Ернст Рајхел: Правно обавезујући документ о "свеобухватној нормализацији односа" Београда и Приштине је захтев који произилази из преговарачког оквира који су ЕУ и Србија потписале 2014.

 У тренутку смо када би Србија заиста требало да буде задовољна због чињенице да ће два поглавља у приступним преговорима са Европском унијом бити отворена сада, а још два врло брзо после почетка следеће године - каже за Данас Ернст Рајхел, специјални изасланик за Југоисточну Европу, Турску и земље ЕФТА у немачком Министарству спољних послова. Рајхел је ове недеље у Београду разговарао са званичницима Србије.

- Правно обавезујући документ о свеобухватној нормализацији односа Београда и Приштине је захтев који произилази из преговарачког оквира који су ЕУ и Србија потписале 2014. године. Међутим, не постоји рок за закључење тог документа. Дакле, нигде не постоји одредба о 2016. години.

Дакле, нема журбе?

- Нема.

Да ли би било боље за обе стране ако се ствари убрзају?

- Закључак свеобухватне нормализације је да је то предуслов за приступање Србије ЕУ. Теоријски, што је бржа нормализација и усвајање правно обавезујућег споразума - наравно под претпоставком да Србија испуњава остале услове приступног процеса - то брже се одвија процес приступања Србије ЕУ.

Документ је у Србији помињан после последње рунде преговора Београда и Приштине. Али има ли разлога за изненађеност?

- Не, нема. Као што сам рекао, то је документ чији је садржај договорен и добро познат. Али, можда је било неспоразума у извештавању. Не могу то тачно да објасним.

Српски званичници навели су да Берлин - према "новим условима" за преговоре Србије и ЕУ - тражи да српска полиција и судство "рапортирају" Приштини; да Београд укине привремене органе Србије на Косову и Метохији и да престане да финансира српске институције на КиМ; да Србија омогући улазак држављана трећих земаља на КиМ; да надлежност над хидроелектраном Газиводе препусти Приштини. Да ли је то тачно?

- Сваки пут када бих долазио у Београд да радим на немачко-српским односима све време је било дискусија о "новим условима Немачке". Мој одговор је увек био исти - "нема нових услова Немачке". У сваком случају, ствари које помињете су у нацрту документа ЕУ, а не у документу Немачке. О свим поменутим тачкама се разговара у оквиру ЕУ и оне рефлектују оно што је било у раније скицираном и договореном документу о свеобухватном оквиру за преговоре о приступању из 2014. године. Издвојио бих укидање привремених државних органа. Свакако се сећате посете канцеларке Меркел Београду 2011. Тачно је укидање паралелних структура Србије на Косову био њен кључни захтев. Дакле, не би требало да буде изненађење да ЕУ и, свакако, Немачка и сада сматрају да паралелне структуре Србије треба да буду уклоњене. Ништа овде није изненађење. Неколико је тачака о којима се овде поново говори, али оне су већ биле предмет разговора, а често су већ биле и договорене.

И у случају Газиводе нема ништа ново?

- Документ веома прецизно говори о именовању менаџмента електране од Владе Србије. То је један од случајева у којима српска држава има активности на територији Косова. Од тренутка када се то дешава то је било предмет који је у дијалогу Београда и Приштине иницирала ЕУ, јер то је против принципа да Србија не треба да предузима државне активности на Косову.

Да ли је Србија те принципе прихватила?

О именовању менаџмента се разговарало, али није постигнут споразум. Битно је нагласити да се овде не ради о власништву над језером, чак ни о власништву над електраном. Ради се о менаџменту електране.

У Србији су изражена страховања да јој прети турски сценарио, односно да би због неслагања око КиМ земља могла постати вечити кандидат за чланство у ЕУ. Какав је ваш осећај, шта се може очекивати у приступним преговорима?

- Мислим да су такви предосећаји неосновани. Близу смо отварања четири преговарачка поглавља са Србијом. Једина посебна ствар у вези са Србијом је што она има тај аспект нормализације односа с Косовом. Напредак у приступном процесу зависи искључиво од мерила саме Србије - колико брзо може да испуни неопходне услове за отварање и затварање поглавља.

Очекујете ли отварање поглавља 35 и 32 у преговорима Србије и ЕУ до краја године?

- Да, снажно очекујем да се то догоди. Немачка потпуно подржава отварање ових поглавља сада и то је такође добро познато српској влади.

Како коментаришете изјаву премијера Вучића да ће радије отићи из владе него да поквари односе Србије и Немачке?

- Веома ценимо значај који он даје билатералним односима. И ми смо веома заинтересовани да имамо најбоље могуће односе Србије и Немачке. Тај заједнички подухват би био, наравно, лакши када не бисмо имали тренутке узбуђења, налик овом какав смо управо имали.

Немачка је гласала за пријем Косова у Унеско на седници Извршног савета те организације. То у Србији, наравно, није препознато као пријатељски гест. Зашто је Немачкој било важно да подржи Приштину?

- Познато је да је Немачка, заједно са многим партнерима, признала декларацију о независности Косова 2008 и подржала учлањење Косова у међународне организације као непосредну последицу тога. Не би требало да то буде изненађење. Разумемо да је то за Србију осетљиво питање, али убеђени смо да су страхови које Србија изражава да српско културно наслеђе на Косову није заштићено нису, заправо, засновани на ситуацији каква данас постоји. Косово има уставну заштиту статуса СПЦ и њене имовине на Косову. Све је то осигурано кад је Косово постало независно и на инсистирање међународне заједнице. Та заштита постоји и КФОР је ту и спреман да реагује у случају инцидената. Али морам да кажем да од 2004 није било инцидената. Велики манастири су у добром стању и СПЦ има проширена права. Све то стоји и у извештају УН који је сачинио грчки дипломата који је годинама имао дубок увид у положај СПЦ. Према томе, мислим да у овој ствари има пуно емоција, али кад погледате постојећу ситуацију - нема разлога за страх. И чланство у Унеску осигурава додатну заштиту кроз обавезе да се штити културно наслеђе.

Шта би могле да буду последице референдума о правосуђу Босне и Херцеговине у Републици Српској?

- Мислим да би моментална последица била озбиљна дестабилизација БиХ као државе јер то би било директно кршење дејтонског устава. Наши напори усмерени су ка томе да се одустане од референдума. Постоје средства којима мислимо да се можемо посветити суштинским темама у вези са правосуђем БиХ с којим није све савршено. Имамо такозвани структурни дијалог ЕУ о томе и ако буде успешан заиста нема разлога да РС даље разматра одржавање таквог референдума.

Да ли би референдум угрозио британско-немачку иницијативу, односно евроинтеграцију БиХ?

- Мислим да би то била реална опасност, јер би значио повратак на ситуацију у којој постоји сукобљавање по етничким линијама. Референдум би значио да РС доводи у питање уставне темеље државе. Ако је БиХ због тога у конфронтацији, не може се усредсредити на економске и друштвене реформе.

Немам информацију о мешању Русије у Црној Гори

Какав је став Берлина о протестима у Црној Гори?

- Сви би требало да имају право на мирне демонстрације. Ако је њихов циљ рушење демократски изабране владе на улици, онда се често поставља питање да ли је то оправдано. Начин за промену одлуке већине су нови избори, али не уличним насиљем. Убеђен сам да ће даљи развој Црне Горе бити миран.

Подгорица тврди да иза протеста стоји Русија. Шта ви мислите о томе?

- Лично, немам информацију која би таквим тврдњама ишла у прилог. Стога не могу да кажем ништа о таквој могућности.

(Данас)