Dragoljub Mićunović: Pregovaračka pozicija Beograda pogoršana zbog nasilja, građanske neposlušnosti i otpora kosovskih Srba

Pregovaračka pozicija Beograda je, posle svega što se proteklih dana dešavalo na administrativnim prelazima prema Kosovu, nešto lošija, jer je bilo nasilja, pokreta građanske neposlušnosti i otpora kosovskih Srba. To je,naravno, legitimno, ali će biti protumačeno od strane Kfora kao pokušaj onemogućavanja protoka ljudi i robe. S druge strane, imamo inicijativu kosovske vlade, čiji je cilj da obustavi protok ljudi i robe. Treba imati strpljenja i upornosti, to je jedina politika, ocenjuje u razgovoru za „Politiku” Dragoljub Mićunović, predsednik Odbora za inostrane poslove Skupštine Srbije.

Koliko su pregovori dovedeni u pitanje, s obzirom na to da je Priština imala prećutnu podršku Zapada da jednostrano promeni stanje na terenu?

Pregovori nemaju alternativu. Možete da imate i trinaestogodišnji rat, ali on mora da se završi pregovorima. Savet bezbednosti će preko Unmika i Kfora mnogo pažljivije da kontroliše celu situaciju. S druge strane, mislim da Evropa, odnosno Euleks, mora takođe da podstiče pregovore. Verujem da sve ovo zahteva traženje ozbiljnih rešenja i treba biti obazriv da se ponovo ne desi provokacija kao sa paljenjem Jarinja, jer to opravdava potrebu da se red uvede silom. Postoje razna tehnička rešenja koja bi, s jedne strane, zadovoljila naše zahteve da se ne pojavljuju simboli državnosti Kosova, a s druge da Kosovo bude zadovoljno jer neće biti diskriminisano. Postoji uvek mogućnost da se dokumenta obeležavaju ili preko Unmika ili na drugi način. Do sporazumnog rešenja, ka kome idemo, doći će se jako teško i sporo, jer ima mnogo emocija i, naravno, dva različita polazišta. Ali nemamo drugi način. Iz silnih kritika nisam uspeo da vidim drugo rešenje osim pregovora.

Da li je realno očekivati da se stanje na administrativnim prelazima vrati na ono koje je bilo pre dolaska specijalnih jedinica kosovske policije?

To je prognostičko pitanje. Ne očekujem da će se nasilno rešavati pitanja, ali će biti dosta tvrdih pregovora. Sve ovo što se dogodilo pokazalo je da je neophodno sporna pitanja rešavati pregovorima i uz uključivanje međunarodnih institucija.

Šef Euleksa Gzavije de Marnjak kaže da će Euleks poštovati Ustav i zakone Kosova?

Treba biti realan. Neke zemlje su priznale Kosovo kao nezavisnu državu, među njima mnoge evropske zemlje i SAD. Euleks jeste institucija Evropske unije i ne mogu oni reći ’nećemo poštovati vlast, ovde ne postoji vlada, ona je takozvana vlast’. Ta terminologija koju mi upotrebljavamo za njih sigurno nema značaja, jer oni smatraju da je vlast izabrana i da je treba poštovati. Drugo je pitanje što njih obavezuje Rezolucija 1244 i uključenje Unmika u nalaženje onih rešenja koja neće definitivno određivati status.

Kako komentarišete zahteve iz Prištine za promenu srpskih pregovarača, jer, navodno, bez dozvole kosovske vlade borave na Kosovu i učestvuju u nasilju?

To je neumesno, ne mogu oni određivati pregovarače.

Ima stavova i da se ovo sve ne bi dešavalo da je Srbija u NATO-u?

Da smo bili u NATO-u ne bi došlo ni do raspada Jugoslavije. NATO bi sigurno nastojao da kontroliše situaciju i ne bi dozvolio građanski rat. Možda bi se stvarale neke konfederalne jedinice, ali u rat sigurno ne bismo ušli. To ne znači da ulaskom u NATO možete da promenite istoriju, ona je onakva kakva se dogodila. U svakom slučaju, NATO, budući da se nalazi i kod nas na Kosovu i svugde oko nas, jeste jedan značajan faktor za stabilnost regiona.

J. Cerovina

(Politika)