Економист: Не треба потцењивати бес који је присутан широм Запада

Протести огорчених против корпоративне похлепе, који су никли испред њујоршког Волстрита, проширили су се током последњих дана на више од 900 градова у осамдесетак земаља света, па иако су демонстранти малобројни и лоше организовани, не треба потцењивати бес који је присутан широм Запада, објавио је лондонски недељник "Економист".

Истичући да за њихово незадовољство постоје стварни разлози, часопис подсећа да ће се млади људи, и то не само они који су изашли на улице, вероватно у будућности суочити са вишим порезима, мањим повластицама и дужим радним стажом него њихови родитељи.

Већ сада су за њих стамбене некретнине скупље, теже је добити кредит, а све је мање радних места, и то не само у прерађивачкој индустрији, него и у услужном сектору. У САД је тако незапослено 17,1 одсто радно способног становништва испод 25 година старости, у Европској унији тај проценат износи 20,9 одсто, а у Шпанији читавих 46,2 одсто.

Нису само млади жртве кризе. Људима средњих година прети пад реалне вредности плата и мања права и повластице у пензији, док старијима инфлација смањује вредност штедње. У Британији цене у малопродаји расту 5,2 одсто годишње, док камата на депозите у банкама износи испод један одсто. Са друге стране, банкари добијају огромне бонусе, пише "Економист".

"Огорченима" све то изгледа као пропаст система. Ниједан од главних западњачких модела владања тренутно нема много политичког угледа. Социјално-демократске власти у Европи су гласачима обећавале бенефиције које више не могу да приуште. Са друге стране, англо-саксонски облик владавине је тврдио да ће слободно тржиште резултирати просперитетом, али многи гласачи сматрају да су уместо тога добили дуговима преоптерећене "балоне од сапунице" у сектору некретнина, као и привреду која фаворизује финансијску елиту.

Та елита, сматрају гласачи, покупила је у добра времена сву корист, а кад су дошла лоша времена, допустила је да ситуација постане таква да сви други немају избора него да је спасу од пропасти. Један од "огорчених" то је представио речима да се "један одсто обогатио на рачун 99 одсто".

Аутор чланка, међутим, упозорава да бес јавности, посебно ако није усмерен помоћу усклађеног програма рада, може да заврши тамо где није требало. Најновији пример је покрет "Чајанка" у САД-у, где је оправдани гнев америчке средње класе према гломазном државном апарату прерастао у облик ометајућег нихилизма, тако да сада у Вашингтону не може да буде прихваћен ниједан закон који има везе са повећањем пореза.

У протестима "огорчених" широм света није, међутим, изнето много практичних захтева, а чини се да они преферирају опште над специфичним и потребу над похлепом, заговарају доношење одлука консензусом, немају поверења у елиту и сматрају да су добре и лоше стране капитализма неправедно расподељене. 

"Економист" истиче да демонстранти нису навели, а често се чини да и не знају, шта би требало да се догоди да они прогласе победу и запуте се кућама. Њихови циљеви су различити, иако је општи тон левичарски, наводи лист.

(Блиц)