Емир Кустурица: Рат у Украјини је рат против православља, припреман уз асистенцију Пентагона. Запад сада уживо гледа Параду победе. Корона је изгледа ручни рад

Редитељ Емир Кустурица рекао је у Београду да је рат у Украјини рат против православља и оценио да би било боље да су председници са Запада присуствовали ранијим Парадама победе у Москви уместо што "сада гледају ту параду уживо".

„Рат у Украјини, за кога са сигурношћу можемо да тврдимо како је дуго припреман уз асистенцију Пентагона, заправо је рат против православља и свега што једна аутентична култура представља као главну препреку на путу трансхуманизма – претварања људи у оно што је проверено“, рекао је Кустурица у бесeди поводом Светосавске повеље, коју додељује Српско просветно и културно друштво „Просвета“, а која му је уручена данас у Храму Светог Саве у Београду.

Кустурица је оценио да је украјинска Влада „пронацистичка и да се окренула против народа Доњецка и Донбаса само зато што су желели пријатељство са Русијом и да живе по својим принципима и у својој култури“.

„Ми тек сада почињемо да схватамо природу нацизма, јер су његови корени прекривени емоцијама ослобађања у Другом светском рату. И да ли је на крају било боље и јефтиније, а то је моје обзирно питање, да су председници са Запада присуствовали прослави неколико година на Паради победе у Москви уместо што сада гледају ту параду уживо? Нема сумње да би било боље, али је сигурно да су они тада знали оно што нама у то време није било познато“, рекао је Кустурица.

Корона је изгледа ручни рад

"Откако је почео рат у Украјини као да су сви други ратови ишчезли или, још горе, као да их никада није било", указао је Кустурица и побројао ратове вођене пре Украјине, и то од Доминиканске Републике 1965. до Сирије 2011. године.

Кустурица је оцијенио да је Католичка црква "своју најморбиднију тачку доживела појавом нацизма и Хитлера", за којег наводи да је био пројекат свјетског капитала, не само немачког.

"Ватикан и Америка покупили су после Другог светског рата читаву армију специјалиста за биолошки рат из Европе и Јапана и повели са собом да тамо у скривеним баштама одрже живом тајну нацистичког експеримента", навео је Кустурица.

Он је истакао да су "тридесетих година 20. века, као и сада, нацизам толерисали Енглези и Французи, као и Италијани".

"Да су се супротставили 1938. године Французи и Енглези, не би било Другог светског рата. Очигледно да им је Хитлер требао за оно што је раније безуспешно требао да обави Наполеон", рекао је Кустурица.

Он је напоменуо да се поставља питање да ли је нацизам сада у новом оделу или ће то само бити нова форма феномена "од којег ће много касније бити оно што је започето пандемијом ковида 19".

"То би по Клаусу Швабу требало да нас уведе у бесконфликтно друштво у којем ће хајтек паган дозволити да му под кожу ставе довољно направа, па да више не мора да брине ни за нацизам, ни комунизам, ни социјализам ни било који -изам. Нови паган неће морати да мисли, нити да поставља, по Швабу, бесмислена питања - ко је, шта је, где је, куда ће", рекао је Кустурица.

Он је оценио да се у причи "Велики инквизитор" испричаној у роману Фјодора Достојевског "Браћа Карамазови" налази тумачење свега кроз шта свет данас пролази.

Кустурица је рекао да је синоћ гледао документарни филм о биолабораторијама које су уништене у Украјини и које су заправо биле сејачи смрти, те оценио да је "корона, изгледа ручни рад".

"Мануфактура која је засејана прво у Грузији, где се троши 20 милиона долара годишње и где један човјек који је провео на томе истражујући 20 година и код кога се пробудила савест упозорава своје суграђане да се, преко комараца и гамади, над њима врши најгнуснији експеримент", рекао је Кустурица.

Он је указао на то да амерички политиколог Самјуел Хантингтон у свом делу "Сукоб цивилизација" није случајно обрадио и рат у БиХ, пошто је, како је навео, извесно да су у том рату били препознатљиви симптоми онога што је назвао "сукобом цивилизација".

"Једино што у последњем рату и разваљивању Југославије, коју је докрајчио НАТО, није било времена за прозелитске радње које су католици обавили од 1941. до 1945. године", рекао је Кустурица.

Али је, нагласио је српски режисер, истина да су после ратних дејстава етнорелигијске групе још више затворене у себе, а неповерење веће него пре почетка рата деведесетих, при чему је најбољи пример то што борци војске Алије Изетбеговића у априлу 1995. године, скупљени да обиљеже крај рата, нису кликтали НАТО-у него Саудијској Арабији и Турској.

Кустурица сматра да су и рат у БиХ и велики светски сукоби у свом темељу религијски "као што је и овај у Украјини". 

"Хантингтон није доживео појаву ковида и његово разарајуће деловање нити руско-украјински конфликт, који би се сигурно као наставак пандемије уклопио у његову теорију сукоба цивилизација. Сигурно је да би пронашао одговор да ли би руске јединице ушле у тај сукоб да није било њихове браће православаца", рекао је Кустурица.

Он је као позитивно истакао да, упркос ширењу енглеског језика, народи и даље говоре своје језике и развијају своја говорна подручја и напоменуо да је осјећај припадности и идентитета последња линија одбране у данашњем свијету, када се мери свака реч, сваки зарез, а не оно што човек чини целог живота.

"Једна погрешна реч може да вас уведе у велику трауму, међутим човеково је да се брани и припада својој култури", поручио је Кустурица.

„Додатно сам мотивисан да снимим филм „Злочин и казна“, међутим, добио сам отказ на Западу. Они неће да раде Достојевског, тако да ћу морати да се преоријентишем на Русију“, каже за Спутњик Емир Кустурица.

Нашем славном редитељу свечано је уручена Светосавска повеља Српског просветног и културног друштва „Просвјета“, признање која се додељује истакнутим појединцима у служби српског народа.

У друштву бораца за „нашу ствар“

После најзначајнијих светских признања, пре свега за режију, лауреат Светосавске повеље Емир Кустурица је рекао да се ова награда разликује од других по томе што нико неће покуцати на његова врата и тражити му је назад.

„Ова награда мене у ствари ставља у добро друштво и веома сам срећан што ми је додељена. За разлику од других награда које имају другу врсту одјека, ова заокружује друштво важних бораца за нашу ствар, а ја постадох један од њих и зато сам врло поносан“, истакао је Кустурица.

Свечаности у крипти Храма Светог Саве присуствовали су лауреат Емир Кустурица, академик Матија Бећковић, Његова светост патријарх српски Порфирије, митрополит црногорско-приморски Јоаникије и чланови Синода СПЦ.

(Срна, Глас Српске, Спутњик)