Глас Русије: Хапшење Ратка Младића отворило је Србији пут у ЕУ

У Београду суд треба да реши питање изручења бившег команданта армије босанских Срба генерала Ратка Младића Хагу. Међународни трибунал за бившу Југославију терети га за геноцид, злочине против човечности, кршење закона и обичаја вођења рата и умешаност у етничка чишћења у Босни и Херцеговини 1992-1995. године. Али најважнија је оптужба за геноцид муслиманског становништва у Сребреници 1995. године.

Лов на генерала траје од 1996. године. Србију су стално прекоревали за то да није превише марљива у трагању за војним званичницима и политичарима везаним за грађански рат који је избио после распада Југославије. Наравно, то није сасвим тачно. Једноставно треба имати у виду да се имена ових људи за Србе асоцирају са борбом за очување некада јединствене државе, а злочини који им се приписују извршени су и са супротне стране. Званични Београд морао је да узима у озбир и јавно мњење, расположено очигледно не у корист гоњења сународника.

Ипак стални притисак од стране европских партнера довео је 2008. године до хапшења бившег председника републике Српске у Босни и Херцеговини Радована Караџића. Ових дана је ухапшен Ратко Младић – професионални војник, генерал југословенске армије, који је на свој начин схватао дуг одбране Југославије. А још раније Хашком трибуналу био је изручен бивши председник Југославије Слободан Милошевић, чија смрт у затвору до данас изазива питања. Тако да мамац који ЕУ користи за увлачење Србије у своју орбиту, иако полако, али ипак ради.

Није узалуд председник Србије Борис Тадић, саопштавајући вест о хапшењу Младића, изјавио да је самим тим његова земља учинила још један корак на ступању у ЕУ. Истина, нико не зна колико ће таквих корака још бити потребно. Београду су одмах напоменули да је на реду Горан Хаџић – бивши председник републике Српске Крајине на територији Хрватске. Како би се подстакли напори српских власти, бивши тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте назвала је хапшење Младића испољавањем гвоздене политичке воље. Истина, гвоздена леди правосуђа не позива на исто то лидере Босне и Херцеговине или Хрватске. На њиховој територији вероватно се крију они који су убијали Србе. Али то некако није актуелно у ЕУ. Тамо се ваљда сматра да је крив губитник. У датом случају то је Србија. А недавно Карла дел Понте писала је у својој књизи о трговини људским органима на Косову и о другим злочинима, које никако нису извршили Срби.

У међувремену суд у Београду решава питање изручења бившег генерала. Његови адвокати су изјавили да је стање Младића такво да му треба болница, а не затвор. Да ли ће судије то узети у озбир, не зна се. Али, по мишљењу бившег амбасадора Југославије у Москви Борислава Милошевића, брата покојног председника, Међународни трибунал није место где се испољава хуманизам.

„Ова организација нема емоције, они имају само интересе. Ова организација је оруђе НАТО-а, оруђе Америке, оруђе агресије против Југославије и српског народа. То су прави злочинци који су бомбардовали градове и уништавали земљу, насилно је рушећи. А Младић? Шта с њим? То су били грађански ратови. У грађанским ратовима нема невиних, све стране су криве на неки начин.“

Руски МИП изразио је наду да ће суђење Ратку Младићу бити праведно и непристрасно и да неће бити искориштено у циљу пролонгирања делатности Међународног трибунала. Москва је већ неколико пута изјављивала да расправе у Хагу имају очигледно антисрпски карактер и због тих околности не намерава да гласа за продужетак мандата Међународног трибунала који истиче ове године. О томе зашто је потребно прекинути делатност трибунала за Глас Русије говорио је познати балканолог Георгиј Енгелгард.

„Тамо су огромни пропусти у опружницама и у пресудама, и у суровости тих пресуда. Оне, наравно, не иду у корист Срба. Тачније Срби, по правилу, добијају и веће казне затвора и озбиљније оптужнице. И овде је све везано за једну просту ствар. Међународни трибунал за бившу Југославију у огромној мери је политичка установа, која је позвана да правно и политички да легитимност распаду Југославије. А и да положи одговорност за читаву трагедију на српску страну“, каже Енгелгард.

Тако да се цена ступања у ЕУ за Србе граничи са националним понижењем. Јер у Младићевом случају планирају да суде човеку који је дао заклетву држави касније једноставно уништеној. И поштовао ју је, како је он то схватао, до краја.

(Глас Русије)