Dojče Vele: Rascep u Kijevu, Jacenjuk nije potpuno nevin

Rascep u Kijevu

„Objavljujem moju ostavku zbog kraha koalicije“, rekao je Jacenjuk i dodao da parlament više nije u stanju da radi svoj posao i usvaja neophodne zakone. „Nema odgovora na pitanja kao što su kako ćemo sutra isplatiti plate, kako ćemo platiti benzin za tenkove, kako ćemo finansirati vojsku“, govorio je Jacenjuk besno.

Prvo se raspala koalicija, a onda je vlada podnela ostavku. Usred borbi sa proruskim separatistima na istoku zemlje, Ukrajina se našla na putu ka prevremenim izborima, najverovatnije na jesen.

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk saopštio je juče da će podneti ostavku zbog neslaganja u vladi. „Objavljujem moju ostavku zbog kraha koalicije“, rekao je Jacenjuk i dodao da parlament više nije u stanju da radi svoj posao i usvaja neophodne zakone. Rad vlade je blokiran već mesecima, zbog teške ekonomske situacije i borbi na istoku zemlje. „Nema odgovora na pitanja kao što su kako ćemo sutra isplatiti plate, kako ćemo platiti benzin za tenkove, kako ćemo finansirati vojsku“, govorio je Jacenjuk besno.

Jacenjuk je došao na čelo vlade pre nešto manje od pet meseci na predlog koalicije stranaka koje su preuzele vlast posle svrgavanja predsednika Viktora Janukoviča. Tih pet meseci je obeleženo ruskom aneksijom poluostrva Krim, kao i sukobima na istoku zemlje s proruskim separatistima. On je upozorio od „dramatičnih posledica po zemlju“ i rekao da je „neodgovorno je političke interese pojedinaca staviti iznad sudbine zemlje“.

U parlamentu juče nje prošlo nekoliko zakona iz oblasti privrede, uključujući i onaj koji se tiče učešća stranih investitora u rashodovanom sistemu za transport gasa. Cilj zakona je bio da se smanji zavisnost od Rusije. Prethodno su se nacionalistička partija Svoboda i pokret Udar bivšeg bokserskog šampiona Vitalij Klička povukle su se iz proevropskog saveza partija koji je obrazovan posle svrgavanja Janukoviča. Time su ove dve partije otišle u opoziciju protiv partije bivše premijerke Julije Timošenko kojoj pripada i Jacenjuk i koja je do sada imala najveću težinu u parlamentu.

Predsednikov čovek

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko, koji je izabran 25. maja, pozdravio je povlačenje Svobode i Udara, navodeći da „sva istraživanja mnjenja i direktni razgovori s ljudima pokazuju da društvo želi potpuno novi sastav Vlade“. „To dokazuje da se deo poslanika nije zalepio za svoje fotelje i da se oseća obaveznim da poštuje volju birača“, rekao je on.

U međuvremenu je zamenik premijera Vladimir Groisman imenovan za vršioca dužnosti premijera. Ovaj 36-godišnji političar privremeno dobija punomoć šefa kabineta, saopšteno je u Kijevu. Groisman važi za Porošenkovog čoveka. Zemlja se sprema za prevremene izbori koji bi mogli da budu održani 26. oktobra.

Jacenjuk nije potpuno nevin

Čovek u kojeg su zapadne zemlje polagale tolike nade – zato što se zalagao za integraciju i nije spadao u radikale sa Majdana – bacio je peškir, piše štampa povodom ostavke ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka.

Zidojče cajtung: „Kao da Ukrajini nije bilo dovoljno problema sa Rusijom i separatistima na istoku – u četvrtak popodne ostavku je podneo šef vlade. Premijer Arsenij Jacenjuk nije video alternativu, nakon što su dve stranke u parlamantu napustile vladajuću koaliciju. Pokret Udar, bivšeg bokserskog šampiona Vladimira Klička, nacionalistička stranka Svoboda i još nekoliko poslanika napustili su višestrančki savez. Jacenjukova stranka praktično je ostala sama. Ona je, doduše, najjača u parlamentu, ali teško da bi bila u stanju da formira neku novu koaliciju. I tako bi sada najesen parlament trebalo ponovo da se bira – kao mogući datum se spominje 26. oktobar. Novi predsednik Petro Porošenko pozdravio je takav rasplet, a to i ne bi trebalo da čudi, jer on će sa novim izborima učvrstiti svoju moć."

Rajniše post: „Na istoku Ukrajine besni građanski rat, u glavnom gradu Kijevu raspada se vlada. Povod za povlačenje premijera je spor oko ekonomske politike. Ali i u pozadini svega toga je konflikt sa Rusijom jer radi se o investicijama za snabdevanje zemlje gasom, koje su za cilj imale da smanje zavisnost od Moskve. Ukrajina, koja se našla u veoma lošem vojnom položaju sada je ostala bez političkog vođstva. Rizična situacija, jer s obzirom na haos u zemlji pod velikim znakom pitanja je da li će najavljeni novi izbori uspeti da se održe.

Destabilizacija Ukrajine time je dobila dimenziju sa kojom je ozbiljno doveden u pitanje opstanak suverene države. Glavni krivac sedi u Kremlju, ali ni ukrajinski političari nisu potpuno nevini. Ubilačka igra Vladimira Putina sa Ukrajinom mora da se zaustavi. Evropljani su se juče ponovo odlučili za sitne korake u smeru ekonomskih sankcija. To odugovlačenje je skandalozno.“

Tiringiše landescajtung: „Ukrajina je trenutno veoma nepredvidiva. Čovek u kojeg su vlade zapadnih zemalja polagale toliko velike nade – zato što se zalagao za integraciju i nije spadao u radikale sa kijevskog Majdana – bacio je peškir. Premijer Arsenij Jacenjuk protivio se uvođenju ratnog zakona u zemlji. Ekonomska perspektiva se ne nazire u Ukrajini – koja je primorana da vodi rat u svojoj zemlji. Situacija je usijana ne samo u istočnoj Ukrajini sa naoružanim proruskim terorističkim bandama, već i u glavnom gradu Kijevu.

Tvrdolinijaši u Moskvi sada trljaju ruke. Oni su oduvek govorili da mora da se ostane dosledan kursu podrške proruskim separatistima bez obzira što svetska javnost u međuvremenu prozire tu prljavu igru. Predsednik Putin radi ono što mu najviše koristi. U tome neće pomoći ni dodatne sankcije Brisela.

Evropa nastoji da kazni Rusiju zbog njene politike uplitanja i destabilizacije u Ukrajini, bez da to mnogo boli. Ali to joj neće uspeti. Istovremeni ples na dve svadbe – podržavati Kijev, a sa Moskvom i dalje nastaviti poslovnu saradnju – do sada nikada nije bio moguć. Tako slabim angažovanjem kao do sada, Ukrajini ne može da se pomogne. Istovremeno rastu strahovanja u baltičkim zemljama, Poljskoj i Češkoj pred ekspanzionistički raspoloženom Rusijom. Zato nikoga ne čudi što se neki radije nude Amerikancima, koji su pak puni lažnih obećanja o slobodi, a u stvari misle na nadzor.“

(Dojče vele)