Početna strana > Hronika > Franko Fratini: Bilo bi dobro da pregovori Srbije i Kosova budu vođeni na predsedničkom nivou
Hronika

Franko Fratini: Bilo bi dobro da pregovori Srbije i Kosova budu vođeni na predsedničkom nivou

PDF Štampa El. pošta
subota, 14. oktobar 2017.

 Italija, a i ja lično, uvek smo veoma podržavali strateško partnerstvo sa Rusijom.

To je tradicionalan italijanski stav, tako da mi je lako da kažem da Srbija igra ulogu "mosta" između Rusije i EU, i da ima pravo da tako čini. EU je pogrešila što je uvela sankciji Rusiji. Neophodno je normalizovati odnose sa Rusije. Imajući u vidu aktuelnu geostratešku situaciju, Rusija može da odigra veliku ulogu u rešavanju konflikata, uključujući one u Siriji, Libiji, na Bliskom istoku, Iraku, Mediteranu... Na svim tim mestima Rusija može da doprinese uspostavljanju stabilnosti. Evropi je Rusija potrebna kao strateški partner, kaže u razgovoru za Danas Franko Fratini, bivši potpredsednik Evropske komisije i šef italijanske diplomatije, ocenjujući balansiranje Srbije između EU i Rusije. Fratini, koji je i lični savetnik predsednika Srbije Aleksandra Vučića, učestvovao je na Beogradskom bezbednosnom forumu, na panelu posvećenom odnosima EU i Balkana.

*Za razliku od Vas, zvaničnici baltičkih država se snažno protive bliskim odnosima Srbije i Rusije. Kako na to gledate?

- Baltičke zemlje imaju pravo na takav stav. Ali, Evropa je velika, postoje države i poput Italije i Španije koje se tome ne protive. Nije tajna da Evropa još nema zajedničku spoljnu politiku. Srbija će postati članica EU ne zbog spoljnopolitičkih pitanja već kada ispuni kriterijume iz Kopenhagena, a priča o Rusiji nije deo tih kriterijuma, ne možemo menjati "pravila igre".

* Lični ste savetnik predsednika Vučića. Koji su, prema Vašem mišljenu, najvažniji koraci u uspostavljanju vladavine prava u Srbiji?

- Najvažnija je primena postojećeg zakonodavstva. Postoji niz zakonskih inicijativa koje moraju biti u potpunosti primenjene. Na primer, treba uspostaviti nezavisno pravosuđe i sprovesti mere koje se odnose na borbu protiv organizovanog kriminala. Evropska komisija je dala preporuke Srbiji za reformu pravosuđa i daće svoju ocenu o tome. Dakle, sprovođenje zakona u praksi je najvažniji zadatak i najveći izazov. Nije neophodno povećati broj zakona, već primeniti postojeće. Vlada i premijerka Ana Brnabić su se na to obavezali, a i predsednik Vučić daje snažan podsticaj da se sprovedu reforme. Dakle, i premijerka i predsednik su svesni da možete postati članica EU samo ako u potpunosti primenite evropske kriterijume.

* Mislite li da će Srbija imati teškoće u pregovorima sa EU kada je reč o poglavljima 23 i 24? Šta će biti najveći izazovi u ovom segmentu?

- Ta dva poglavlja su među najvažnijima za proces pridruživanja EU. Kao evropski komesar i potpredsednik Evropske komisije bio sam nadležan upravo za poglavlja 23 i 24, a mislim da je Srbija na dobrom putu da ostvari kriterijume. Ne slažem se sa onima koji tvrde da se ništa ne čini, mnogo toga se preduzima. Moraju se ostvariti konkretni rezultati i u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Srbija sprovodi memorandume o saradnji u domenu pravosuđa sa velikim brojem država, uključujući Italiju. Pre nekoliko dana je potpisan veoma važan sporazum o obuci srpskih tužilaca i policajaca iz oblasti borbe protiv finansijskog kriminala u Italiji, što će značiti obuku o borbi protiv "pranju novca", organizovanog kriminala, korupcije... Svi kriterijumi moraju biti u potpunosti primenjeni. Poglavlja 23 i 24 se smatraju "horizontalnim", odnosno neće biti zatvorena pre nego što sve ostalo bude završeno, što znači da će vladavina prava biti tema u svim fazama pristupnih pregovora sa EU. Stoga, potreban je stalni monitoring u tim oblastima. U četvrtak sam se susreo sa predsednikom Srbije i ministrom unutrašnjih poslova Nebojšom Stefanović koji priprema ekspertsku analizu o stanju u pomenutim domenima.

* Šta mislite o slobodi medija u Srbiji?

- Mislim da je sloboda medija jedna od oblasti na koje EU obraća posebnu pažnju, toga su svesne i srpske vlasti. Prilično sam uveren da je u interesu srpskim vlastima da garantuje transparentnost. Ne znam kakva je situacija u elektronskim medijima u Srbiji, ali ako gledam štampana izdanja, vidim da većina njih kritikuje Vladu, baš kao što je slučaj i u Italiji. Neophodno je, naravno, da Srbija napreduje i u navedenom segmentu, ali mislim da su toga svesne i srpske vlasti.

* Šta očekujete da će biti postignuto u narednoj fazi Briselskog dijaloga Beograda i Prištine?

- Nadam se da će biti mogućnosti da Kosovo ponovo krene pravim putem. Promena vlasti i izborni ciklus na Kosovu uticali su da se Kosovo uspori i da ne bude u mogućnosti da se angažuje u briselskim pregovorima. Nadam se da će Ramuš Haradinaj dati novi impuls procesu. EU je iskren posrednik u briselskim pregovorima. Moja sunarodnica, gospođa Mogerini, ulaže puno napora da se usaglase stavovi dveju strana. Naredna faza treba da služi makar poboljšanju atmosfere, koja je bila pogoršana u prethodnim rundama, kako bi se omogućilo uspostavljanje međusobnog poverenja. Mnogo toga zavisi i od premijera Kosova koji je, kao što je svima poznato, dao izjave u kojima nije bio baš blagonaklon prema Srbiji, ali mislim da će i on pokazati veću odgovornost jer zna da Evropa, s pravom, veoma pažljivo prati situaciju na Kosovu. Bilo bi dobro i kada bi pregovori bili vođeni na predsedničkom nivou jer u Srbiji predsednik daje zamajac dijalogu, a predsednik Kosova je garant stabilnosti Kosova. Što je viši nivo, to je bolja debata. Mogu lako da zamislim situaciju u kojoj predsednici vode dijalog o smernicama, a zatim premijeri i ministri spoljnih poslova razgovaraju o primeni dogovorenog.

* Kako gledate na aktuelnu situaciju na Zapadnom Balkanu?

- Neophodno je uzeti u obzir tri faktora. Prvi je izvesni zamor od proširenja EU. Drugi faktor jeste da je Uniji potreban stabilan Zapadni Balkan, što se kosi sa prvim faktorom. Ne možemo dozvoliti da ovaj region postane "enklava", otvorena za infiltriranje džihadista, mreže organizovanog kriminala, bande, jer bi to značilo i velike pretnje za Uniju. Treće, za uspostavljanje veće bezbednosti i stabilnosti, kao i za prevazilaženje "umora od proširenja" potrebni su stabilni i snažni lideri na Balkanu. Trebaju nam lideri i vlade koji mogu da sprovedu reforme, ostvare konkretnu saradnju sa Evropom u smislu bezbednosti, policije, te istraga u vezi sa organizovanim kriminalom. Dakle, vreme je da oživimo duh Solunskog samita održanog 2003, što znači da je EU potrebno da države regiona postanu članice, odnosno Balkan ne sme da postane "zaboravljeni region". To ne bi bio nikakav ustupak Balkanu već je Balkan potreban Uniji. Moraju se uzeti u obzir svi faktori koji mogu da izazovu nestabilnost i primene određene mere poput regionalne saradnje, naročito u oblasti bezbednosti i pravosuđa, osnaži ekonomska saradnja, putem uspostavljanja regionalne infrastrukture, uključujući privlačenje inostranih investicija, te povezivanjem na "Putu svile", projektu koji finansira Kina. U Srbiji imate snažne lidere koji mogu da vas vode u takvom smeru. Mogu da bez problema kažem da je Srbija sada izvoznik stabilnosti i bezbednosti u region.

"EU nije nadležna za slučaj Savamala"

* Kako komentarišete činjenicu da "slučaj Savamala", koji je pomenut i u godišnjem izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji, još nije rasvetljen?

- To je bio loš korak EU. Protivim se svim situacijama u kojima EU "upire prstom" u određene države, kao što čine učitelji đacima. Srpske vlasti su svesne da se taj slučaj mora rešiti, odgovorne institucije moraju da se time bave. S druge strane, u Briselu se pominjanjem takvog pojedinačnog slučaja mešaju u unutrašnje stvari Srbije, što nema nikakve veze sa evropskim pravilom koje nalaže proveru i nadzor sistema vladavine prava u celosti, a ne deljenje lekcija nadležnima kako da nešto istražuju. To, dakle, nije nadležnost Evrope.

(Danas)