петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Горан Свилановић: Влада Србије учинила велики искорак у регионалној сарадњи, кључна тачка је била посета Вучића Сарајеву
Хроника

Горан Свилановић: Влада Србије учинила велики искорак у регионалној сарадњи, кључна тачка је била посета Вучића Сарајеву

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 25. април 2015.

БЕОГРАД/БРИСЕЛ - Председник Савета за регионалну сарадњу Горан Свилановић оценио је да је Влада Србије у протеклих годину дана, и поред неких тешких тренутака, учинила велики искорак у регионалној сарадњи, а да је једна од кључних тачака била посета премијера Александра Вучића Сарајеву, као његова прва посета у том својству, што је, како је истакао, "веома добро примљено."

"И, ево, мислим да ћу за свега неколико дана имати прилику да га поново дочекам у Сарајеву, као некога ко ће отворити пословни форум, а који ће окупити готово 100 успешних пословних људи и окупити економије региона", рекао је Свилановић Тањугу, додајући да је то важно и за Регионални савет организацију која ће помоћ скуп.

"Мислим да је тај корак - да се прво посети Сарајево - био један од важних сигнала нове регионалне политике Србије," истакао је Свилановић.

Према његовим речима, ако се погледа уназад неколико месеци, било је тешких тренутака, чак вема тешких, имајући у виду шве што се догодило у вези са фудбалском утакмицом Србија-Албанија, те атмосферу која је после тога створена.

"Међутим разговор двојице премијера (Србије и Албаније) у Бриселу, којем сам и ја присуствовао, очигледно говори о томе да су у стању да превазилазе такве тензије и да нађу заједнички језик," указао је Свилановић, напомињући да су премијери говорили о животним темама које их повезују и сложили се шта су им заједнички интереси без дисонантних тонова.

То је, оценио је Свилановић, један сегмент "добре оријентације" када је у питању регион и "свести која је превладала у Србији" да нема говора о томе да ће европска перспектива бити гарантована за некога без решавања спорних питања које има у региону.

На питање да прокоментарише варнице на лињи Београд-Загреб и најаве да ће Хрватска блокирати Србију на путу ка ЕУ ако се не реше отворена билатерлана питања, Свилановић је упозорио да одлуке у процесу придруживања не доноси Евроска комисија, него Европски савет, што значи земље чланице.

"Зато хоћу да кажем да треба пажљиво слушати и блиско сарађивати са Загребом, али и са другима који су у ЕУ и требало би од данас на том путу који ће трајати неколико година рашчишћавати све што је спорно," рекао је он.

Према његовим речима, треба бити свестан да свака порука из Загреба има тежину, јер се ради о земљи-чланици ЕУ, која може инсистирати на неком од циљева за који мисли да треба разрешавати у процесу придруживања.

"Разговарао сам са премијером и мислим да је он тога потпуно свестан и у том контексту треба гледати један његов други гест који је обележио годину иза нас а то је посета Загребу за време инаугурације нове председнице," рекао је Свилановић.

Он сматра да је то такође допринело да се разуме да без обзира на то што је Београд свестан талога, у смислу нерешених питања, постоји храброст и смелост да се иде у сусрет решавању проблема.

"Таква политика би требало да буде настављена," истакао је предсеник Савета за регионалну сарању.

Важно је разумети и да политика условљавања ипак има своја ограничења, додао је Свилановић, уз напомену да није чуо никог из Загреба да је потпуно противан уласку Србије у ЕУ.

Свако из "западнобалканске шесторке" има отоврене теме са својим суседима, различите тежине, али очигледан је напор да се оне решавају, закључио је он.

Када је реч о спољној политици владе генерално и у контексту односа Русије и Запада, Свилановић сматра да је Србија у веома осетљивој позицији и да ту чињеницу треба прихватити и видети и колико је сложена ситуација за земљу која председава ОЕБС-ом у овом тренутку.

Напетост у односима између Запада и Русије је много већа него што је била и то толико веће бреме ставља на плећа српског тима, указао је он.

Ипак, влада Србија се успешно носи са тим, сматра Свилановић.

"Оно што ја чујем као ехо - јесте велико поштовање да у тако сложеној ситуацији Србија успева да ради оно што је основни посао председавајућег ОЕБС - а то је да чује све и да проба да са њима отворено комуницира око заједничких договора, водећи једну од најодговорнијих међународних мисија са циљем да се смири ситуација у Украјини."

Према његовим речима, ситуација је сложенија него што је била, али је и одговор на питање како и куда даље једноставнији него што је претходних година могао да буде, као што је влада неколико пута, из уста премијера, министра спољних послова и председника државе, врло јасно рекла:

"Ми идемо ка чланству у ЕУ и усгалашавамо своје ставове јер постоји један временски простор у којем ће бити све јасније да Србија, како се приближава чланству, истовремено постаје још једна од земаља која усаглашава своју политику у пуној мери са политиком ЕУ," закључио је он.

Свилановић се осврнуо и на конференцију "западнобалкансе шесторке" у Бриселу 21. априла, која је наставак берлинског процеса започетог прошле године а чији је један од резултата договор да се сви фокусирају на повезивање, на енергетску и транспортну мрежу.

На скупу у Бриселу, коме је присуствовао председник Владе Србије Александар Вучић, постигнут је договор о тој мрежи која би могла да постане део европске мреже коридора.

"Ако ми допустите, ја бих рекао да би премијер Србије могао са великим задовољством да оде са овог скупа због тога што све што је Србија представила у Берлину својевремено и на чему је инсиситирала протеклих месеци ушло у овај оквир који је договорен. Следећи корак биће разговори о томе како финансирати ове пројекте, да се направе прироритети", рекао је Свилановић.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер