Ђорђе Вукадиновић у Скупштини Србије: По питању односа према КиМ Србија све више заслужује епитет „такозване државе“

Моје данашње питање иде на адресу председнице Владе и председнице Скупштине Србије, а то је већ више пута поновљено питање које гласи – Када ће коначно бити заказана седница овог парламента о Косову и Метохији? Наравно да то треба да буде организовано у координацији с председником Републике, али су ипак њих две, барем формално, најодговорније за одржавање, односно неодржавање овакве једне седнице.

Изостанак седнице посвећене Ким је, рекао бих, својеврсни парламентарни и политички скандал и срамота, јер видимо да нема госта из иностранства који дође да нам се обрати овде, а да добар део свог излагања и говора не посвети управо теми Косова и Метохије. Стиче се утисак као да наш парламент и нашу политичку јавност то питање најмање занима, а више госте који нам овде долазе. Они долазе, поздрављају нас и охрабрују, а ми примамо те похвале и охрабрења, али морам признати да ја то чиним са извесним осећајем нелагоде - јер осећам да су те похвале макар једним делом незаслужене. Што и није чудно, с обзиром на то какву политику власт ове земље већ годинама води и како се, на различите начине, перфидно и тенденциозно питање Косова и Метохије гура под тепих и мало-помало, по принципу „куване жабе“, домаћа јавност навикава на „независност Косова“.

С обзиром на то какву политику власт ове земље већ годинама води и како се, на различите начине, перфидно и тенденциозно питање Косова и Метохије гура под тепих - мало-помало се, по принципу „куване жабе“, домаћа јавност полако навикава на „независност Косова“ 

Као и сви ви, или барем већина вас, и ја сам данас био поносан (и то су ти заиста ретки тренуци када можемо бити поносни на то што смо народни посланици у овом дому), слушајући председника скупштине Словачке, као и док слушам обраћања гостију који долазе не само из великих земаља попут Русије и Кине него, ево, и мале, али очигледно пријатељске, Словачке или, на пример, Кипра од пре неколико месеци – како они искреним и топлим, а не само пригодним, формалним, бирократским и дипломатским речником, говоре о нама, о Србији, о нашој историји и о подршци коју пружају нашем народу и ставу поводом КиМ. Али тај став се, моја је бојазан, увелико љуља. Он се озбиљно повија и колеба, судећи барем по изјавама најодговорнијих људи у овој држави, а пре свега њеног председника. И, то је, дакле, још један разлог зашто нам је такав дијалог о КиМ овде у Скупштини апсолутно неопходан, уз сво дужно поштовање за сва друга места на којима се тај дијалог води или не води.

Додатни мотив за ово моје питање и инсистирање јесу, нажалост, две ствари и две вести које управо долазе из Приштине. Прва је да је шеф преговарачког тима Приштине (а заправо „Косова“), Авни Арифи јуче рекао да они неће доћи на последњу рунду преговора коју је сада у јуну хтео да закаже Брисел, јер нису задовољни дневним редом и не желе да се разговара о питању Заједнице српских општина независно од других тема које Приштину занимају. То је, дакле, само још један шамар на дуг историјат понижења која нам стижу из Приштине и која наша власт гута под различитим изговорима.

Када све саберемо и одузмемо, косовски чврст став према Бриселу као садржај и начин на који се прави та њихова платформа, делују као манири и потези једне озбиљне државе. А плашим се да ми, тј. Србија, све више и чешће када је реч о односу према КиМ делујемо као „такозвана“ држава 

Друга вест је на неки начин још гора. Рамуш Харадинај је пре неки дан из процедуре приштинског парламента повукао преговарачку платформу за бриселски процес, зато што, наводно, још није довољно усаглашена. Али, у тој платформи, драге колеге, поред осталог, помиње се да „председник редовно извештава скупштину о активностима и току преговарачког процеса“. Захтева се, наравно, столица у УН и све друго што они траже. Али се, такође, тражи да у њиховој делегацији која учествује у преговорима буду заступљени представници свих политичких опција и странака на „Косову“.

Хоћу да кажем да, на моју велику жалост, када погледамо, саберемо и одузмемо, сви ови детаљи (косовски чврст став према Бриселу, садржај и начин на који се прави та њихова платформа) делују као манири и потези једне озбиљне државе. А плашим се да ми, тј. Србија, драге колеге, све више и чешће када је реч о односу према КиМ делујемо као „такозвана“ држава.

У нади да ће то бити другачије и да се неће тако завршити, ја вас молим и апелујем на најодговорније политичке факторе у овој земљи да се под хитно, независно од мање или више добрих изговора зашто се то не ради, овде у овом дому (и то не у одбору за КиМ који заседа с мене па на уштап, а и тада најчешће бива затворен за јавност) отворено погледамо у очи и кажемо једни другима шта имамо, као и државни врх ове земље нама. Без тога ћемо, верујте, заиста све више личити на „такозвану“ или банана државу.

Хвала.

(НСПМ)

Видети још:

Авни Арифи: Косово неће учествовати у бриселском дијалогу све док Србија не испуни договорено о енергетици, границама, мосту на Ибру – или све или ништа

Рамуш Харадинај повукао Платформу за дијалог о нормализацији односа са Србијом из „косовске скупштине“

Председник словачког парламента Андреј Данко: Србија треба да сачува воду, земљу, минерале и не треба да продаје своја кључна предузећа - немојте да поновите наше грешке