среда, 01. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дванаест година од пада Слободана Милошевића
Хроника

Дванаест година од пада Слободана Милошевића

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 24. септембар 2012.

БЕОГРАД - Данас се навршава 12 година од када је бивши председник и хашки оптуженик Слободан Милошевић изгубио изборе за председника СР Југославије (СРЈ).

Председнички избори су одржани истовремено са изборима за парламент СРЈ и локалним изборима у Србији.

Победом удружене опозиције (ДОС) на изборима у Србији и СРЈ, завршила се десетогодишња аутократска владавина Слободана Милошевића.

Не желећи да прихвати пораз, до тада владајућа Социјалистичка партија Србије (СПС) и њен лидер Милошевић изазвали су постизборну кризу која је запретила грађанским ратом у Србији.

ДОС је позвао на демонстрације због непризнавања резултата избора за председника СРЈ, а криза је окончана 5. октобра после масовних протеста широм Србије.

На тим изборима победио је кандидат ДОС-а и лидер Демократске странке Србије (ДСС) Војислав Коштуница са 2.470.304 (50,24 одсто) освојених гласова бирача. Милошевић је освојио 1.826.799 (37,15) одсто гласова бирача.

Милошевић је 11. марта 2006. умро у притвору Међународног трибунала у Хагу где му је суђено за геноцид у Босни и Херцеговини (БиХ) ратне злочине против човечности у Хрватској и на Косову.

Од увођења вишепартиског система 1990. СПС, чији је Милошевић био неприкосновени лидер, била је непрекидно на власти до 2000. године када је он изгубио председничке изборе.

Четири године касније, у марту 2004. мањинска влада Војислава Коштунице изабрана је уз подршку посланика СПС-а.

СПС се вратила на власт у јулу 2008. ушавши у коалициону владу премијера Мирка Цветковића, коју су чиниле ДС, СПС и Г17 плус.

У тој влади СПС је имао три министарска места, а председник странке Ивица Дачић је био први потпредседник Владе и министар унутрашњих послова. Потпредседница СПС Славица Ђукић-Дејановић је била председница парламента.

Неколико месеци после формирања владе, лидери социјалиста и демократа Ивица Дачић и Борис Тадић потписали су Декларацију о политичком помирењу.

У новој коалиционој влади, формираној после мајских избора ове године, лидер СПС Ивица Дачић је премијер и министар унутрашњих послова.

Тој партији су припала још три министарства: за саобраћај, здравље и просвету, науку и технолошки развој.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер