Драгољуб Мићуновић: Преговарачка позиција Београда погоршана због насиља, грађанске непослушности и отпора косовских Срба

Преговарачка позиција Београда је, после свега што се протеклих дана дешавало на административним прелазима према Косову, нешто лошија, јер је било насиља, покрета грађанске непослушности и отпора косовских Срба. То је,наравно, легитимно, али ће бити протумачено од стране Кфора као покушај онемогућавања протока људи и робе. С друге стране, имамо иницијативу косовске владе, чији је циљ да обустави проток људи и робе. Треба имати стрпљења и упорности, то је једина политика, оцењује у разговору за „Политику” Драгољуб Мићуновић, председник Одбора за иностране послове Скупштине Србије.

Колико су преговори доведени у питање, с обзиром на то да је Приштина имала прећутну подршку Запада да једнострано промени стање на терену?

Преговори немају алтернативу. Можете да имате и тринаестогодишњи рат, али он мора да се заврши преговорима. Савет безбедности ће преко Унмика и Кфора много пажљивије да контролише целу ситуацију. С друге стране, мислим да Европа, односно Еулекс, мора такође да подстиче преговоре. Верујем да све ово захтева тражење озбиљних решења и треба бити обазрив да се поново не деси провокација као са паљењем Јариња, јер то оправдава потребу да се ред уведе силом. Постоје разна техничка решења која би, с једне стране, задовољила наше захтеве да се не појављују симболи државности Косова, а с друге да Косово буде задовољно јер неће бити дискриминисано. Постоји увек могућност да се документа обележавају или преко Унмика или на други начин. До споразумног решења, ка коме идемо, доћи ће се јако тешко и споро, јер има много емоција и, наравно, два различита полазишта. Али немамо други начин. Из силних критика нисам успео да видим друго решење осим преговора.

Да ли је реално очекивати да се стање на административним прелазима врати на оно које је било пре доласка специјалних јединица косовске полиције?

То је прогностичко питање. Не очекујем да ће се насилно решавати питања, али ће бити доста тврдих преговора. Све ово што се догодило показало је да је неопходно спорна питања решавати преговорима и уз укључивање међународних институција.

Шеф Еулекса Гзавије де Марњак каже да ће Еулекс поштовати Устав и законе Косова?

Треба бити реалан. Неке земље су признале Косово као независну државу, међу њима многе европске земље и САД. Еулекс јесте институција Европске уније и не могу они рећи ’нећемо поштовати власт, овде не постоји влада, она је такозвана власт’. Та терминологија коју ми употребљавамо за њих сигурно нема значаја, јер они сматрају да је власт изабрана и да је треба поштовати. Друго је питање што њих обавезује Резолуција 1244 и укључење Унмика у налажење оних решења која неће дефинитивно одређивати статус.

Како коментаришете захтеве из Приштине за промену српских преговарача, јер, наводно, без дозволе косовске владе бораве на Косову и учествују у насиљу?

То је неумесно, не могу они одређивати преговараче.

Има ставова и да се ово све не би дешавало да је Србија у НАТО-у?

Да смо били у НАТО-у не би дошло ни до распада Југославије. НАТО би сигурно настојао да контролише ситуацију и не би дозволио грађански рат. Можда би се стварале неке конфедералне јединице, али у рат сигурно не бисмо ушли. То не значи да уласком у НАТО можете да промените историју, она је онаква каква се догодила. У сваком случају, НАТО, будући да се налази и код нас на Косову и свугде око нас, јесте један значајан фактор за стабилност региона.

Ј. Церовина

(Политика)