Emir Kusturica: Rat u Ukrajini je rat protiv pravoslavlja, pripreman uz asistenciju Pentagona. Zapad sada uživo gleda Paradu pobede. Korona je izgleda ručni rad

Reditelj Emir Kusturica rekao je u Beogradu da je rat u Ukrajini rat protiv pravoslavlja i ocenio da bi bilo bolje da su predsednici sa Zapada prisustvovali ranijim Paradama pobede u Moskvi umesto što "sada gledaju tu paradu uživo".

„Rat u Ukrajini, za koga sa sigurnošću možemo da tvrdimo kako je dugo pripreman uz asistenciju Pentagona, zapravo je rat protiv pravoslavlja i svega što jedna autentična kultura predstavlja kao glavnu prepreku na putu transhumanizma – pretvaranja ljudi u ono što je provereno“, rekao je Kusturica u besedi povodom Svetosavske povelje, koju dodeljuje Srpsko prosvetno i kulturno društvo „Prosveta“, a koja mu je uručena danas u Hramu Svetog Save u Beogradu.

Kusturica je ocenio da je ukrajinska Vlada „pronacistička i da se okrenula protiv naroda Donjecka i Donbasa samo zato što su želeli prijateljstvo sa Rusijom i da žive po svojim principima i u svojoj kulturi“.

„Mi tek sada počinjemo da shvatamo prirodu nacizma, jer su njegovi koreni prekriveni emocijama oslobađanja u Drugom svetskom ratu. I da li je na kraju bilo bolje i jeftinije, a to je moje obzirno pitanje, da su predsednici sa Zapada prisustvovali proslavi nekoliko godina na Paradi pobede u Moskvi umesto što sada gledaju tu paradu uživo? Nema sumnje da bi bilo bolje, ali je sigurno da su oni tada znali ono što nama u to vreme nije bilo poznato“, rekao je Kusturica.

Korona je izgleda ručni rad

"Otkako je počeo rat u Ukrajini kao da su svi drugi ratovi iščezli ili, još gore, kao da ih nikada nije bilo", ukazao je Kusturica i pobrojao ratove vođene pre Ukrajine, i to od Dominikanske Republike 1965. do Sirije 2011. godine.

Kusturica je ocijenio da je Katolička crkva "svoju najmorbidniju tačku doživela pojavom nacizma i Hitlera", za kojeg navodi da je bio projekat svjetskog kapitala, ne samo nemačkog.

"Vatikan i Amerika pokupili su posle Drugog svetskog rata čitavu armiju specijalista za biološki rat iz Evrope i Japana i poveli sa sobom da tamo u skrivenim baštama održe živom tajnu nacističkog eksperimenta", naveo je Kusturica.

On je istakao da su "tridesetih godina 20. veka, kao i sada, nacizam tolerisali Englezi i Francuzi, kao i Italijani".

"Da su se suprotstavili 1938. godine Francuzi i Englezi, ne bi bilo Drugog svetskog rata. Očigledno da im je Hitler trebao za ono što je ranije bezuspešno trebao da obavi Napoleon", rekao je Kusturica.

On je napomenuo da se postavlja pitanje da li je nacizam sada u novom odelu ili će to samo biti nova forma fenomena "od kojeg će mnogo kasnije biti ono što je započeto pandemijom kovida 19".

"To bi po Klausu Švabu trebalo da nas uvede u beskonfliktno društvo u kojem će hajtek pagan dozvoliti da mu pod kožu stave dovoljno naprava, pa da više ne mora da brine ni za nacizam, ni komunizam, ni socijalizam ni bilo koji -izam. Novi pagan neće morati da misli, niti da postavlja, po Švabu, besmislena pitanja - ko je, šta je, gde je, kuda će", rekao je Kusturica.

On je ocenio da se u priči "Veliki inkvizitor" ispričanoj u romanu Fjodora Dostojevskog "Braća Karamazovi" nalazi tumačenje svega kroz šta svet danas prolazi.

Kusturica je rekao da je sinoć gledao dokumentarni film o biolaboratorijama koje su uništene u Ukrajini i koje su zapravo bile sejači smrti, te ocenio da je "korona, izgleda ručni rad".

"Manufaktura koja je zasejana prvo u Gruziji, gde se troši 20 miliona dolara godišnje i gde jedan čovjek koji je proveo na tome istražujući 20 godina i kod koga se probudila savest upozorava svoje sugrađane da se, preko komaraca i gamadi, nad njima vrši najgnusniji eksperiment", rekao je Kusturica.

On je ukazao na to da američki politikolog Samjuel Hantington u svom delu "Sukob civilizacija" nije slučajno obradio i rat u BiH, pošto je, kako je naveo, izvesno da su u tom ratu bili prepoznatljivi simptomi onoga što je nazvao "sukobom civilizacija".

"Jedino što u poslednjem ratu i razvaljivanju Jugoslavije, koju je dokrajčio NATO, nije bilo vremena za prozelitske radnje koje su katolici obavili od 1941. do 1945. godine", rekao je Kusturica.

Ali je, naglasio je srpski režiser, istina da su posle ratnih dejstava etnoreligijske grupe još više zatvorene u sebe, a nepoverenje veće nego pre početka rata devedesetih, pri čemu je najbolji primer to što borci vojske Alije Izetbegovića u aprilu 1995. godine, skupljeni da obilježe kraj rata, nisu kliktali NATO-u nego Saudijskoj Arabiji i Turskoj.

Kusturica smatra da su i rat u BiH i veliki svetski sukobi u svom temelju religijski "kao što je i ovaj u Ukrajini". 

"Hantington nije doživeo pojavu kovida i njegovo razarajuće delovanje niti rusko-ukrajinski konflikt, koji bi se sigurno kao nastavak pandemije uklopio u njegovu teoriju sukoba civilizacija. Sigurno je da bi pronašao odgovor da li bi ruske jedinice ušle u taj sukob da nije bilo njihove braće pravoslavaca", rekao je Kusturica.

On je kao pozitivno istakao da, uprkos širenju engleskog jezika, narodi i dalje govore svoje jezike i razvijaju svoja govorna područja i napomenuo da je osjećaj pripadnosti i identiteta poslednja linija odbrane u današnjem svijetu, kada se meri svaka reč, svaki zarez, a ne ono što čovek čini celog života.

"Jedna pogrešna reč može da vas uvede u veliku traumu, međutim čovekovo je da se brani i pripada svojoj kulturi", poručio je Kusturica.

„Dodatno sam motivisan da snimim film „Zločin i kazna“, međutim, dobio sam otkaz na Zapadu. Oni neće da rade Dostojevskog, tako da ću morati da se preorijentišem na Rusiju“, kaže za Sputnjik Emir Kusturica.

Našem slavnom reditelju svečano je uručena Svetosavska povelja Srpskog prosvetnog i kulturnog društva „Prosvjeta“, priznanje koja se dodeljuje istaknutim pojedincima u službi srpskog naroda.

U društvu boraca za „našu stvar“

Posle najznačajnijih svetskih priznanja, pre svega za režiju, laureat Svetosavske povelje Emir Kusturica je rekao da se ova nagrada razlikuje od drugih po tome što niko neće pokucati na njegova vrata i tražiti mu je nazad.

„Ova nagrada mene u stvari stavlja u dobro društvo i veoma sam srećan što mi je dodeljena. Za razliku od drugih nagrada koje imaju drugu vrstu odjeka, ova zaokružuje društvo važnih boraca za našu stvar, a ja postadoh jedan od njih i zato sam vrlo ponosan“, istakao je Kusturica.

Svečanosti u kripti Hrama Svetog Save prisustvovali su laureat Emir Kusturica, akademik Matija Bećković, Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i članovi Sinoda SPC.

(Srna, Glas Srpske, Sputnjik)