Ernst Rajhel: Pravno obavezujući dokument o "sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa" Beograda i Prištine je zahtev koji proizilazi iz pregovaračkog okvira koji su EU i Srbija potpisale 2014.

 U trenutku smo kada bi Srbija zaista trebalo da bude zadovoljna zbog činjenice da će dva poglavlja u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom biti otvorena sada, a još dva vrlo brzo posle početka sledeće godine - kaže za Danas Ernst Rajhel, specijalni izaslanik za Jugoistočnu Evropu, Tursku i zemlje EFTA u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova. Rajhel je ove nedelje u Beogradu razgovarao sa zvaničnicima Srbije.

- Pravno obavezujući dokument o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine je zahtev koji proizilazi iz pregovaračkog okvira koji su EU i Srbija potpisale 2014. godine. Međutim, ne postoji rok za zaključenje tog dokumenta. Dakle, nigde ne postoji odredba o 2016. godini.

Dakle, nema žurbe?

- Nema.

Da li bi bilo bolje za obe strane ako se stvari ubrzaju?

- Zaključak sveobuhvatne normalizacije je da je to preduslov za pristupanje Srbije EU. Teorijski, što je brža normalizacija i usvajanje pravno obavezujućeg sporazuma - naravno pod pretpostavkom da Srbija ispunjava ostale uslove pristupnog procesa - to brže se odvija proces pristupanja Srbije EU.

Dokument je u Srbiji pominjan posle poslednje runde pregovora Beograda i Prištine. Ali ima li razloga za iznenađenost?

- Ne, nema. Kao što sam rekao, to je dokument čiji je sadržaj dogovoren i dobro poznat. Ali, možda je bilo nesporazuma u izveštavanju. Ne mogu to tačno da objasnim.

Srpski zvaničnici naveli su da Berlin - prema "novim uslovima" za pregovore Srbije i EU - traži da srpska policija i sudstvo "raportiraju" Prištini; da Beograd ukine privremene organe Srbije na Kosovu i Metohiji i da prestane da finansira srpske institucije na KiM; da Srbija omogući ulazak državljana trećih zemalja na KiM; da nadležnost nad hidroelektranom Gazivode prepusti Prištini. Da li je to tačno?

- Svaki put kada bih dolazio u Beograd da radim na nemačko-srpskim odnosima sve vreme je bilo diskusija o "novim uslovima Nemačke". Moj odgovor je uvek bio isti - "nema novih uslova Nemačke". U svakom slučaju, stvari koje pominjete su u nacrtu dokumenta EU, a ne u dokumentu Nemačke. O svim pomenutim tačkama se razgovara u okviru EU i one reflektuju ono što je bilo u ranije skiciranom i dogovorenom dokumentu o sveobuhvatnom okviru za pregovore o pristupanju iz 2014. godine. Izdvojio bih ukidanje privremenih državnih organa. Svakako se sećate posete kancelarke Merkel Beogradu 2011. Tačno je ukidanje paralelnih struktura Srbije na Kosovu bio njen ključni zahtev. Dakle, ne bi trebalo da bude iznenađenje da EU i, svakako, Nemačka i sada smatraju da paralelne strukture Srbije treba da budu uklonjene. Ništa ovde nije iznenađenje. Nekoliko je tačaka o kojima se ovde ponovo govori, ali one su već bile predmet razgovora, a često su već bile i dogovorene.

I u slučaju Gazivode nema ništa novo?

- Dokument veoma precizno govori o imenovanju menadžmenta elektrane od Vlade Srbije. To je jedan od slučajeva u kojima srpska država ima aktivnosti na teritoriji Kosova. Od trenutka kada se to dešava to je bilo predmet koji je u dijalogu Beograda i Prištine inicirala EU, jer to je protiv principa da Srbija ne treba da preduzima državne aktivnosti na Kosovu.

Da li je Srbija te principe prihvatila?

O imenovanju menadžmenta se razgovaralo, ali nije postignut sporazum. Bitno je naglasiti da se ovde ne radi o vlasništvu nad jezerom, čak ni o vlasništvu nad elektranom. Radi se o menadžmentu elektrane.

U Srbiji su izražena strahovanja da joj preti turski scenario, odnosno da bi zbog neslaganja oko KiM zemlja mogla postati večiti kandidat za članstvo u EU. Kakav je vaš osećaj, šta se može očekivati u pristupnim pregovorima?

- Mislim da su takvi predosećaji neosnovani. Blizu smo otvaranja četiri pregovaračka poglavlja sa Srbijom. Jedina posebna stvar u vezi sa Srbijom je što ona ima taj aspekt normalizacije odnosa s Kosovom. Napredak u pristupnom procesu zavisi isključivo od merila same Srbije - koliko brzo može da ispuni neophodne uslove za otvaranje i zatvaranje poglavlja.

Očekujete li otvaranje poglavlja 35 i 32 u pregovorima Srbije i EU do kraja godine?

- Da, snažno očekujem da se to dogodi. Nemačka potpuno podržava otvaranje ovih poglavlja sada i to je takođe dobro poznato srpskoj vladi.

Kako komentarišete izjavu premijera Vučića da će radije otići iz vlade nego da pokvari odnose Srbije i Nemačke?

- Veoma cenimo značaj koji on daje bilateralnim odnosima. I mi smo veoma zainteresovani da imamo najbolje moguće odnose Srbije i Nemačke. Taj zajednički poduhvat bi bio, naravno, lakši kada ne bismo imali trenutke uzbuđenja, nalik ovom kakav smo upravo imali.

Nemačka je glasala za prijem Kosova u Unesko na sednici Izvršnog saveta te organizacije. To u Srbiji, naravno, nije prepoznato kao prijateljski gest. Zašto je Nemačkoj bilo važno da podrži Prištinu?

- Poznato je da je Nemačka, zajedno sa mnogim partnerima, priznala deklaraciju o nezavisnosti Kosova 2008 i podržala učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije kao neposrednu posledicu toga. Ne bi trebalo da to bude iznenađenje. Razumemo da je to za Srbiju osetljivo pitanje, ali ubeđeni smo da su strahovi koje Srbija izražava da srpsko kulturno nasleđe na Kosovu nije zaštićeno nisu, zapravo, zasnovani na situaciji kakva danas postoji. Kosovo ima ustavnu zaštitu statusa SPC i njene imovine na Kosovu. Sve je to osigurano kad je Kosovo postalo nezavisno i na insistiranje međunarodne zajednice. Ta zaštita postoji i KFOR je tu i spreman da reaguje u slučaju incidenata. Ali moram da kažem da od 2004 nije bilo incidenata. Veliki manastiri su u dobrom stanju i SPC ima proširena prava. Sve to stoji i u izveštaju UN koji je sačinio grčki diplomata koji je godinama imao dubok uvid u položaj SPC. Prema tome, mislim da u ovoj stvari ima puno emocija, ali kad pogledate postojeću situaciju - nema razloga za strah. I članstvo u Unesku osigurava dodatnu zaštitu kroz obaveze da se štiti kulturno nasleđe.

Šta bi mogle da budu posledice referenduma o pravosuđu Bosne i Hercegovine u Republici Srpskoj?

- Mislim da bi momentalna posledica bila ozbiljna destabilizacija BiH kao države jer to bi bilo direktno kršenje dejtonskog ustava. Naši napori usmereni su ka tome da se odustane od referenduma. Postoje sredstva kojima mislimo da se možemo posvetiti suštinskim temama u vezi sa pravosuđem BiH s kojim nije sve savršeno. Imamo takozvani strukturni dijalog EU o tome i ako bude uspešan zaista nema razloga da RS dalje razmatra održavanje takvog referenduma.

Da li bi referendum ugrozio britansko-nemačku inicijativu, odnosno evrointegraciju BiH?

- Mislim da bi to bila realna opasnost, jer bi značio povratak na situaciju u kojoj postoji sukobljavanje po etničkim linijama. Referendum bi značio da RS dovodi u pitanje ustavne temelje države. Ako je BiH zbog toga u konfrontaciji, ne može se usredsrediti na ekonomske i društvene reforme.

Nemam informaciju o mešanju Rusije u Crnoj Gori

Kakav je stav Berlina o protestima u Crnoj Gori?

- Svi bi trebalo da imaju pravo na mirne demonstracije. Ako je njihov cilj rušenje demokratski izabrane vlade na ulici, onda se često postavlja pitanje da li je to opravdano. Način za promenu odluke većine su novi izbori, ali ne uličnim nasiljem. Ubeđen sam da će dalji razvoj Crne Gore biti miran.

Podgorica tvrdi da iza protesta stoji Rusija. Šta vi mislite o tome?

- Lično, nemam informaciju koja bi takvim tvrdnjama išla u prilog. Stoga ne mogu da kažem ništa o takvoj mogućnosti.

(Danas)