Glas Rusije: Evrozona opet nije spasena

U okviru EU će biti pod hitno formirana nova alijansa – budžetski savez, koji će obuhvatiti 26 zemalja članica EU. Pri tome se prvo planiralo da će na samitu u Briselu 8-9. decembra biti usvojena reforma EU, ali glasanje o neophodnosti političkih i ekonomskih promena nije bilo jednoglasno. To je pružilo ekspertima povod da tvrde da je na pomolu raspad Unije.

Reformu Lisabonskog ugovora su pripremili Francuska i Nemačka. One su predlagale svim članicama EU da zaključe novi sporazum, koji bi predvideo mehanizam izlaska ili isključenja nekih zemalja iz zajedničkog ekonomskog prostora, ograničeno budžetsko kreditiranje država na 3 odsto bruto-domaćeg proizvoda i mogućnost ekonomskih sankcija za narušioce. Pretpostavljalo se da će tu inicijativu podržati svi učesnici - 17 članica evrozone, i ostalih 10 zemalja, koje imaju formalnu obavezu da se jednom učlane. Velika Britanija je odbila da prihvati te uslove. Zato je trebalo promeniti plan, stvoriti novi budžetsko-poreski savez od 17 zemalja evrozone i 9 van nje. Svakako, Nemačka i Francuska nisu zadovoljne stavom Velike Britanije, mada je njeno odbijanje bilo moguće predvideti.

Održani samit se ne sme smatrati neuspešnim. Budžetski pakt je već svedočanstvo prodora, - uveren je finansista, generalni direktor kompanije Kapital upravljanje aktivima Andrej Gricenko.

- Mislim da je to više pozitivno rešenje, nego negativno. Nažalost, EU se stvarala na osnovi talasa radosti od uspeha, mnogi dokumenti tada nisu bili pripremljeni. To je u većoj meri politička unija nego ekonomski savez. Zato je danas situacija u ćorsokaku. Mnogi ekonomski zakoni realno ne rade na teritoriji nekih država.

Zaista, ne bi bilo pravo da se govori samo o ekonomskim problemima. U EU su prisutne i političke nesuglasice. Tu je i negativan odnos prema evru od strane Velike Britanije. Osim toga, 9 zemalja koje nisu članice evrozone ali su odobrile ideju budžetskog saveza, mogu da se ne učlane – ako njihovi parlamenti ne odobre tu inicijativu. Očigledna je da neke zemlje ne žele da rade zajedno radi zajedničke dobrobiti.

Tržišta su pesimistično reagovala na rezultate samita. Kotiranje mnogih papira i fjučersa je palo. Agencija Moody’s  je smanjila za jedan stepen dugoročne rejtinge francuskih bankarskih džinova. Ranije je Standard & Poor’s zapretio smanjenjem rejtinga 15 članica evrozone, i to u rizičnoj zoni se našao čak i lider evropske ekonomije – Nemačka zbog jake zavisnosti od finansijskog stanja partnera. Inače, ne vredi se orijentisati samo na osnovu rejtinga, još u vreme krize 2008. godine je bilo dokazano da je to dosta sumnjiv instrument.

Pored budžetskog sporazuma, čija budućnost je za sada dosta maglovita, učesnici samita EU su usvojili i druge hitne mere radi spasavanja evra. Verovatno da rad na reformiranju evrozone neće na tome stati. Nemačka i Francuska će se ipak potruditi da se usvoji mehanizam isključenja iz nje, smatraju eksperti, tim pre što postoje potencijalni pretendenti na tu proceduru, naprimer, Grčka. Mada je takva verovatnoća slaba, barem u ovom trenutku.

(Glas Rusije)