Галуп интернационал: Грађани Србије на трећем месту у свету по индексу песимизма. Психолози: Свака трећа особа у Србији може се сматрати психички угроженом, Србија је у европском врху по потрошњи анксиолитика

Србија на трећем месту у свету по индексу песимизма, показује ново глобално истраживање међународне асоцијације „Галуп интернационал”, спроведено међу више од 35.000 испитаника из 35 земаља.

Србија је на трећем месту у свету и неславном првом месту у региону по индексу песимизма – чак три четвртине грађана наше земље очекује економске потешкоће у 2023. години, показује ново глобално истраживање међународне асоцијације „Галуп интернационал”.

Слично је и у окружењу, а подаци показују да у песимизму предњаче грађани Босне и Херцеговине, а потом Бугарске и Северне Македоније

Резултати истраживања, које је обухватило више од 35.000 испитаника из 35 земаља и територија широм света, показују да 64 одсто испитаних у Србији очекује лошију годину, петина мисли да се ситуација неће променити, а само 16 процената особа очекује да ће 2023. бити боља. Истовремено, 76 одсто испитаника страхује да ће ово бити година економских потешкоћа, а тек девет одсто наших суграђана сматра да ће нам донети економски просперитет. Слично је и у окружењу, а подаци показују да у песимизму предњаче грађани Босне и Херцеговине, а потом Бугарске и Северне Македоније.

Земља са највишим индексом среће су Филипини, а најнижи индекс среће деле Турска и Молдавија

Резултати „Галуповог” истраживања говоре да је у нашем европском комшилуку песимизам највиши у Пољској и Чешкој, а готово половина испитаних у свету верује да ће 2023. бити година економских потешкоћа, док само петина очекује економски просперитет у наредних 365 дана. Kада је реч о осећају личне среће, упркос економском песимизму, скоро 55 одсто светске популације себе описује срећном, а само 13 процената испитаника широм света каже да је несрећно. Земља са највишим индексом среће су Филипини, а најнижи индекс среће деле Турска и Молдавија, показало је Галупово истраживање. У Србији је индекс среће међу грађанима нижи од светског просека, а највише је оних који нису ни срећни ни несрећни.

Психолози: Овакав резултат не изненађује

За наше психологе, резултати „Галуповог” истраживања не представљају изненађење. Они подсећају да се ми већ три деценије суочавамо са озбиљним егзистенцијалним изазовима, а последње три године живимо са пандемијом вируса корона, која је имала и психолошку „цену”. Резултати великог истраживачког пројекта под називом „Cov2Soul.RS”, који су спровели стручњаци Филозофског факултета у Београду и Новом Саду у сарадњи са колегама из Института за ментално здравље и Института за социјалну медицину, сведоче да је број депресивних особа у Србији удвостручен у другој години пандемије, када се стање пореди са 2013. годином. Ни младе особе нису поштеђене пандемије, али и других негативних друштвених утицаја, па истраживања Уницефа о утицају пандемије сведочи да се скоро свакој петој младој особи погоршало ментално здравље у претходне две године.

Свака трећа особа у Србији може се сматрати психички угроженом

Сваки седми суграђанин живи са депресијом, око седам одсто има симптоме анксиозности, док је 1,6 одсто становништва у високом ризику од суицида

"Свака трећа особа у Србији може се сматрати психички угроженом, а то нам говори истраживање „Ментално здравље у Србији: процена потреба, фактора ризика и баријера у добијању стручне подршке” које је реализовала организација „Мрежа психосоцијалне подршке” (ПИН). Подаци говоре и да сваки седми суграђанин живи са депресијом, око седам одсто има симптоме анксиозности, док је 1,6 одсто становништва у високом ризику од суицида. Додатно, око три процента наших суграђана извештава да су макар у животу једном били хоспитализовани због психичких тегоба, а свака дванаеста особа је у неком тренутку живота добила дијагнозу менталног поремећаја", наглашава психолог Петар Вуковић.

Др Тамара Џамоња Игњатовић, председница Друштва психолога Србије, подсећа да резултати најновијих епидемиолошких студија о менталном здрављу нације говоре да око 700.000 одраслих, односно 15 одсто становништва, испуњава критеријуме за неки психијатријски поремећај.

Ми нисмо срећни

"Ако имамо у виду да се распрострањеност менталних поремећаја у европским земљама креће између десет и двадесет одсто, намеће се логичан закључак да ми нисмо „болеснији”. Међутим, степен угрожености менталног здравља у Србији је веома висок. То, једноставно речено, значи да ми нисмо срећни. Људи се осећају лоше, имају бројне проблеме са депресијом и анксиозношћу и треба им психолошка помоћ и подршка, коју не могу тако лако да добију," – истиче председница Друштва психолога Србије.

Истраживање професора др Јанка Самарџића, специјалисте клиничке фармакологије и супспецијалисте за болести зависности на Медицинском факултету у Београду, показује да се Србија налази у европском врху по потрошњи анксиолитика, а пандемија короне довела је до додатног повећања употребе лекова за смирење – потрошња појединих лекова за смирење порасла је чак за четвртину у односу на 2019. годину, док је потрошња антидепресива повећана до десет одсто.

(Политика)