петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Глас Русије: Преговоре о Косову покрила густа геополитичка магла
Хроника

Глас Русије: Преговоре о Косову покрила густа геополитичка магла

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 24. децембар 2010.

Председник Србије Борис Тадић је потврдио заинтересованост за преговоре са властима Косова и чак изјавио да је спреман да се састане са вршиоцем дужности премијера Косова Хашимом Тачијем. Са своје стране Тачи нема ништа против да се састане са Тадићем. Ипак, аналитичар Петар Искендеров је убеђен да су управо сада преговори Приштине и Београда најмање вероватни.

Изјаве Бориса Тадића и Хашима Тачија имају пре свега пропагандистичке циљеве и адресоване су на међународну заједницу. У условима скандала око извештаја експерта Савета Европе Дика Мартија о умешаности косовског премијера у трговину људским органима и друге тешке злочине – говорити о сусрету Тадића и Тачија је могуће само као хипотеза. И не ради се само о томе да за Београд Тачи остаје војни злочинац, а закључци извештаја Мартија то само потврђују. Главно је да предвиђени преговори треба да прођу под надзором ЕУ и при активном учешћу ОУН. А ове институције сада баш не желе да узимају на себе било какве обавезе у односу на владу Тачија. Па и у самој Приштини се настављају натегнуте косултације око формирања новог кабинета – и зато је још нејасније ко ће и са каквим пуномоћјем почети дијалог у име Косова.

Али ако Хашим Тачи изјављује да је спреман за преговоре само да би се показао фин, ставове Србије одређују друге околности. За Београд је сад важно да нагласи да је у потпуности спреман да се придружи закључцима Савета Европе и других организација, које настављају да истражују злочине косовских сепаратиста, а он сам да се држи на одстојању – како се не би добио утисак да се преко скандала свети Приштини. Јер по традицији, на Западу се са неповерењем односе према свим оптужбама које могу да се чују из главног града Србије, и сматрају се политички ангажованим. А закључци ПССЕ, које подржавају не само Србија и Русија, већ и кључне западноевропске државе  - то је скроз друга ствар.

Још један моменат нам не даје да оптимистички оценимо перспективе преговора Београда и Приштине – то је нејасан и противречан дневни ред. Обе стране говоре да треба почети од конкретних питања –  то су повратак избеглица, борба против криминала, социјално-економски проблеми. Ипак дискусије о овим питањима ће поново и неизбежно довести стране до проблема статуса Косова. Није јасно и шта да се ради са косовским Србима који не признају власт Приштине, поштују Устав Србије и сопствене органе самоуправе, рекао је Гласу Русије експерт за Балкан Института славистике РАН Александар Карасјов. Он сматра да се за сада не види на који начин ће међународна заједница изаћи на крај са наведеним проблемима и организовати дијалог:

То је веома тежак задатак, зато што Срби не признају независност Косова, а администрација Приштине на сваки начин покушава да натера српску мањину да призна косовску независност. Лидери косовских Срба су већ окривили власти у Београду за претерану попустљивост према албанској страни и руководству ЕУ и изјавили да се преговори не могу водити, а да се они ни о чему не питају.

А председник комитета руске Државне думе за међународне послове Константин Косачов сматра да међународној заједници сада једноставно није до преговора. Јер закључци Дика Марти покрећу озбиљна питања за многе земље:

Надам се да ће се о извештају господина Марти расправљати не само у ПССЕ, већ и у националним парламентима земаља које су затвореним очима подржале независност Косова, не чекајући ни на одговарајуће истраге, ни обезбеђења услова за минимална људска права. Пре свега ја говорим о српској националној мањини.

Тако да је сада укаљана репутација не само албанских власти на Косову, већ и оних под чијим ће се окриљем водити дијалог. Излазак из ове скандалозне ситуације је за сада у густој геополитичкој магли.

(Глас Русије)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер