петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Глас Русије: Еврозона опет није спасена
Хроника

Глас Русије: Еврозона опет није спасена

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 12. децембар 2011.

У оквиру ЕУ ће бити под хитно формирана нова алијанса – буџетски савез, који ће обухватити 26 земаља чланица ЕУ. При томе се прво планирало да ће на самиту у Бриселу 8-9. децембра бити усвојена реформа ЕУ, али гласање о неопходности политичких и економских промена није било једногласно. То је пружило експертима повод да тврде да је на помолу распад Уније.

Реформу Лисабонског уговора су припремили Француска и Немачка. Оне су предлагале свим чланицама ЕУ да закључе нови споразум, који би предвидео механизам изласка или искључења неких земаља из заједничког економског простора, ограничено буџетско кредитирање држава на 3 одсто бруто-домаћег производа и могућност економских санкција за нарушиоце. Претпостављало се да ће ту иницијативу подржати сви учесници - 17 чланица еврозоне, и осталих 10 земаља, које имају формалну обавезу да се једном учлане. Велика Британија је одбила да прихвати те услове. Зато је требало променити план, створити нови буџетско-порески савез од 17 земаља еврозоне и 9 ван ње. Свакако, Немачка и Француска нису задовољне ставом Велике Британије, мада је њено одбијање било могуће предвидети.

Одржани самит се не сме сматрати неуспешним. Буџетски пакт је већ сведочанство продора, - уверен је финансиста, генерални директор компаније Капитал управљање активима Андреј Гриценко.

- Мислим да је то више позитивно решење, него негативно. Нажалост, ЕУ се стварала на основи таласа радости од успеха, многи документи тада нису били припремљени. То је у већој мери политичка унија него економски савез. Зато је данас ситуација у ћорсокаку. Многи економски закони реално не раде на територији неких држава.

Заиста, не би било право да се говори само о економским проблемима. У ЕУ су присутне и политичке несугласице. Ту је и негативан однос према евру од стране Велике Британије. Осим тога, 9 земаља које нису чланице еврозоне али су одобриле идеју буџетског савеза, могу да се не учлане – ако њихови парламенти не одобре ту иницијативу. Очигледна је да неке земље не желе да раде заједно ради заједничке добробити.

Тржишта су песимистично реаговала на резултате самита. Котирање многих папира и фјучерса је пало. Агенција Моодy’с  је смањила за један степен дугорочне рејтинге француских банкарских џинова. Раније је Стандард & Поор’с запретио смањењем рејтинга 15 чланица еврозоне, и то у ризичној зони се нашао чак и лидер европске економије – Немачка због јаке зависности од финансијског стања партнера. Иначе, не вреди се оријентисати само на основу рејтинга, још у време кризе 2008. године је било доказано да је то доста сумњив инструмент.

Поред буџетског споразума, чија будућност је за сада доста магловита, учесници самита ЕУ су усвојили и друге хитне мере ради спасавања евра. Вероватно да рад на реформирању еврозоне неће на томе стати. Немачка и Француска ће се ипак потрудити да се усвоји механизам искључења из ње, сматрају експерти, тим пре што постоје потенцијални претенденти на ту процедуру, например, Грчка. Мада је таква вероватноћа слаба, барем у овом тренутку.

(Глас Русије)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер