петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Дојче Веле: Расцеп у Кијеву, Јацењук није потпуно невин
Хроника

Дојче Веле: Расцеп у Кијеву, Јацењук није потпуно невин

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 25. јул 2014.

Расцеп у Кијеву

„Објављујем моју оставку због краха коалиције“, рекао је Јацењук и додао да парламент више није у стању да ради свој посао и усваја неопходне законе. „Нема одговора на питања као што су како ћемо сутра исплатити плате, како ћемо платити бензин за тенкове, како ћемо финансирати војску“, говорио је Јацењук бесно.

Прво се распала коалиција, а онда је влада поднела оставку. Усред борби са проруским сепаратистима на истоку земље, Украјина се нашла на путу ка превременим изборима, највероватније на јесен.

Украјински премијер Арсениј Јацењук саопштио је јуче да ће поднети оставку због неслагања у влади. „Објављујем моју оставку због краха коалиције“, рекао је Јацењук и додао да парламент више није у стању да ради свој посао и усваја неопходне законе. Рад владе је блокиран већ месецима, због тешке економске ситуације и борби на истоку земље. „Нема одговора на питања као што су како ћемо сутра исплатити плате, како ћемо платити бензин за тенкове, како ћемо финансирати војску“, говорио је Јацењук бесно.

Јацењук је дошао на чело владе пре нешто мање од пет месеци на предлог коалиције странака које су преузеле власт после свргавања председника Виктора Јануковича. Тих пет месеци је обележено руском анексијом полуострва Крим, као и сукобима на истоку земље с проруским сепаратистима. Он је упозорио од „драматичних последица по земљу“ и рекао да је „неодговорно је политичке интересе појединаца ставити изнад судбине земље“.

У парламенту јуче ње прошло неколико закона из области привреде, укључујући и онај који се тиче учешћа страних инвеститора у расходованом систему за транспорт гаса. Циљ закона је био да се смањи зависност од Русије. Претходно су се националистичка партија Свобода и покрет Удар бившег боксерског шампиона Виталиј Кличка повукле су се из проевропског савеза партија који је образован после свргавања Јануковича. Тиме су ове две партије отишле у опозицију против партије бивше премијерке Јулије Тимошенко којој припада и Јацењук и која је до сада имала највећу тежину у парламенту.

Председников човек

Председник Украјине Петро Порошенко, који је изабран 25. маја, поздравио је повлачење Свободе и Удара, наводећи да „сва истраживања мњења и директни разговори с људима показују да друштво жели потпуно нови састав Владе“. „То доказује да се део посланика није залепио за своје фотеље и да се осећа обавезним да поштује вољу бирача“, рекао је он.

У међувремену је заменик премијера Владимир Гроисман именован за вршиоца дужности премијера. Овај 36-годишњи политичар привремено добија пуномоћ шефа кабинета, саопштено је у Кијеву. Гроисман важи за Порошенковог човека. Земља се спрема за превремене избори који би могли да буду одржани 26. октобра.

Јацењук није потпуно невин

Човек у којег су западне земље полагале толике наде – зато што се залагао за интеграцију и није спадао у радикале са Мајдана – бацио је пешкир, пише штампа поводом оставке украјинског премијера Арсенија Јацењука.

Зидојче цајтунг: „Као да Украјини није било довољно проблема са Русијом и сепаратистима на истоку – у четвртак поподне оставку је поднео шеф владе. Премијер Арсениј Јацењук није видео алтернативу, након што су две странке у парламанту напустиле владајућу коалицију. Покрет Удар, бившег боксерског шампиона Владимира Кличка, националистичка странка Свобода и још неколико посланика напустили су вишестранчки савез. Јацењукова странка практично је остала сама. Она је, додуше, најјача у парламенту, али тешко да би била у стању да формира неку нову коалицију. И тако би сада најесен парламент требало поново да се бира – као могући датум се спомиње 26. октобар. Нови председник Петро Порошенко поздравио је такав расплет, а то и не би требало да чуди, јер он ће са новим изборима учврстити своју моћ."

Рајнише пост: „На истоку Украјине бесни грађански рат, у главном граду Кијеву распада се влада. Повод за повлачење премијера је спор око економске политике. Али и у позадини свега тога је конфликт са Русијом јер ради се о инвестицијама за снабдевање земље гасом, које су за циљ имале да смање зависност од Москве. Украјина, која се нашла у веома лошем војном положају сада је остала без политичког вођства. Ризична ситуација, јер с обзиром на хаос у земљи под великим знаком питања је да ли ће најављени нови избори успети да се одрже.

Дестабилизација Украјине тиме је добила димензију са којом је озбиљно доведен у питање опстанак суверене државе. Главни кривац седи у Кремљу, али ни украјински политичари нису потпуно невини. Убилачка игра Владимира Путина са Украјином мора да се заустави. Европљани су се јуче поново одлучили за ситне кораке у смеру економских санкција. То одуговлачење је скандалозно.“

Тирингише ландесцајтунг: „Украјина је тренутно веома непредвидива. Човек у којег су владе западних земаља полагале толико велике наде – зато што се залагао за интеграцију и није спадао у радикале са кијевског Мајдана – бацио је пешкир. Премијер Арсениј Јацењук противио се увођењу ратног закона у земљи. Економска перспектива се не назире у Украјини – која је приморана да води рат у својој земљи. Ситуација је усијана не само у источној Украјини са наоружаним проруским терористичким бандама, већ и у главном граду Кијеву.

Тврдолинијаши у Москви сада трљају руке. Они су одувек говорили да мора да се остане доследан курсу подршке проруским сепаратистима без обзира што светска јавност у међувремену прозире ту прљаву игру. Председник Путин ради оно што му највише користи. У томе неће помоћи ни додатне санкције Брисела.

Европа настоји да казни Русију због њене политике уплитања и дестабилизације у Украјини, без да то много боли. Али то јој неће успети. Истовремени плес на две свадбе – подржавати Кијев, а са Москвом и даље наставити пословну сарадњу – до сада никада није био могућ. Тако слабим ангажовањем као до сада, Украјини не може да се помогне. Истовремено расту страховања у балтичким земљама, Пољској и Чешкој пред експанзионистички расположеном Русијом. Зато никога не чуди што се неки радије нуде Американцима, који су пак пуни лажних обећања о слободи, а у ствари мисле на надзор.“

(Дојче веле)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер