Glas Rusije: Hapšenje Ratka Mladića otvorilo je Srbiji put u EU

U Beogradu sud treba da reši pitanje izručenja bivšeg komandanta armije bosanskih Srba generala Ratka Mladića Hagu. Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju tereti ga za genocid, zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja vođenja rata i umešanost u etnička čišćenja u Bosni i Hercegovini 1992-1995. godine. Ali najvažnija je optužba za genocid muslimanskog stanovništva u Srebrenici 1995. godine.

Lov na generala traje od 1996. godine. Srbiju su stalno prekorevali za to da nije previše marljiva u traganju za vojnim zvaničnicima i političarima vezanim za građanski rat koji je izbio posle raspada Jugoslavije. Naravno, to nije sasvim tačno. Jednostavno treba imati u vidu da se imena ovih ljudi za Srbe asociraju sa borbom za očuvanje nekada jedinstvene države, a zločini koji im se pripisuju izvršeni su i sa suprotne strane. Zvanični Beograd morao je da uzima u ozbir i javno mnjenje, raspoloženo očigledno ne u korist gonjenja sunarodnika.

Ipak stalni pritisak od strane evropskih partnera doveo je 2008. godine do hapšenja bivšeg predsednika republike Srpske u Bosni i Hercegovini Radovana Karadžića. Ovih dana je uhapšen Ratko Mladić – profesionalni vojnik, general jugoslovenske armije, koji je na svoj način shvatao dug odbrane Jugoslavije. A još ranije Haškom tribunalu bio je izručen bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević, čija smrt u zatvoru do danas izaziva pitanja. Tako da mamac koji EU koristi za uvlačenje Srbije u svoju orbitu, iako polako, ali ipak radi.

Nije uzalud predsednik Srbije Boris Tadić, saopštavajući vest o hapšenju Mladića, izjavio da je samim tim njegova zemlja učinila još jedan korak na stupanju u EU. Istina, niko ne zna koliko će takvih koraka još biti potrebno. Beogradu su odmah napomenuli da je na redu Goran Hadžić – bivši predsednik republike Srpske Krajine na teritoriji Hrvatske. Kako bi se podstakli napori srpskih vlasti, bivši tužilac Haškog tribunala Karla del Ponte nazvala je hapšenje Mladića ispoljavanjem gvozdene političke volje. Istina, gvozdena ledi pravosuđa ne poziva na isto to lidere Bosne i Hercegovine ili Hrvatske. Na njihovoj teritoriji verovatno se kriju oni koji su ubijali Srbe. Ali to nekako nije aktuelno u EU. Tamo se valjda smatra da je kriv gubitnik. U datom slučaju to je Srbija. A nedavno Karla del Ponte pisala je u svojoj knjizi o trgovini ljudskim organima na Kosovu i o drugim zločinima, koje nikako nisu izvršili Srbi.

U međuvremenu sud u Beogradu rešava pitanje izručenja bivšeg generala. Njegovi advokati su izjavili da je stanje Mladića takvo da mu treba bolnica, a ne zatvor. Da li će sudije to uzeti u ozbir, ne zna se. Ali, po mišljenju bivšeg ambasadora Jugoslavije u Moskvi Borislava Miloševića, brata pokojnog predsednika, Međunarodni tribunal nije mesto gde se ispoljava humanizam.

„Ova organizacija nema emocije, oni imaju samo interese. Ova organizacija je oruđe NATO-a, oruđe Amerike, oruđe agresije protiv Jugoslavije i srpskog naroda. To su pravi zločinci koji su bombardovali gradove i uništavali zemlju, nasilno je rušeći. A Mladić? Šta s njim? To su bili građanski ratovi. U građanskim ratovima nema nevinih, sve strane su krive na neki način.“

Ruski MIP izrazio je nadu da će suđenje Ratku Mladiću biti pravedno i nepristrasno i da neće biti iskorišteno u cilju prolongiranja delatnosti Međunarodnog tribunala. Moskva je već nekoliko puta izjavljivala da rasprave u Hagu imaju očigledno antisrpski karakter i zbog tih okolnosti ne namerava da glasa za produžetak mandata Međunarodnog tribunala koji ističe ove godine. O tome zašto je potrebno prekinuti delatnost tribunala za Glas Rusije govorio je poznati balkanolog Georgij Engelgard.

„Tamo su ogromni propusti u opružnicama i u presudama, i u surovosti tih presuda. One, naravno, ne idu u korist Srba. Tačnije Srbi, po pravilu, dobijaju i veće kazne zatvora i ozbiljnije optužnice. I ovde je sve vezano za jednu prostu stvar. Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju u ogromnoj meri je politička ustanova, koja je pozvana da pravno i politički da legitimnost raspadu Jugoslavije. A i da položi odgovornost za čitavu tragediju na srpsku stranu“, kaže Engelgard.

Tako da se cena stupanja u EU za Srbe graniči sa nacionalnim poniženjem. Jer u Mladićevom slučaju planiraju da sude čoveku koji je dao zakletvu državi kasnije jednostavno uništenoj. I poštovao ju je, kako je on to shvatao, do kraja.

(Glas Rusije)