петак, 28. фебруар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ђорђе Вукадиновић: Председник и премијер Србије на догађаје у Црној Гори и атак на СПЦ и права српског народа - реаговали као да је реч збивањима у некој далекој афричкој земљи
Хроника

Ђорђе Вукадиновић: Председник и премијер Србије на догађаје у Црној Гори и атак на СПЦ и права српског народа - реаговали као да је реч збивањима у некој далекој афричкој земљи

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 27. децембар 2019.

Посланик Ђорђе Вукадиновић, говорећи у Скупштини Србије, навео је да се управо у овом тренутку у парламенту Црне Горе усваја закон о слободи вероисповести испод чијег се назива крије не много скривена намера да се управо угрозе права Српске православне цркве и српског народа у Црној Гори.

Док ми овде седимо, у парламенту Црне Горе усваја се Закон о слободи вероисповести, који се чак и иронично зове, а под ти називом се заправо крије намера да се једној, највећој, традиционалној и српској, хришћанској православној цркви ускрате њена права и атакује на њене светиње и њене објекте

"Управо у овом тренутку док ми овде седимо, у Подгорици, у парламенту Црне Горе усваја се Закон о слободи вероисповести, који се чак и иронично зове, а под ти називом се заправо крије намера да се једној, највећој, традиционалној и српској, хришћанској православној цркви ускрате њена права и атакује на њене светиње и њене објекте", рекао је Вукадиновић.

Питао је председника Александра Вучића и премијерку Ану Брнабић шта ће урадити када се усвоји тај закон у Црној Гори и навео да су државни органи у Србији имали млаку реакцију на тај вандалски чин и закон.

"Ми смо, бар јавно што је изнесено, као држава имали врло млаку и потпуно неадекватну реакцију на овај вандалски чин и вандалски закон.

Реаговала је оштро СПЦ и Митрополија, али државни органи су реаговали као да је реч о унутрашњој кризи у некој далекој афричкој земљи, у некој Замбији, Занзибару или Намибији, а не о интересима српске цркве и српског народа у Црној Гори", казао је Вукадиновић.  

„Председник је рекао да ‘ми немамо права да се мешамо, јер се то дешава у другој земљи’, а премијерка да је ‘ситуација незахвална, шта год да урадимо биће као да се мешамо у унутрашње ствари Црне Горе’, и закључила да 'морамо бити паметни и промишљени'.

Ја се слажем да треба бити паметан и промишљен. Треба покушати свим дипломатским, одговорним средствима да спречи изгласавање овог штетног закона који атакује не само Српску православну цркву, него и на верске и друге слободе и права Срба у Црној Гори", рекао је Вукадиновић.

То није окретање другог образа, то је нешто много горе од тога. То је игнорисање и на неки начин препуштање својих сународника, грађана српске националности у Црној Гори, њиховој судбини, односно једном клептократском и ауторитарном, и рекао бих, све више антисрпском и антиправославном режиму Мила Ђукановића

"Дакле, питам надлежне институције: "Шта су предузели?" Још важније, шта намеравају предузети уколико у овом тренутку, или кроз пола сата - тај закон буде изгласан у парламенту Црне Горе?

Да ли ћемо и даље причати о томе да 'не смемо да се мешамо', да морамо бити 'паметни и промишљени'? И који је домет, који су досадашњи ефекти те 'паметне и промишљене' политике коју је српска влада наводно водила према Подгорици поводом овог питања? A рекао бих и према другим питањима, када је реч о односу према режиму Мила Ђукановића.

Дакле, то није окретање другог образа, то је нешто много горе од тога. То је игнорисање и на неки начин препуштање својих сународника грађана српске националности у Црној Гори, њиховој судбини, односно једном клептократском и ауторитарном, и рекао бих, антисрпском, све више антисрпском и антиправославном режиму Мила Ђукановића.

- У том светлу, видимо један манир који се често понавља, да најблаже примедбе и питања са ове наше стране, било кад је реч о Косову и Метохији, или Црној Гори, од стране власти увек наилазе на сличан механизам одговора, било писмених, било усмених, било у медијима - "ви хоћете да завађате", "ви хоћете злу крв", "ви позивате на рат".

Не, није тако.

Постоји читава лепеза мера, од мазохизма и трпљења да те неко гази, до тога да позиваш на рат, или на не знам већ какве неодговорне авантуре. Наша власт изгледа не уме, или не жели да види читаву ту лепезу могућности које су легитимне, политичке, дипломатске и да за њима посегне, а не као што рекох да реагује на ово као да се ради о неком проблему у некој далекој афричкој и азијској земљи - завршио је излагање Вукадиновић. 

***

У поподневно делу седнице, обраћајући се Ани Брнабић и присутним министрима, Вукадиновић је поново говорио дешавањима у Црној Гори и рекао да су ”дешавања сувише важна ствар да би званичници рекли да неће да се мешају у туђа посла и да је Србија је морала да реагује озбиљније, агресивније и енергичније”.

На то му је председница Владе одговорила поставивши питање: "Ја вас молим, заиста бих вас молила, шта вама то тачно значи да 'реагујемо жешће и енергичније'? Ево, дајте ми савет. Дајте ми препоруку. Шта желите од Владе Републике Србије да уради? Да кренемо у рат? Шта тачно желите? Шта заступате?" Брнабић је такође и додала да "једва смо повратили земљу на ноге, једва смо запослили људе, једва смо дошли до запослености од 9,5 одсто и просечних плата изнад 500 евра и једва направили регионалну стабилност".

Вукадиновић је поручио Брнабић, након њеног одговора, да се тако не обраћа народним посланицима, чак ни опозицији.

Он је оценио да то што Брнабић зове памећу, у међународним релацијама се зове "слабост и нереаговање".

"Кажете да хоћете да разговарате. Требало је већ да разговарате. Овај проблем траје неколико месеци, а не неколико недеља", рекао је Вукадиновић.

Није посао српског председника да мами осмех на лицу Ангеле Меркел. А колико га у свету данас поштују видело се по третману у Паризу на прослави окончања Првог светског рата.

Након пола сата говора министра Лончара, Вулина и поново Ане Брнабић, Вукадиновић је у својој последњој двоминутној реплици рекао:

"Имам два минута, мени је одговарано 80, 70 минута, како год.

Постоји иронија, постоји контекст, једно је „Твитер“, госпођо Брнабић, друго је Народна скупштина, али то је много мање важно. Дакле иронија, сарказам, не знам јесте чули за то?

Оно што је много важније, сада се показало да ви и господин Вулин говорите различито. Он је рекао да није срећан због Бриселског споразума, да нико није, да је огорчен, бесан, љут, осећа се повређено. А ви сте овде више пута рекли да сте поносни, да је Бриселски споразум сјајно, дипломатско решење и да се ви поносите тиме. Ту сте сами себи скочили у стомак.

Што се тиче овога о Тадићу и Коштуници, опет сте ме погрешно интерпретирали, као да сам рекао да су о свему имали чврст и јединствен став. Не. Рекао сам да су око мало чега имали чврст или по мени задовољавајући став, али су га имали према Милу Ђукановићу. То је поента, то сам рекао.

Оставите сад друге ствари и грешке претходних власти.

Ова власт ваша је тикве садила са Милом Ђукановићем и пре него што сте дошли на власт и када сте дошли на власт. Па хајде да видимо резултате тог деловања и друговања.

Последњи и најважније, поводом овог питања господина Лончара мени – да ли смо цењени, да ли смо икада били тако цењени, да ли је Србија икад била овако поштована, колико је сада поштована - и ко је све долазио? Долазили су, господине Лончар, долазили су и раније. Долазио је и Путин, долазила је и госпођа Ангела Меркел.

Али, оно што сте спочитали тој претходној власти, коју ја немам никаве разлога, мотива, нити интереса да браним, али оно што сте им спочитали - незадовољни израз лица Ангеле Меркел - па то је нешто најпозитивније што могу да кажем на рачун Бориса Тадића, то што је после састанка са њим Ангела Меркел имала такав израз лица. Па нисмо ми ту, нису наши министри и председници ту да задовољавају и усрећују Ангелу Меркел, господине Лончар, него су ту да бране националне интересе.

Да је он тада усрећио Ангелу Меркел, да је задовољио и изазвао осмех код Ангеле Меркел, још увек би био председник Републике и још увек би ти „зли жути“ били на власти, верујте ми, господине Лончар.

А, какав је међународни углед наше власти и нашег председника, видело се у Паризу по третману какав су он и Србија имали на прослави завршетка Великог, односно Првог светског рата. То вам је најбољи показатељ."

(Танјуг, Бета, НСПМ)

Видети још: Александар Вучић: Не мислим исто као Ђукановић о Закону о слободи вероисповести, али то се дешава у земљи у којој је он председник - због чега немам право да се мешам

Ана Брнабић о предлогу Закона о слободи вероисповести: Ситуација је незахвална, шта год да урадимо биће као да се мешамо у унутрашње ствари Црне Горе

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће црногогорски „Закон о слободи вероисповести“ бити повучен?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер