Doktor Zoran Radovanović: U Srbiji nema zagađenja uranijumom - nema epidemije malignih tumora

Da li je i u kojoj meri porast obolevanja od raka u Srbiji posledica NATO bombardovanja, ni 18 godina posle agresije na SRJ dokaza nema. Zato grupa naučnih radnika traži da se formiraju nezavisna komisija i laboratorija koje bi trebalo da utvrde istinu. Ima i onih koji, kao profesor dr Zoran Radovanović, epidemiolog, smatraju da za to nema potrebe i da u našoj zemlji zapravo nema epidemije malignih tumora!

Zvanični podaci Registra za rak, koji vodi Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", pokazuju da je, recimo, 1996. godine od karcinoma obolelo 17.223 stanovnika, a umrlo 11.407. Prema istom izvoru 2014. godine registrovano je 26.326 obolelih i 15.152 umrlih od raka.

- Nema epidemije raka u Srbiji - tvrdi profesor Radovanović.

- Nijedan naš kompetentan stručnjak, a za epidemije su nadležni epidemiolozi, ne misli da se dešava bilo šta neuobičajeno s učestalošću raka. Zvanični podaci Instituta za javno zdravlje "Batut" jasno pokazuju da nema epidemije. Isto govore i podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Prof. Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka raspolaže drugačijim podacima i tvrdi da godišnje oboli više od 36.000, a umre više od 21.000 stanovnika i da se stopa obolevanja od karcinoma kod nas uvećava za 2,5 odsto godišnje.

- U javnosti se stvara pogrešna predstava "o pomoru od raka u Srbiji" - kaže prof. Radovanović.

- Naša zemlja ima jednu od najstarijih populacija u svetu. Zato se nalazi u vrhu po opštoj smrtnosti, pa prednjači i kada se posmatraju obolevanje i umiranje od bolesti vezanih za starenje, a rak je bolest starih, jer deca čine samo oko jedan odsto svih žrtava raka. Pojedinci svesno zanemaruju razlike u uzrasnoj strukturi, pa porede naše staračko stanovništvo sa populacionom eksplozijom u afro-azijskim zemljama. Po takvom nakaradnom kriterijumu, mi smo rekorderi u odnosu na sve poremećaje zdravlja vezane za "treće doba".

Kada se poređenju pristupa ne samo na naučno ispravan, već i na jedini pošten način, Srbija, prema rečima prof. Radovanovića, zauzima neupadljivo mesto, oko sredine, na evropskim listama učestalosti obolevanja i umiranja od raka.

- Nema zagađenja uranijumom - tvrdi Radovanović.

- U toni zemljišta je uranijuma je nekoliko grama. Ni u zemljama najintenzivnije bombadovanim osiromašenim uranijumom, kao što su Irak i Kuvajt, sadržaj ovog elementa nije porastao za više od nekoliko procenata.

Tokom NATO agresije navodi Radovanović, oko 90 odsto uranijuma palo je na KiM, a u centralnom delu gađan je samo uzan pojas uz KiM:

- Municija je deponovana u buriće i uskladištena u Vinči. Nije moguće dokazati prisustvo osiromašenog uranijuma. Uranijum ne dovodi do raka. Uranijum je toksičan teški metal, koji je slabo radioaktivan.

Bombardovanje je bilo zločin

- NATO agresija jeste bila zločin: stradali su mnogi nevini ljudi, uništena nam je infrastruktura, gađanjem petrohemijskih i drugih postrojenja zagađena nam je životna sredina, mada, istini za volju, o njoj ni pre, ni posle bombardovanja nismo vodili dovoljno računa - kaže prof. Radovanović.

(Večernje novosti)