagao sprovodi se u poslednjih pet godina u Srbiji i to je činjenica. Svako ko je poznavao Đinđića i poznavao ono za šta se zalagao ne može to da ospori. On je želeo ovakvu Srbiju, Srbiju koja postaje deo sveta, Srbiju koja se razvija, Srbiju koja se menja i to se zaista dešava - rekao je Vesić.

Ono za šta se Đinđić zalagao sprovodi se u poslednjih pet godina u Srbiji i to je činjenica. Svako ko je poznavao Đinđića i poznavao ono za šta se zalagao ne može to da ospori. On je želeo ovakvu Srbiju, Srbiju koja postaje deo sveta, Srbiju koja se razvija, Srbiju koja se menja i to se zaista dešava

On naglašava da se Đinđićeva vizija ispunjava od 2014. godine i da je Srbija ponovo na tom putu.

Istakao je da mu smeta što pojedini, koji nisu imali nikakve veze sa Đinđićem i koje on nije želeo da vidi u svojoj blizini, danas za njim žale.

- Pre svega mislim na Sergeja Trifunovića, koji je prijatelj sa ubicom Zorana Đinđića, Miloradom Ulemekom Legijom. Ne znam kako ga nije sramota da pomene to ime. Da ne pričam o fašisti Bošku Obradoviću iz Dveri. Sledbeniku Dimitrija Ljotića sa kim Đindić ne bi seo za isti sto, jer znam šta je mislio o fašistima. O Draganu Đilasu, protiv koga je podnosio krivične prijave i sa kim nije želeo da sedne za isti sto, zaista neću da pričam. O Vuku Jeremiću, koji je bio najuren kao stažista iz Vlade Srbije, jer je iz nje iznosio dokumenta, tek ne želim da pričam. To su ljudi koji danas pokušavaju da profitiraju na ubistvu Zorana Đinđića i to je zaista žalosno i tragično - kaže Vesić.

(Tanjug)