Goran Svilanović: Vlada Srbije učinila veliki iskorak u regionalnoj saradnji, ključna tačka je bila poseta Vučića Sarajevu

BEOGRAD/BRISEL - Predsednik Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović ocenio je da je Vlada Srbije u proteklih godinu dana, i pored nekih teških trenutaka, učinila veliki iskorak u regionalnoj saradnji, a da je jedna od ključnih tačaka bila poseta premijera Aleksandra Vučića Sarajevu, kao njegova prva poseta u tom svojstvu, što je, kako je istakao, "veoma dobro primljeno."

"I, evo, mislim da ću za svega nekoliko dana imati priliku da ga ponovo dočekam u Sarajevu, kao nekoga ko će otvoriti poslovni forum, a koji će okupiti gotovo 100 uspešnih poslovnih ljudi i okupiti ekonomije regiona", rekao je Svilanović Tanjugu, dodajući da je to važno i za Regionalni savet organizaciju koja će pomoć skup.

"Mislim da je taj korak - da se prvo poseti Sarajevo - bio jedan od važnih signala nove regionalne politike Srbije," istakao je Svilanović.

Prema njegovim rečima, ako se pogleda unazad nekoliko meseci, bilo je teških trenutaka, čak vema teških, imajući u vidu šve što se dogodilo u vezi sa fudbalskom utakmicom Srbija-Albanija, te atmosferu koja je posle toga stvorena.

"Međutim razgovor dvojice premijera (Srbije i Albanije) u Briselu, kojem sam i ja prisustvovao, očigledno govori o tome da su u stanju da prevazilaze takve tenzije i da nađu zajednički jezik," ukazao je Svilanović, napominjući da su premijeri govorili o životnim temama koje ih povezuju i složili se šta su im zajednički interesi bez disonantnih tonova.

To je, ocenio je Svilanović, jedan segment "dobre orijentacije" kada je u pitanju region i "svesti koja je prevladala u Srbiji" da nema govora o tome da će evropska perspektiva biti garantovana za nekoga bez rešavanja spornih pitanja koje ima u regionu.

Na pitanje da prokomentariše varnice na linji Beograd-Zagreb i najave da će Hrvatska blokirati Srbiju na putu ka EU ako se ne reše otvorena bilaterlana pitanja, Svilanović je upozorio da odluke u procesu pridruživanja ne donosi Evroska komisija, nego Evropski savet, što znači zemlje članice.

"Zato hoću da kažem da treba pažljivo slušati i blisko sarađivati sa Zagrebom, ali i sa drugima koji su u EU i trebalo bi od danas na tom putu koji će trajati nekoliko godina raščišćavati sve što je sporno," rekao je on.

Prema njegovim rečima, treba biti svestan da svaka poruka iz Zagreba ima težinu, jer se radi o zemlji-članici EU, koja može insistirati na nekom od ciljeva za koji misli da treba razrešavati u procesu pridruživanja.

"Razgovarao sam sa premijerom i mislim da je on toga potpuno svestan i u tom kontekstu treba gledati jedan njegov drugi gest koji je obeležio godinu iza nas a to je poseta Zagrebu za vreme inauguracije nove predsednice," rekao je Svilanović.

On smatra da je to takođe doprinelo da se razume da bez obzira na to što je Beograd svestan taloga, u smislu nerešenih pitanja, postoji hrabrost i smelost da se ide u susret rešavanju problema.

"Takva politika bi trebalo da bude nastavljena," istakao je predsenik Saveta za regionalnu saranju.

Važno je razumeti i da politika uslovljavanja ipak ima svoja ograničenja, dodao je Svilanović, uz napomenu da nije čuo nikog iz Zagreba da je potpuno protivan ulasku Srbije u EU.

Svako iz "zapadnobalkanske šestorke" ima otovrene teme sa svojim susedima, različite težine, ali očigledan je napor da se one rešavaju, zaključio je on.

Kada je reč o spoljnoj politici vlade generalno i u kontekstu odnosa Rusije i Zapada, Svilanović smatra da je Srbija u veoma osetljivoj poziciji i da tu činjenicu treba prihvatiti i videti i koliko je složena situacija za zemlju koja predsedava OEBS-om u ovom trenutku.

Napetost u odnosima između Zapada i Rusije je mnogo veća nego što je bila i to toliko veće breme stavlja na pleća srpskog tima, ukazao je on.

Ipak, vlada Srbija se uspešno nosi sa tim, smatra Svilanović.

"Ono što ja čujem kao eho - jeste veliko poštovanje da u tako složenoj situaciji Srbija uspeva da radi ono što je osnovni posao predsedavajućeg OEBS - a to je da čuje sve i da proba da sa njima otvoreno komunicira oko zajedničkih dogovora, vodeći jednu od najodgovornijih međunarodnih misija sa ciljem da se smiri situacija u Ukrajini."

Prema njegovim rečima, situacija je složenija nego što je bila, ali je i odgovor na pitanje kako i kuda dalje jednostavniji nego što je prethodnih godina mogao da bude, kao što je vlada nekoliko puta, iz usta premijera, ministra spoljnih poslova i predsednika države, vrlo jasno rekla:

"Mi idemo ka članstvu u EU i usgalašavamo svoje stavove jer postoji jedan vremenski prostor u kojem će biti sve jasnije da Srbija, kako se približava članstvu, istovremeno postaje još jedna od zemalja koja usaglašava svoju politiku u punoj meri sa politikom EU," zaključio je on.

Svilanović se osvrnuo i na konferenciju "zapadnobalkanse šestorke" u Briselu 21. aprila, koja je nastavak berlinskog procesa započetog prošle godine a čiji je jedan od rezultata dogovor da se svi fokusiraju na povezivanje, na energetsku i transportnu mrežu.

Na skupu u Briselu, kome je prisustvovao predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, postignut je dogovor o toj mreži koja bi mogla da postane deo evropske mreže koridora.

"Ako mi dopustite, ja bih rekao da bi premijer Srbije mogao sa velikim zadovoljstvom da ode sa ovog skupa zbog toga što sve što je Srbija predstavila u Berlinu svojevremeno i na čemu je insisitirala proteklih meseci ušlo u ovaj okvir koji je dogovoren. Sledeći korak biće razgovori o tome kako finansirati ove projekte, da se naprave priroriteti", rekao je Svilanović.

(Tanjug)