среда, 22. новембар 2017.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Франко Фратини: Било би добро да преговори Србије и Косова буду вођени на председничком нивоу
Хроника

Франко Фратини: Било би добро да преговори Србије и Косова буду вођени на председничком нивоу

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 14. октобар 2017.

 Италија, а и ја лично, увек смо веома подржавали стратешко партнерство са Русијом.

То је традиционалан италијански став, тако да ми је лако да кажем да Србија игра улогу "моста" између Русије и ЕУ, и да има право да тако чини. ЕУ је погрешила што је увела санкцији Русији. Неопходно је нормализовати односе са Русије. Имајући у виду актуелну геостратешку ситуацију, Русија може да одигра велику улогу у решавању конфликата, укључујући оне у Сирији, Либији, на Блиском истоку, Ираку, Медитерану... На свим тим местима Русија може да допринесе успостављању стабилности. Европи је Русија потребна као стратешки партнер, каже у разговору за Данас Франко Фратини, бивши потпредседник Европске комисије и шеф италијанске дипломатије, оцењујући балансирање Србије између ЕУ и Русије. Фратини, који је и лични саветник председника Србије Александра Вучића, учествовао је на Београдском безбедносном форуму, на панелу посвећеном односима ЕУ и Балкана.

*За разлику од Вас, званичници балтичких држава се снажно противе блиским односима Србије и Русије. Како на то гледате?

- Балтичке земље имају право на такав став. Али, Европа је велика, постоје државе и попут Италије и Шпаније које се томе не противе. Није тајна да Европа још нема заједничку спољну политику. Србија ће постати чланица ЕУ не због спољнополитичких питања већ када испуни критеријуме из Копенхагена, а прича о Русији није део тих критеријума, не можемо мењати "правила игре".

* Лични сте саветник председника Вучића. Који су, према Вашем мишљену, најважнији кораци у успостављању владавине права у Србији?

- Најважнија је примена постојећег законодавства. Постоји низ законских иницијатива које морају бити у потпуности примењене. На пример, треба успоставити независно правосуђе и спровести мере које се односе на борбу против организованог криминала. Европска комисија је дала препоруке Србији за реформу правосуђа и даће своју оцену о томе. Дакле, спровођење закона у пракси је најважнији задатак и највећи изазов. Није неопходно повећати број закона, већ применити постојеће. Влада и премијерка Ана Брнабић су се на то обавезали, а и председник Вучић даје снажан подстицај да се спроведу реформе. Дакле, и премијерка и председник су свесни да можете постати чланица ЕУ само ако у потпуности примените европске критеријуме.

* Мислите ли да ће Србија имати тешкоће у преговорима са ЕУ када је реч о поглављима 23 и 24? Шта ће бити највећи изазови у овом сегменту?

- Та два поглавља су међу најважнијима за процес придруживања ЕУ. Као европски комесар и потпредседник Европске комисије био сам надлежан управо за поглавља 23 и 24, а мислим да је Србија на добром путу да оствари критеријуме. Не слажем се са онима који тврде да се ништа не чини, много тога се предузима. Морају се остварити конкретни резултати и у борби против корупције и организованог криминала. Србија спроводи меморандуме о сарадњи у домену правосуђа са великим бројем држава, укључујући Италију. Пре неколико дана је потписан веома важан споразум о обуци српских тужилаца и полицајаца из области борбе против финансијског криминала у Италији, што ће значити обуку о борби против "прању новца", организованог криминала, корупције... Сви критеријуми морају бити у потпуности примењени. Поглавља 23 и 24 се сматрају "хоризонталним", односно неће бити затворена пре него што све остало буде завршено, што значи да ће владавина права бити тема у свим фазама приступних преговора са ЕУ. Стога, потребан је стални мониторинг у тим областима. У четвртак сам се сусрео са председником Србије и министром унутрашњих послова Небојшом Стефановић који припрема експертску анализу о стању у поменутим доменима.

* Шта мислите о слободи медија у Србији?

- Мислим да је слобода медија једна од области на које ЕУ обраћа посебну пажњу, тога су свесне и српске власти. Прилично сам уверен да је у интересу српским властима да гарантује транспарентност. Не знам каква је ситуација у електронским медијима у Србији, али ако гледам штампана издања, видим да већина њих критикује Владу, баш као што је случај и у Италији. Неопходно је, наравно, да Србија напредује и у наведеном сегменту, али мислим да су тога свесне и српске власти.

* Шта очекујете да ће бити постигнуто у наредној фази Бриселског дијалога Београда и Приштине?

- Надам се да ће бити могућности да Косово поново крене правим путем. Промена власти и изборни циклус на Косову утицали су да се Косово успори и да не буде у могућности да се ангажује у бриселским преговорима. Надам се да ће Рамуш Харадинај дати нови импулс процесу. ЕУ је искрен посредник у бриселским преговорима. Моја сународница, госпођа Могерини, улаже пуно напора да се усагласе ставови двеју страна. Наредна фаза треба да служи макар побољшању атмосфере, која је била погоршана у претходним рундама, како би се омогућило успостављање међусобног поверења. Много тога зависи и од премијера Косова који је, као што је свима познато, дао изјаве у којима није био баш благонаклон према Србији, али мислим да ће и он показати већу одговорност јер зна да Европа, с правом, веома пажљиво прати ситуацију на Косову. Било би добро и када би преговори били вођени на председничком нивоу јер у Србији председник даје замајац дијалогу, а председник Косова је гарант стабилности Косова. Што је виши ниво, то је боља дебата. Могу лако да замислим ситуацију у којој председници воде дијалог о смерницама, а затим премијери и министри спољних послова разговарају о примени договореног.

* Како гледате на актуелну ситуацију на Западном Балкану?

- Неопходно је узети у обзир три фактора. Први је извесни замор од проширења ЕУ. Други фактор јесте да је Унији потребан стабилан Западни Балкан, што се коси са првим фактором. Не можемо дозволити да овај регион постане "енклава", отворена за инфилтрирање џихадиста, мреже организованог криминала, банде, јер би то значило и велике претње за Унију. Треће, за успостављање веће безбедности и стабилности, као и за превазилажење "умора од проширења" потребни су стабилни и снажни лидери на Балкану. Требају нам лидери и владе који могу да спроведу реформе, остваре конкретну сарадњу са Европом у смислу безбедности, полиције, те истрага у вези са организованим криминалом. Дакле, време је да оживимо дух Солунског самита одржаног 2003, што значи да је ЕУ потребно да државе региона постану чланице, односно Балкан не сме да постане "заборављени регион". То не би био никакав уступак Балкану већ је Балкан потребан Унији. Морају се узети у обзир сви фактори који могу да изазову нестабилност и примене одређене мере попут регионалне сарадње, нарочито у области безбедности и правосуђа, оснажи економска сарадња, путем успостављања регионалне инфраструктуре, укључујући привлачење иностраних инвестиција, те повезивањем на "Путу свиле", пројекту који финансира Кина. У Србији имате снажне лидере који могу да вас воде у таквом смеру. Могу да без проблема кажем да је Србија сада извозник стабилности и безбедности у регион.

"ЕУ није надлежна за случај Савамала"

* Како коментаришете чињеницу да "случај Савамала", који је поменут и у годишњем извештају Европског парламента о Србији, још није расветљен?

- То је био лош корак ЕУ. Противим се свим ситуацијама у којима ЕУ "упире прстом" у одређене државе, као што чине учитељи ђацима. Српске власти су свесне да се тај случај мора решити, одговорне институције морају да се тиме баве. С друге стране, у Бриселу се помињањем таквог појединачног случаја мешају у унутрашње ствари Србије, што нема никакве везе са европским правилом које налаже проверу и надзор система владавине права у целости, а не дељење лекција надлежнима како да нешто истражују. То, дакле, није надлежност Европе.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће заједно са београдским бити расписани и ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер