Glas Rusije: Pregovore o Kosovu pokrila gusta geopolitička magla

Predsednik Srbije Boris Tadić je potvrdio zainteresovanost za pregovore sa vlastima Kosova i čak izjavio da je spreman da se sastane sa vršiocem dužnosti premijera Kosova Hašimom Tačijem. Sa svoje strane Tači nema ništa protiv da se sastane sa Tadićem. Ipak, analitičar Petar Iskenderov je ubeđen da su upravo sada pregovori Prištine i Beograda najmanje verovatni.

Izjave Borisa Tadića i Hašima Tačija imaju pre svega propagandističke ciljeve i adresovane su na međunarodnu zajednicu. U uslovima skandala oko izveštaja eksperta Saveta Evrope Dika Martija o umešanosti kosovskog premijera u trgovinu ljudskim organima i druge teške zločine – govoriti o susretu Tadića i Tačija je moguće samo kao hipoteza. I ne radi se samo o tome da za Beograd Tači ostaje vojni zločinac, a zaključci izveštaja Martija to samo potvrđuju. Glavno je da predviđeni pregovori treba da prođu pod nadzorom EU i pri aktivnom učešću OUN. A ove institucije sada baš ne žele da uzimaju na sebe bilo kakve obaveze u odnosu na vladu Tačija. Pa i u samoj Prištini se nastavljaju nategnute kosultacije oko formiranja novog kabineta – i zato je još nejasnije ko će i sa kakvim punomoćjem početi dijalog u ime Kosova.

Ali ako Hašim Tači izjavljuje da je spreman za pregovore samo da bi se pokazao fin, stavove Srbije određuju druge okolnosti. Za Beograd je sad važno da naglasi da je u potpunosti spreman da se pridruži zaključcima Saveta Evrope i drugih organizacija, koje nastavljaju da istražuju zločine kosovskih separatista, a on sam da se drži na odstojanju – kako se ne bi dobio utisak da se preko skandala sveti Prištini. Jer po tradiciji, na Zapadu se sa nepoverenjem odnose prema svim optužbama koje mogu da se čuju iz glavnog grada Srbije, i smatraju se politički angažovanim. A zaključci PSSE, koje podržavaju ne samo Srbija i Rusija, već i ključne zapadnoevropske države  - to je skroz druga stvar.

Još jedan momenat nam ne daje da optimistički ocenimo perspektive pregovora Beograda i Prištine – to je nejasan i protivrečan dnevni red. Obe strane govore da treba početi od konkretnih pitanja –  to su povratak izbeglica, borba protiv kriminala, socijalno-ekonomski problemi. Ipak diskusije o ovim pitanjima će ponovo i neizbežno dovesti strane do problema statusa Kosova. Nije jasno i šta da se radi sa kosovskim Srbima koji ne priznaju vlast Prištine, poštuju Ustav Srbije i sopstvene organe samouprave, rekao je Glasu Rusije ekspert za Balkan Instituta slavistike RAN Aleksandar Karasjov. On smatra da se za sada ne vidi na koji način će međunarodna zajednica izaći na kraj sa navedenim problemima i organizovati dijalog:

To je veoma težak zadatak, zato što Srbi ne priznaju nezavisnost Kosova, a administracija Prištine na svaki način pokušava da natera srpsku manjinu da prizna kosovsku nezavisnost. Lideri kosovskih Srba su već okrivili vlasti u Beogradu za preteranu popustljivost prema albanskoj strani i rukovodstvu EU i izjavili da se pregovori ne mogu voditi, a da se oni ni o čemu ne pitaju.

A predsednik komiteta ruske Državne dume za međunarodne poslove Konstantin Kosačov smatra da međunarodnoj zajednici sada jednostavno nije do pregovora. Jer zaključci Dika Marti pokreću ozbiljna pitanja za mnoge zemlje:

Nadam se da će se o izveštaju gospodina Marti raspravljati ne samo u PSSE, već i u nacionalnim parlamentima zemalja koje su zatvorenim očima podržale nezavisnost Kosova, ne čekajući ni na odgovarajuće istrage, ni obezbeđenja uslova za minimalna ljudska prava. Pre svega ja govorim o srpskoj nacionalnoj manjini.

Tako da je sada ukaljana reputacija ne samo albanskih vlasti na Kosovu, već i onih pod čijim će se okriljem voditi dijalog. Izlazak iz ove skandalozne situacije je za sada u gustoj geopolitičkoj magli.

(Glas Rusije)