Đorđe Vukadinović u Skupštini Srbije: Po pitanju odnosa prema KiM Srbija sve više zaslužuje epitet „takozvane države“

Moje današnje pitanje ide na adresu predsednice Vlade i predsednice Skupštine Srbije, a to je već više puta ponovljeno pitanje koje glasi – Kada će konačno biti zakazana sednica ovog parlamenta o Kosovu i Metohiji? Naravno da to treba da bude organizovano u koordinaciji s predsednikom Republike, ali su ipak njih dve, barem formalno, najodgovornije za održavanje, odnosno neodržavanje ovakve jedne sednice.

Izostanak sednice posvećene Kim je, rekao bih, svojevrsni parlamentarni i politički skandal i sramota, jer vidimo da nema gosta iz inostranstva koji dođe da nam se obrati ovde, a da dobar deo svog izlaganja i govora ne posveti upravo temi Kosova i Metohije. Stiče se utisak kao da naš parlament i našu političku javnost to pitanje najmanje zanima, a više goste koji nam ovde dolaze. Oni dolaze, pozdravljaju nas i ohrabruju, a mi primamo te pohvale i ohrabrenja, ali moram priznati da ja to činim sa izvesnim osećajem nelagode - jer osećam da su te pohvale makar jednim delom nezaslužene. Što i nije čudno, s obzirom na to kakvu politiku vlast ove zemlje već godinama vodi i kako se, na različite načine, perfidno i tendenciozno pitanje Kosova i Metohije gura pod tepih i malo-pomalo, po principu „kuvane žabe“, domaća javnost navikava na „nezavisnost Kosova“.

S obzirom na to kakvu politiku vlast ove zemlje već godinama vodi i kako se, na različite načine, perfidno i tendenciozno pitanje Kosova i Metohije gura pod tepih - malo-pomalo se, po principu „kuvane žabe“, domaća javnost polako navikava na „nezavisnost Kosova“ 

Kao i svi vi, ili barem većina vas, i ja sam danas bio ponosan (i to su ti zaista retki trenuci kada možemo biti ponosni na to što smo narodni poslanici u ovom domu), slušajući predsednika skupštine Slovačke, kao i dok slušam obraćanja gostiju koji dolaze ne samo iz velikih zemalja poput Rusije i Kine nego, evo, i male, ali očigledno prijateljske, Slovačke ili, na primer, Kipra od pre nekoliko meseci – kako oni iskrenim i toplim, a ne samo prigodnim, formalnim, birokratskim i diplomatskim rečnikom, govore o nama, o Srbiji, o našoj istoriji i o podršci koju pružaju našem narodu i stavu povodom KiM. Ali taj stav se, moja je bojazan, uveliko ljulja. On se ozbiljno povija i koleba, sudeći barem po izjavama najodgovornijih ljudi u ovoj državi, a pre svega njenog predsednika. I, to je, dakle, još jedan razlog zašto nam je takav dijalog o KiM ovde u Skupštini apsolutno neophodan, uz svo dužno poštovanje za sva druga mesta na kojima se taj dijalog vodi ili ne vodi.

Dodatni motiv za ovo moje pitanje i insistiranje jesu, nažalost, dve stvari i dve vesti koje upravo dolaze iz Prištine. Prva je da je šef pregovaračkog tima Prištine (a zapravo „Kosova“), Avni Arifi juče rekao da oni neće doći na poslednju rundu pregovora koju je sada u junu hteo da zakaže Brisel, jer nisu zadovoljni dnevnim redom i ne žele da se razgovara o pitanju Zajednice srpskih opština nezavisno od drugih tema koje Prištinu zanimaju. To je, dakle, samo još jedan šamar na dug istorijat poniženja koja nam stižu iz Prištine i koja naša vlast guta pod različitim izgovorima.

Kada sve saberemo i oduzmemo, kosovski čvrst stav prema Briselu kao sadržaj i način na koji se pravi ta njihova platforma, deluju kao maniri i potezi jedne ozbiljne države. A plašim se da mi, tj. Srbija, sve više i češće kada je reč o odnosu prema KiM delujemo kao „takozvana“ država 

Druga vest je na neki način još gora. Ramuš Haradinaj je pre neki dan iz procedure prištinskog parlamenta povukao pregovaračku platformu za briselski proces, zato što, navodno, još nije dovoljno usaglašena. Ali, u toj platformi, drage kolege, pored ostalog, pominje se da „predsednik redovno izveštava skupštinu o aktivnostima i toku pregovaračkog procesa“. Zahteva se, naravno, stolica u UN i sve drugo što oni traže. Ali se, takođe, traži da u njihovoj delegaciji koja učestvuje u pregovorima budu zastupljeni predstavnici svih političkih opcija i stranaka na „Kosovu“.

Hoću da kažem da, na moju veliku žalost, kada pogledamo, saberemo i oduzmemo, svi ovi detalji (kosovski čvrst stav prema Briselu, sadržaj i način na koji se pravi ta njihova platforma) deluju kao maniri i potezi jedne ozbiljne države. A plašim se da mi, tj. Srbija, drage kolege, sve više i češće kada je reč o odnosu prema KiM delujemo kao „takozvana“ država.

U nadi da će to biti drugačije i da se neće tako završiti, ja vas molim i apelujem na najodgovornije političke faktore u ovoj zemlji da se pod hitno, nezavisno od manje ili više dobrih izgovora zašto se to ne radi, ovde u ovom domu (i to ne u odboru za KiM koji zaseda s mene pa na uštap, a i tada najčešće biva zatvoren za javnost) otvoreno pogledamo u oči i kažemo jedni drugima šta imamo, kao i državni vrh ove zemlje nama. Bez toga ćemo, verujte, zaista sve više ličiti na „takozvanu“ ili banana državu.

Hvala.

(NSPM)

Videti još:

Avni Arifi: Kosovo neće učestvovati u briselskom dijalogu sve dok Srbija ne ispuni dogovoreno o energetici, granicama, mostu na Ibru – ili sve ili ništa

Ramuš Haradinaj povukao Platformu za dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom iz „kosovske skupštine“

Predsednik slovačkog parlamenta Andrej Danko: Srbija treba da sačuva vodu, zemlju, minerale i ne treba da prodaje svoja ključna preduzeća - nemojte da ponovite naše greške