Глас Русије: Тако је говорио Оли Рен

Америчке депеше које објављује Викиликс престале су да излазе на првим страницама водећих светских новина али још увек, ту и тамо, понека од њих успе да привуче пажњу пажљивог читаоца. Новинска агенција Бета пренела је ових дана депешу америчке амбасаде у Финској из јула 2007. године коју је објавио Викиликс. Према том документу, током састанка амбасадора САД у Финској Мерилин Вер и тадашњег комесара за проширење ЕУ Олија Рена реч се водила о политичкој ситуацији пред проглашење независности Косова и плановима заинтересованих земаља. Рен је том приликом дао сопствено тумачење односа Србије и Русије у оквиру дипломатске борбе која је уследила. Европски комесар је тада предвиђао да Русија „неће никад подржати резолуцију Савета безбедности УН о независности Косова“, да је немогуће постићи једногласје међу чланицама ЕУ и да је неопходно да САД и друге земље једнострано признају независност Косова да би Русији послали „јасну поруку“. Зарад спасавања јединства ЕУ и успеха косовског плана о независности била је неопходна јединствена мисија Европске уније на Косову јер би, како каже Рен „коалиција вољних, а без пуног мандата ЕУ била катастрофа“.

Догађаји су потврдили предвиђања европског комесара. Русија до данас није дозволила да Савет безбедности УН одобри независност Косова чувајући позицију Србије отвореном за неке будуће преговоре; САД и известан број земаља јесу једнострано признали самопроглашену независност јужне српске покрајине, ЕУ се није усагласила око овог питања јер Шпанија, Словачка и Румунија још увек стоје на позицији међународног права а једини успех уједињене Европе представља слање мисије Еулекс. Чак и том скромном успеху допринело је прихватање Србије, увек спремне да пре помогне Европи него себи. То што Еулекс није испунио своје задатке и што је све чешће критикован као неуспешан и скуп подухват представља скретање од суштине. Успех је постигнут самим слањем мисије, њен учинак није толико битан.

Али, вратимо се другом делу разговора Рена и Верове, оном где европски комесар објашњава руске и српске мотиве. Према његовим речима: „руска стратегија у УН је веома једноставна. Уколико се реши проблема Косова, Србија ће бити ослобођена терета ослањања на Русију и моћи ће одмах да убрза пут ка ЕУ“. Однос Русије према Србији Рен назива „клијентелистичким“ и додаје да „руски став према Косову има везе само са интересима Русије, и никакве везе са Косовом, и што је вероватно најгоре од свега, потпуно је супротан дугорочним интересима Србије“.

Тумачење европског комесара завређује пажњу јер се потпуно поклапа са идеолошким тумачењима дела српских политичара. Према том гледишту, Русија заступа искључиво своје себичне интересе, док су САД и ЕУ „алтруистички расположене заједнице вођене искључиво високим хуманистичким принципима“. Косово за Србију представља само „баласт који је кочи на путу ка ЕУ“ а руска „перфидна политика“ покушава да Србију задржи као „таоца прошлости“. Срећом, САД и ЕУ боље разумеју шта је дугорочни интерес Србије и раде све што могу да јој дугорочно помогну, чак и кад се Србија томе противи. Попут лекара који ампутацијом спасава живот неразумном пацијенту тако ће и отцепљењем Косова Запад помоћи неразумној Србији. Једини проблем је Русија која не помаже у спасавању Србије већ упорно инстистира на превазиђеним категоријама као што су међународно право, суверенитет, достојанство држава... Или, да потпуно упростимо, они који су Србију бомбардовали и који су радили на отцепљењу Косова су пријатељи Србије, док Русија која је Србију бранила и подржавала је њен непријатељ. Наравно, реч је о потпуно сулудој пропагандној конструкцији која је у Србији као мантра понављана преко одређених медија, политичких група и кроз речи европских званичника. Оно што је овде необично је што је то био затворени разговор европског комесара и америчког амбасадора, ту је пропаганда непотребна и они нису имали потребе да се међусобно обмањују. Из тога следи да Оли Рен стварно верује у целу ову небулозну конструкцију. А таква мисао делује застрашујуће.

Коначно, говорећи о тадашњим српским властима Рен је оценио да су Војислав Коштуница, тада премијер, и Вук Јеремић, и тада и сада министар спољних послова, представници тврдог крила које „не може или неће да прихвати стварност“, док Борис Тадић то разуме али „нема храбрости или инструменте“ да одвуче Србију од Русије и приближи је Западу. Сличне процене о ставу председника Србије према косовском питању током процеса проглашења независности преносила је и америчка амбасада у Загребу, а јавност је о томе сазнала опет преко Викиликса. Према том документу хрватски председник и премијер су сматрали да о Косову Борис Тадић „мисли исто што и ми“.

Данас, четири године после ових разговора које је Викиликс пренео, можемо да приметимо да све дилеме око питања односа Русије и ЕУ, Косова и евроинтеграција, тврдог и меког крила српске политичке елите, па чак и питања шта је истина а шта само пропаганда нису ни близу тога да буду затворене.

Аутор: Марко Пејовић

(Глас Русије)