Glas Rusije: Tako je govorio Oli Ren

Američke depeše koje objavljuje Vikiliks prestale su da izlaze na prvim stranicama vodećih svetskih novina ali još uvek, tu i tamo, poneka od njih uspe da privuče pažnju pažljivog čitaoca. Novinska agencija Beta prenela je ovih dana depešu američke ambasade u Finskoj iz jula 2007. godine koju je objavio Vikiliks. Prema tom dokumentu, tokom sastanka ambasadora SAD u Finskoj Merilin Ver i tadašnjeg komesara za proširenje EU Olija Rena reč se vodila o političkoj situaciji pred proglašenje nezavisnosti Kosova i planovima zainteresovanih zemalja. Ren je tom prilikom dao sopstveno tumačenje odnosa Srbije i Rusije u okviru diplomatske borbe koja je usledila. Evropski komesar je tada predviđao da Rusija „neće nikad podržati rezoluciju Saveta bezbednosti UN o nezavisnosti Kosova“, da je nemoguće postići jednoglasje među članicama EU i da je neophodno da SAD i druge zemlje jednostrano priznaju nezavisnost Kosova da bi Rusiji poslali „jasnu poruku“. Zarad spasavanja jedinstva EU i uspeha kosovskog plana o nezavisnosti bila je neophodna jedinstvena misija Evropske unije na Kosovu jer bi, kako kaže Ren „koalicija voljnih, a bez punog mandata EU bila katastrofa“.

Događaji su potvrdili predviđanja evropskog komesara. Rusija do danas nije dozvolila da Savet bezbednosti UN odobri nezavisnost Kosova čuvajući poziciju Srbije otvorenom za neke buduće pregovore; SAD i izvestan broj zemalja jesu jednostrano priznali samoproglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine, EU se nije usaglasila oko ovog pitanja jer Španija, Slovačka i Rumunija još uvek stoje na poziciji međunarodnog prava a jedini uspeh ujedinjene Evrope predstavlja slanje misije Euleks. Čak i tom skromnom uspehu doprinelo je prihvatanje Srbije, uvek spremne da pre pomogne Evropi nego sebi. To što Euleks nije ispunio svoje zadatke i što je sve češće kritikovan kao neuspešan i skup poduhvat predstavlja skretanje od suštine. Uspeh je postignut samim slanjem misije, njen učinak nije toliko bitan.

Ali, vratimo se drugom delu razgovora Rena i Verove, onom gde evropski komesar objašnjava ruske i srpske motive. Prema njegovim rečima: „ruska strategija u UN je veoma jednostavna. Ukoliko se reši problema Kosova, Srbija će biti oslobođena tereta oslanjanja na Rusiju i moći će odmah da ubrza put ka EU“. Odnos Rusije prema Srbiji Ren naziva „klijentelističkim“ i dodaje da „ruski stav prema Kosovu ima veze samo sa interesima Rusije, i nikakve veze sa Kosovom, i što je verovatno najgore od svega, potpuno je suprotan dugoročnim interesima Srbije“.

Tumačenje evropskog komesara zavređuje pažnju jer se potpuno poklapa sa ideološkim tumačenjima dela srpskih političara. Prema tom gledištu, Rusija zastupa isključivo svoje sebične interese, dok su SAD i EU „altruistički raspoložene zajednice vođene isključivo visokim humanističkim principima“. Kosovo za Srbiju predstavlja samo „balast koji je koči na putu ka EU“ a ruska „perfidna politika“ pokušava da Srbiju zadrži kao „taoca prošlosti“. Srećom, SAD i EU bolje razumeju šta je dugoročni interes Srbije i rade sve što mogu da joj dugoročno pomognu, čak i kad se Srbija tome protivi. Poput lekara koji amputacijom spasava život nerazumnom pacijentu tako će i otcepljenjem Kosova Zapad pomoći nerazumnoj Srbiji. Jedini problem je Rusija koja ne pomaže u spasavanju Srbije već uporno instistira na prevaziđenim kategorijama kao što su međunarodno pravo, suverenitet, dostojanstvo država... Ili, da potpuno uprostimo, oni koji su Srbiju bombardovali i koji su radili na otcepljenju Kosova su prijatelji Srbije, dok Rusija koja je Srbiju branila i podržavala je njen neprijatelj. Naravno, reč je o potpuno suludoj propagandnoj konstrukciji koja je u Srbiji kao mantra ponavljana preko određenih medija, političkih grupa i kroz reči evropskih zvaničnika. Ono što je ovde neobično je što je to bio zatvoreni razgovor evropskog komesara i američkog ambasadora, tu je propaganda nepotrebna i oni nisu imali potrebe da se međusobno obmanjuju. Iz toga sledi da Oli Ren stvarno veruje u celu ovu nebuloznu konstrukciju. A takva misao deluje zastrašujuće.

Konačno, govoreći o tadašnjim srpskim vlastima Ren je ocenio da su Vojislav Koštunica, tada premijer, i Vuk Jeremić, i tada i sada ministar spoljnih poslova, predstavnici tvrdog krila koje „ne može ili neće da prihvati stvarnost“, dok Boris Tadić to razume ali „nema hrabrosti ili instrumente“ da odvuče Srbiju od Rusije i približi je Zapadu. Slične procene o stavu predsednika Srbije prema kosovskom pitanju tokom procesa proglašenja nezavisnosti prenosila je i američka ambasada u Zagrebu, a javnost je o tome saznala opet preko Vikiliksa. Prema tom dokumentu hrvatski predsednik i premijer su smatrali da o Kosovu Boris Tadić „misli isto što i mi“.

Danas, četiri godine posle ovih razgovora koje je Vikiliks preneo, možemo da primetimo da sve dileme oko pitanja odnosa Rusije i EU, Kosova i evrointegracija, tvrdog i mekog krila srpske političke elite, pa čak i pitanja šta je istina a šta samo propaganda nisu ni blizu toga da budu zatvorene.

Autor: Marko Pejović

(Glas Rusije)