Душан Вујовић: Лекови за Грчку тежи него они за Србију

Министар финансија Душан Вујовић изјавио је данас да је Грчка на почетку кризе била у сличној ситуацији као Србија, имали су дугове и дефицит, а зато што нису "ту болест" решавали на време, "лекови" су за Грчку сада много тежи од оних за Србију.

"Грчка је добила пакет мера, који је на папиру нудио решење, али су социјални и политички трошкови тих мера били превелики. Нису их добро спровели, а рецесија тиме изазвана је била дубља за једну четвртину", рекао је Вујовић на ТВ Пинк.

Он је подсетио да је дуг Грчке био три пута већи него у Србији у односу на БДП.

"Они су кренули касно, мере су биле оштре, а цео процес код њих је можда могао боље да се води пре три, четири године. Није то урађено и дошли су у ситуацију да градђни изразе револт на изборима. На таласу поверења гласача, премијер Алексис

Ципрас је покушао да прегавара са кредиторима, али они имаји иза себе своје улагаче, а политичари бираче и нико нема неограничен простор да прави уступке", рекао је Вујовић.

Министар је навео да је Грчка "ишла на конфронтацију" са кредиторима и дошло је до тога да Ципрас тражи крајњи одговор на референдуму - да или не за програм мера.

"Међутим, многи светски медији пишу да програм више и не постоји, јер су сви рокови прошли", истиче Вујовић.

Говорећи о Србији, он је рекао да се код нас у реформе ушло из позиције релативно малог дефицита и дуга.

"Био је последњи тренутак кад смо кренули у програм, а сад већ имамо добре резултате", рекао је Вујовић.

БЕОГРАД - Министар финансија Душан Вујовић изјавио је данас да постоји жеља да се реши питање финансирања Војводине, те да ће до каја јула бити дефинисани принципи како ће се то радити, а затим следи да се дефинише и која ће бити права и обавезе Покрајине у том смислу.

"У Уставу је то питање нејасно, стоји да би требало да иде проценат буџета, али буџет као такав не постоји, већ постоје приходна и расходна страна", рекао је Вујовић на ТВ Пинк.

Он је рекао да ће се приликом решавања тог питања гледати какве су најбоље праксе у свету, али да је суштина да неко ко добија део прихода, добије уједно и део обавеза.

"Ја ћу предлагати да, поштујући принципе у свету и принципе равноправности, то уредимо на најбољи начин", рекао је Вујовић.

Он је, наводећи нове активности у фискалној сфери, најавио и да је тренутно у припреми концепт закона о финансирању локалних самоуправа, који ће до краја септембра бити у Скупштини.

"Дефинисаћемо нацрт закона, а очекујемо да ће до краја септембра он бити спреман за дискусију у Скупштини", рекао је Вујовић и додао да је у припреми и закон о накнадама, којих има 384 у Србији, а циљ је да се обједине.

Према његовим речима, у наредном периоду ће се радити и на повратку на програмско буџетирање.

"Свака ставка мора да буде дефинисана као програм, па рецимо ако подржава те и те програме да се зна и са каквим су ефектима", рекао је Вујовић и подсетио да је Хрватска "дан-ноћ" пред приступање ЕУ радила на програмском буџетирању.

Министар финансија Душан Вујовић изјавио је да је дефицит буџета у првих шест месеци само 1,5 одсто БДП-а, што је 4,5 пута боље него у истом периоду 2014.

Тада је износио 6,6 одсто.

"То је невероватан резултат. На крају јуна смо од планираних 105 милијарди динара дефицита, имали испод 30 милијарди. Уштедели смо готово 80 милијарди динара", рекао је Вујовић на ТВ Пинк.

Кључна ствар за постизање овог резултата су, како је рекао, мање плате и пензије. 

"Нисмо имали ништа друго крупно, а одатле су кренуле све друге мере, смањење трошкова и повећање прихода", рекао је Вујовић. 

Према његовим речима, приходи су већи за 42 милијарде, а 15 милијарди чини боља наплата пореза и акциза, док 25- 30 милијарди чине непорески приходи - дивиденде јавних предузећа, 4Г технологија... 

Вујовић је нагласио да постоји само један елеменат уштеде на који влада ни министарство нису поносни, а то су уштеде од 10 милијарди динара на капиталним инвестицијама. 

"Нисмо имали спремне пројекте, експропријација иде спорије, не планирамо добро, оператива је спора", рекао је Вујовић. 

Он је поновио да је Србија у трогодишњем програму, јер би у једногодишњем било потребно велико одрицање, али се, како је казао, резултати већ виде. 

"Кад смањите дефицит, смањујете дуг, а кад смањите дуг и камате падају", рекао је Вујовић и додао да би новац од уштеда, влада улагати и у инвестиције попут изглрадње школа, завршетак инфраструктуре. 

"Ако приватизујемо Телеком, новац ће бити усмерен на ствари које затварају пропусте из прошлости и подстичу економски раст", рекао је Вујовић. 

Министар финансија је рекао да су ефекти наслеђене рецесије, поплава, рецесиони ефекти фискалне консолидације, деловали негативно, а сада почињемо да излазимо из тог оквира.

"Добро смо спровели ово до сада, јер имамо ревизије економког раста са -0,5 одсто, прво на нулу, а сада и на плус 0,5 одсто, а можда и више", рекао је Вујовић и додао да је на крају најважније да се отворе нова радна места и оствари привреди раст. 

Према његовим речима, програм са ММФ је на три године и то је иницијални део. 

"Фискална консолидација је први корак, а после следи одржавање макроекономске стабилности. Морамо да стабилизујемо финансијски сектор који ће бити под ударом грчке кризе ако се остваре лоше прогнозе", поручио је министар финансија.

(Танјуг)