понедељак, 23. септембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Две деценије од напада на Тузланску колону
Хроника

Две деценије од напада на Тузланску колону

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 15. мај 2012.

Пре двадесет година, приликом договореног повлачења 92. Моторизоване бригаде ЈНА из касарне "Хусинска буна", убијено најмање 50, а рањено 44 војника ЈНА.

Прошло је тачно 20 година од напада на колону ЈНА која се 15. маја 1992. године повлачила из Тузле, у којем је из заседе убијено најмање 50, а рањено 44 војника ЈНА.

Од пре две године почаст жртвама "тузланске колоне" одаје се и на самој Брчанској малти. За данас су уз безбедносне мере, најављени полусатна комеморација и верски обред на Брчанској малти, а потом парастос на гробљу.

Премијер Републике Српске Александар Џомбић подржао је одлуку Одбора за неговање традиције ослободилачких ратова Владе РС да се и ове године обележи годишњица страдања војника бивше ЈНА у Тузли у мају 1992. године.

"То је прилика да одамо помен и да се сетимо жртава злочина који се догодио 15. маја 1992. године у Тузли, када су у мучком нападу убијени припадници ЈНА", истакао је Џомбић.

Злочин "тузланска колона" је извршен 12 дана после сличног напада у Добровољачкој улици у Сарајеву, у којем су "зелене беретке", "Патриотска лига" и Територијална одбрана БиХ убиле 42 припадника ЈНА.

Напад на 92. моторизовану бригаду, која се повлачила из касарне "Хусинска буна" са око 200 моторних возила и око 600 старешина и војника, извели су 15. маја 1992. године припадници локалне Територијалне одбране и полиције, уз помоћ паравојне формације "зелене беретке".

Према споразуму о мирном повлачењу ЈНА са територије БиХ, а на основу договора команданта касарне пуковника Милета Дубајића и локалних власти, евакуација је требало да почне у 15 часова, али су локалне власти исценирале спор око предаје дела наоружања ТО Тузла.

Касније ће се испоставити да је то био део плана за размештање снајпериста на правцу повлачења ЈНА и месту заседе.

Да је напад на колону ЈНА унапред добро планиран и припреман показале су и запреке на путевима, копање ровова, израда заклона, истурање јежева и крстила на пут и извлачење нагазних мина на канапу.

Добро испланирани масакр

После преговора у којима је постигнут компромис, евакуација касарне почела је у 19 часова. У тренутку, када је последња трећина колоне, долазећи из Скојевске улице, пролазила раскрсницу Брчанска малта, по њој је из околних зграда и заклона осута паљба ватреним оружјем, "зољама" и другим запаљивим средствима.

У експлозијама и пламену на лицу места живот су изгубила 32 војника, а повреде су биле тако тешке да је сутрадан у болници само седам жртава могло бити идентификовано.

Распоређени снајперисти, прво су пуцали и убијали возаче војних возила да би их зауставили и блокирали даљи пролаз, а онда су пуцали у војнике и санитетско особље, који су тако опкољени били лака мета.

Припадници ТО Тузла затим су ишли дуж заустављене колоне и рањене војнике брутално ликвидирали у возилима. На путу за болницу у санитетском возилу побијено је 17 рањеника ударцима чекића у чело, тела осталих су ноћу одвезена на градску депонију и затрпана булдожером.

На аудио записима забележено је како дежурни у Оперативном штабу јавне безбедности Тузла Илија Јуришић наређује напад на колону наводећи притом и команде као што су "пуцај" и "не доводи", из чега се може закључити да није желео заробљенике.

Без правде за жртве

Хашки трибунал је у случају "тузланска колона", за четири особе дао ознаку "А", што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају.

Међутим, Тужилаштво БиХ је, децембра 2009. године прекинуло истрагу против ратног градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у случају "тузланска колона".

Старешина МУП-а БиХ Илија Јуришић је за ратни злочин у Тузли првостепеном одлуком Окружног суда у Београду, септембра 2009. године осуђен на 12 година затвора, а 2010. године је ту одлуку поништио Апелациони суд па је у току ново суђење у Специјалном суду у Београду.

Јуришић је првостепеном пресудом у Окружном суду био проглашен кривим због употребе недозвољених средстава борбе.

Терети се да је као старешина МУП-а и дежурни Оперативног штаба Јавне безбедности Тузла, по наредби надређеног официра, бошњачко-хрватским јединицама наредио напад на колону ЈНА која се мирно повлачила из тог града.

Поновљено суђење Јуришићу почело је у Специјалном суду у Београду, јула 2011. године.

Највећи број припадника ЈНА убијених у Тузли, на пределу који носи име Брчанска малта, сахрањен је на гробљу Пучиле у том граду.

Тада је, према првостепеној одлуци Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду, у процесу против Јуришића, убијено најмање 50 припадника ЈНА, уништена су видно обележена санитетска возила, а најмање 44 особе су рањене.

Медији у Републици Српској наводили су да је, према подацима које су прикупиле власти РС утврђено да је у нападу на колону ЈНА на Брчанској малти убијено 59 војника, а око 150 је рањено или заробљено.

Према подацима појединих медија и других извора из Федерације БиХ, "биланс битке је 160 погинулих и 200 рањених војника ЈНА".

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер