Francuski kriminolog Gzavie Raufer: "Pariz bio upozoren na albanski kriminal"

Ugledni francuski kriminolog Gzavie Raufer šef je odseka za savremeni kriminal, poznatog kao Kriminološki institut, na uglednom pariskom univerzitetu Sorboni.

Autor je brojnih knjiga o nasilju i kriminalu, među kojima i studije "Albanska mafija" izdate u Lozani 2000. godine i prevedene na albanski i srpski jezik.

BBC je upitao Raufera da li ga je iznenadio sadržaj izveštaja Marti?

"Da, bio sam pomalo iznenađen zbog preciznosti optužbi i težine činjenica koje se prenose. Sve je to mnogo strašnije od onoga što smo čak i mi kriminolozi mislili. Znali smo da bar u jednom delu OVK postoji ekipa probisveta, znali smo da je reč o sitnim banditima koji su ranije bili izbacivači u noćnim klubovima ili taksi šoferi i zatim postali ministri i milioneri. Znali smo sve to i mislili smo da je reč o jednoj šemi po kojoj su se kriminalci, koristeći priliku i povoljne okolnosti, uključili u političku aktivnost sa nacionalnim ciljem, a sa kojom zapravo imaju malo veze, posle čega su se obogatili bilo reketom, bilo ilegalnom trgovinom. Međutim, ono o čemu nas obaveštava izveštaj Marti je mnogo gore i mnogo jezivije."

Kakva je po vama situacija Hašima Tačija?

"Ne vidim kako bi gospodin Tači mogao da se odbrani. Jedini način je za njega da kaže - 'Da, upravo smo sklapali mir sa Srbima, to je sabotaža itd.'. Pokušava da nađe izgovor kako bi ostao u igri. Međutim, ako na Kosovu sve funkcioniše kao u zemljama u kojima postoji mafija, onda oni koji zaista donose odluke nisu oni koji se pokazuju u javnosti i koje vidimo na televiziji. Oni koji donose odluke su stariji i nalaze se u pozadini. Prema tome, verujem da je gospodin Tači možda zapravo jedan 'aktivni krivac' u smislu da je možda on lično učestvovao u nekim stvarima. Međutim, da neko njegovih godina bude šef mafije - u ono vreme imao je manje od 30 godina - tako nešto je nezamislivo. Šefovi su uglavnom stariji ljudi, veoma diskretni koji nikad nisu vidijivi. Dakle, da li Tači ima direktnu odgovornost? Možda. Ne mogu da vam kažem ni 'da' ni 'ne' - nisam mogao da lično vidim da on i njegovi prijatelji seku ljude na komade ili gledaju da drugi to čine. Ono što mogu da kažem je da su u principu uvek stariji ljudi ti koji se nalaze na čelu kriminalnih grupa, sposobnih da organizuju operacije slične onoj kakva je trgovina organima. Dakle, ne znam kako će Tači uspeti da se iskobelja iz ove afere, ali, ponavljam, mafiju nikada ne vode mladi ljudi.

Šta su znale Zapadne vlade?

Kada se vidi šta ste pisali još 2000. i 2002. godine i na koje se izveštaje obaveštajnih službi zapadnih zemalja Marti poziva, postavlja se pitanje da li su vlade i u kojoj meri znale o vezama između OVK i organizovanog kriminala?

"Kada kažete 'vlada', mislite na ministre. Vlada - to su ministar spoljnih poslova, ministar unutrašnjih poslova, premijer i predsednik, kada efektivno ima funkciju. Ne mislim da su informacije dospele toliko visoko. Kada na terenu imate jedan dokument jarko crvene boje, što god se više on uspinje kroz hijerarhiju on postaje bleđi - bledo crven, pa roze, pa bledo roze, tako da kada stigne na nivo ministra on postaje skoro beo. Sa izuzetkom možda gospodina Kušnera koji je bio na terenu i na licu mesta, ljudi u Parizu i u Bonu bili su obavešteni bez sumnje o dva odsto celine. Događalo mi se da diskutujem o situaciji na Balkanu sa nekim francuskim ministrima. Bio sam iznenađen do koje su mere bili udaljeni od stvarnosti. Sve im nije bilo rečeno, ali pre svega oni sami nisu tražili da o svemu budu obavešteni. Jer od trenutka kada tražite informaciju i kada ste obavešteni o stvarima, obavezni ste da nešto učinite. Inače, ako ništa ne učinite a znate šta se dešava, vi ste onda saučesnik u zločinu. Dakle, za ministre je bilo bolje da što manje znaju.

Francuski kriminolog podseća i na upozorenje upućeno vladi u Parizu pre početka pregovora u Rambujeu:

"Ti pregovori su bili poslednji pokušaj da se pomire različite strane na Kosovu i oni su prethodili bombardovanju i odlasku Miloševića. U delegaciji Kosova nalazio se jedan mafijaš prvog reda, čovek koji je prethodno bio nastanjen u Švajcarskoj, čija je kuća eksplodirala i pretvorena u ruševinu - što, inače, nije svakidašnji događaj u toj zemlji. Posle toga, taj čovek se vratio u zonu između Albanije i Kosova. On je bio jedan od prvih finansijera i bez sumnje 'kum' mladog Hašima Tačija u ono vreme. Taj čovek je, dakle, bio u kosovskoj delegaciji u Rambujeu. Njegovo prezime je Haliti. Više nas univerzitetskih profesora i oficira državnih službi Francuske upozorili smo francusku vladu, rekavši: 'Ne možemo da ostavimo tog čoveka u delegaciji. To bi bilo kao da u nekoj italijanskoj delegaciji na nekoj konferenciji koja se održava u Parizu bude pozvan i Toto Rina. Reč je o mafijaškom kumu, a ne o nekom malom banditu-patrioti. To je nešto sasvim drugo'. Odgovoreno nam je da smo pro-Srbi, da uopšte nije tačno to što smo rekli i Haliti je došao u Rambuje. Taj gospodin Haliti ne samo da je je poznat - on je čuven. Reč je o velikom banditu. U ono vreme ljudi nisu hteli da znaju. Zato sam objavio knjigu o albanskoj mafiji.

Da li mislite da je na Kosovu moguća stvarna istraga o ovoj aferi trgovine organima?

"Ne znam. To je pitanje političke volje, da li se hoće i da li se može. Koliko vidim, ono što je počinjeno je dovoljno strašno da bi za to bio nadležan Međunarodni krivični sud. Ima ljudi koji su se našli pred Međunarodnim krivičnim sudom za stvari koje su manje strašne od ubistva ljudi zbog vađenja organa. To je zaista strašno. To je krajnje ozbiljno i ne vidim kako bismo mogli da nastavimo da govorimo o pravdi u Evropi ako toj aferi ne bi bila posvećena sva neophodna pažnja i sva neophodna sredstva. Gonićemo ljude jer su krali bombone u supermarketu, a ovde nećemo ništa da učinimo. Kako zamišljate da stanovništvo na Kosovu živi u miru i mirno znajući da se na njihovom čelu možda nalaze ljudi koji ubijaju ljude kako bi im izvadili organe. Kažem 'možda' jer još nije bilo presude. Da li biste voleli da živite u jednoj zemlji u kojoj su ljudi pod takvom sumnjom?

Svi traže dokaze od izvestioca Saveta Evrope, šta onda ostaje za tužioca da uradi?

"Naravno da su potrebni dokazi kako bi se pokrenuo sudski postupak jer su u pitanju užasne optužbe, ali nije na autoru tog izveštaja da podnosi dokaze. Potreban je pravosudni postupak. Potreban je sud koji bi bio ustanovljen s obzirom na ozbiljnost činjenica. Treba da bude zauvek jasno da je to u interesu čak i onih koji bi bili optuženi kako bi mogli da dokažu svoju nevinost. U interesu je to i samih Kosovara. Ukoliko postoji politička volja, istraga je izvodljiva. Ne vidim ko bi trebalo da donese du odluku. NATO je bio uključen u priču, EU je bila uključena u priču. To su međunarodne instance koje su proizvele stanje o kojem govorimo. Pretpostavljam da bi to morao da bude neki instrument međunarodnog pravosudja koji bi se bavio ovom aferom za koju ne vidim kako bi drugačije mogla da bude zatvorena", ističe u razgovoru za BBC ugledni francuski kriminolog Gzavie Raufer.

Haliti odbacuje optužbe

Osoba koju Raufer konkretno pominje optužujući je za organizovani kriminal je DŽavit Haliti, jedan od čelnih ljudi Demokratske partije Kosova, premijera Hašima Tačija.

DŽavit Haliti figurira i u Martijevom dokumentu kao i u poverljivom dokumentu NATO-a koji objavljuje Gardijan.

Gospodin Haliti u razgovoru za BBC negira da je počinio bilo šta protivzakonito.

Da li on zna da je ugledni francuski kriminolog, autor knjige o albanskoj mafiji, tražio da mu se ne izda viza za Rambuje i da ga dan danas naziva mafijaškim kumom i banditom?

"Ne znam, nisam čitao tu knjigu. Ali, prvo želim da mu kažem da sam ja pobegao iz Jugoslavije pod pretnom oružja. Pokušali su da me ubiju i tu odluku je doneo Milošević. Bio sam politički izbeglica i organizovao sam demonstracije svugde po Evropi, pa i u Parizu. Drugo, što se tiče vize - ja sam tada putovao u Francusku sa dozvolom francuske ambasade pod tuđim imenom, iako nisam morao da tražim vizu jer sam tada imao pasoš sa statusom izbeglice u Švajcarskoj. Plašio sam se da me jugoslovenske tajne službe ne pokušaju ubiti. Oni su u Parizu ipak pokušali da me ubiju, ali francuska policija je spasila mene i Tačija."

Haliti kaže i da tokom boravka u Švajcarskoj nikada nije došao u sukob sa zakonom:

"Živeo sam u Švajcarskoj 13 godina i nikada nisam dobio ni jednu kaznu, osim možda za pogrešno parkiranje. Nikada nisam bio umešan u nešto protivzakonito. Istina je da sam se borio za prava Albanaca i da sam imao jednu od ključnih uloga u OVK".

BBC je podsetio DŽavita Halitija da ga i Dik Marti u svom izveštaju optužuje za kriminal i da ističe da se svedocima preti i da se oni ubijaju, pa niko o tome ne sme da svedoči:

"Ako jeste tako, onda postoje sud i drugi organi koji mogu da kažu istinu. Ako ima zaplašivanja svedoka, odgovornost je uvek pojedinačna. Ja mogu da pričam o sebi i onome što znam - ja nikada nisam čuo da je neki svedok ubijen od tih ljudi. Ja nemam nikakvih problema da se pojavim bilo gde i objasnim svoja dela."

(BBC)