Ekonomist: Ne treba potcenjivati bes koji je prisutan širom Zapada

Protesti ogorčenih protiv korporativne pohlepe, koji su nikli ispred njujorškog Volstrita, proširili su se tokom poslednjih dana na više od 900 gradova u osamdesetak zemalja sveta, pa iako su demonstranti malobrojni i loše organizovani, ne treba potcenjivati bes koji je prisutan širom Zapada, objavio je londonski nedeljnik "Ekonomist".

Ističući da za njihovo nezadovoljstvo postoje stvarni razlozi, časopis podseća da će se mladi ljudi, i to ne samo oni koji su izašli na ulice, verovatno u budućnosti suočiti sa višim porezima, manjim povlasticama i dužim radnim stažom nego njihovi roditelji.

Već sada su za njih stambene nekretnine skuplje, teže je dobiti kredit, a sve je manje radnih mesta, i to ne samo u prerađivačkoj industriji, nego i u uslužnom sektoru. U SAD je tako nezaposleno 17,1 odsto radno sposobnog stanovništva ispod 25 godina starosti, u Evropskoj uniji taj procenat iznosi 20,9 odsto, a u Španiji čitavih 46,2 odsto.

Nisu samo mladi žrtve krize. Ljudima srednjih godina preti pad realne vrednosti plata i manja prava i povlastice u penziji, dok starijima inflacija smanjuje vrednost štednje. U Britaniji cene u maloprodaji rastu 5,2 odsto godišnje, dok kamata na depozite u bankama iznosi ispod jedan odsto. Sa druge strane, bankari dobijaju ogromne bonuse, piše "Ekonomist".

"Ogorčenima" sve to izgleda kao propast sistema. Nijedan od glavnih zapadnjačkih modela vladanja trenutno nema mnogo političkog ugleda. Socijalno-demokratske vlasti u Evropi su glasačima obećavale beneficije koje više ne mogu da priušte. Sa druge strane, anglo-saksonski oblik vladavine je tvrdio da će slobodno tržište rezultirati prosperitetom, ali mnogi glasači smatraju da su umesto toga dobili dugovima preopterećene "balone od sapunice" u sektoru nekretnina, kao i privredu koja favorizuje finansijsku elitu.

Ta elita, smatraju glasači, pokupila je u dobra vremena svu korist, a kad su došla loša vremena, dopustila je da situacija postane takva da svi drugi nemaju izbora nego da je spasu od propasti. Jedan od "ogorčenih" to je predstavio rečima da se "jedan odsto obogatio na račun 99 odsto".

Autor članka, međutim, upozorava da bes javnosti, posebno ako nije usmeren pomoću usklađenog programa rada, može da završi tamo gde nije trebalo. Najnoviji primer je pokret "Čajanka" u SAD-u, gde je opravdani gnev američke srednje klase prema glomaznom državnom aparatu prerastao u oblik ometajućeg nihilizma, tako da sada u Vašingtonu ne može da bude prihvaćen nijedan zakon koji ima veze sa povećanjem poreza.

U protestima "ogorčenih" širom sveta nije, međutim, izneto mnogo praktičnih zahteva, a čini se da oni preferiraju opšte nad specifičnim i potrebu nad pohlepom, zagovaraju donošenje odluka konsenzusom, nemaju poverenja u elitu i smatraju da su dobre i loše strane kapitalizma nepravedno raspodeljene. 

"Ekonomist" ističe da demonstranti nisu naveli, a često se čini da i ne znaju, šta bi trebalo da se dogodi da oni proglase pobedu i zapute se kućama. Njihovi ciljevi su različiti, iako je opšti ton levičarski, navodi list.

(Blic)