недеља, 21. јул 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ђорђе Вукадиновић напредњацима: Откуд толика фасцинација Драганом Ђиласом? Да ли га се плашите, или га пројектујете за лидера опозиције?
Хроника

Ђорђе Вукадиновић напредњацима: Откуд толика фасцинација Драганом Ђиласом? Да ли га се плашите, или га пројектујете за лидера опозиције?

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 06. јул 2019.

Полемика Ђорђа Вукадиновића и напредњака на седници скупштине 4. јула 2019. године:

Председавајући: Реч има Ђорђе Вукадиновић.

Ђорђе Вукадиновић: Само кратко.

Хоћу да кажем да се слажем, односно да подржавам овај амандман господина Јојића, из разлога који су овде више пута навођени. Не желим да трошим време, или отварам полемику (мада и не бежим од ње). Дакле, врло је битно ово што је речено, с обзиром на деликатност и комплексност задужења и овлашћења ове комуналне милиције. И онда би барем добро било да барем њихова обука буде, како бих рекао, „на нивоу“. Ово уз све могуће мане и мањкавости досадашњег система образовања ових наших полицијских кадрова, али он није био лош, напротив, на светском нивоу је био својевремено, мада је прилично урушен у међувремену. Дакле, мислим да би онда нека предохрана каква таква, против злоупотреба вршења ове дужности било управо усвајање овог предлога, то јест да барем они који школују, обучавају, буду искусни педагошки, они који су то радили и са полицијом. Хвала вам.

Председавајући: Хвала, колега Вукадиновићу. Реч има народни посланик, Верољуб Арсић. Изволите.

Верољуб Арсић: Даме и господо народни посланици, ево имамо једног колегу који је пре мене говорио, који је ушетао у салу, дискутовао о закону, а није га ни прочитао. Значи, то је један манир који се дешава овде и никад се не каже, никада се не исприча све што пише у закону него се врти једна прича да би се напао предлагач, Влада, скупштинска већина и тако даље. Овде је реч о стручном оспособљавању лица која треба да буду комунални милиционери, односи се на члан 37. закона, а у том истом члану 37. пише – програм стручног оспособљавања из став 5. овог члана и проверу стручне оспособљености кандидата за комуналног милиционара спроводи министарство надлежно за унутрашње послове.

Значи, исти онај орган који ради обуку са полицијом, врши испитивање полицајаца, њихове стручне оспособљености, то ради и са комуналном милицијом. И чак шта више, иста процедура је потребна да се спроведе и за комуналног милиционера и за полицајца. Значи, мора да се уради безбедносна провера, психофизички тестови и тако даље, да не набрајам све. Значи, потпуно исте одредбе има, а овде се стално нешто представља, као да неко жели да имамо комуналну милицију која ће да изађе на улице и одмах да туче грађане, као да није у питању одржавање јавног реда и мира у области комуналних делатности. Ко руководи и тако даље, хајде да поставимо ствари како јесу.

 

Ко је суштински тај ко руководи радом комуналне милиције? Није командир, него најчешће начелник општинске управе који мора да испуњава одређене услове да би био то што јесте, а ти услови су да буде малтене судија основног или вишег суда. Значи, мора да има положен правосудни испит, мора прво да буде дипломирани правник и да има положени стручни испит и најмање, чини ми се најмање пет година радног искуства на областима управе. Значи, нису тек тако давана јавна овлашћења комуналној милицији.

Увек идемо са том причом, али зашто то не ради милиција, односно полиција. Па, имамо једно питање које је министар лепо покренуо, да ли смо ми за неки ниво децентрализације власти или не. Можемо да кренемо по причи децентрализације полиције, али мислим да то није паметно зато што зна се како функционише полиција, зна се како функционишу органи унутрашњих послова, па зато имамо посебно надлежног министра који одговара Народној скупштини Републике Србије. Таква једна децентрализација направила би велику штету.

Међутим, и локална руководства имају своје потребе да обављају оно што им је законом поверено.

Е, сада ко руководи полицији по унутрашњости Србије или, чак за Град Београд, па начелник полицијске управе који не одговара председнику општине и не треба да му одговара, него одговара за свој рад министру унутрашњих послова, то значи да ако је у питању најобичнији надзор, чак на дивљим депонијама, редовна полиција не мора да изађе, дужна је само када се крши закон или је већ прекршен закон, али ако предвиђамо да ће на неком месту да буде прекршен закон, а то ради комунална инспекција, онда се доводи у питање, да ли ће уопште редовна полиција да изађе и да спречи једно такво кршење закона. 

Сада можемо да кренемо и са том причом да ли треба да се повећа број комуналних инспектора? Можемо и о томе да дискутујемо, али да би неко био инспектор мора опет законом да испуњава много строжије критеријуме него комунални милиционер. 

И, само ми нађите инспектора комуналног или било ког другог из управе неке општине који ће ноћу да снима, да прати, да прикупља информације да не би дошло до кршења закона у вези комуналних делатности. Ево, то када ми буде пронашао, ја кажем онда овај закон не треба усвојити, али, значи да се разумемо на територији целе Републике Србије, да поставимо ствари како јесу.

Председавајући: Доктор Владимир Орлић. Изволите.

Владимир Орлић: (...) Мени је нешто друго било занимљиво. Било ми је занимљиво да се јавио, како је рекао, да подржи амандман посланик Вукадиновић.

Ја сам сигуран да он уопште није упознат са садржајем амандмана, јер да јесте, приметио би ширину дискусије и одступање у односу на оно што смо ми имали да прокоментаришемо и што је записано у самом амандману.

Ја знам, господин Јојић то чини зато што даје ширу дискусију о целом закону данас. Ради то човек целог дана и ја сам уверен, ја сам се непосредно уверио током наше расправе да човек одлично познаје предлог закона и претходни овај, још увек важећи закон.

Али, господин Вукадиновић, ја сам сигуран да није ни прочитао овај амандман за који каже да га подржава, нити предлог закона уопште.

Можда је био заузет, ја не знам, претпостављам да је имао пуно посла рекламирајући себе у успешном наступу у Народној скупштини јуче поподне. Претпостављам да је био додатно заузет најављујући своје данашње гостовање. Сигуран сам да ће бити бриљантно као оно јуче, јер ту негде, на том твитеру, ја верујем да господин Вукадиновић јесте популаран толико да је најбољи у читавој овој опозицији коју окупља Драган Ђилас, да тамо добија два зарез нешто у просеку, што је за пола оцене боље него сам Драган Ђилас лично.

Господине Вукадиновићу, није спорно. Ми желимо да ви напредујете у тим круговима, да постанете вођа тог екстремног крила опозиције, али дајте ако причамо о амандманима, ако се јављате по том основу, да то онда има неког смисла и садржаја. Хвала.

Председавајући: Хвала др Орлићу. Сада има колега Јојић испуњену могућност али прво Ђорђе Вукадиновић, ви сте прави на реду, па онда Петар Јојић. Изволите.

Ђорђе Вукадиновић: Захваљујем председавајући.

Али јасно је да није до тога мојим колегама преко пута. Њима је стало да наставе неку јалову полемику и да се на неки начин развлачи прича. Мислим да се јасно показало коме је стало до стварне расправе, а коме је стало до јалове политикантске дебате

Наравно да знам. И амандмане и закон који имам овде пред собом и пратим. Али заиста немам намеру да о томе полажем рачун господину Орлићу када је потпуно јасно да је и њему, па чак и колеги Арсићу, намера нешто друго, а то је да на неки начин врате ону полемику од јуче, у којој баш нису најбоље прошли. Али, није реч о томе. Ја заиста нисам хтео данас нити много да се мешам, нити да улазим у ову расправу. Али генерално се слажем са идејом и са интенцијом ових амандмана које су колеге подносиле, посебно се образложењем господина Јојића, али и низ других образложења које смо овде чули, с тим што ја, за разлику од њих, нисам за потпуно укидање комуналне полиције. То је разлика. Ја нисам за укидање комуналне полиције, упркос свим мањкавостима, али јесам за темељну дораду и пре свега за разграничење њихове надлежности у односу на редовну полицију, за шта, уз сву добру вољу, мислим да ће у пракси великих проблема бити.

Али јасно је да није до тога мојим колегама преко пута. Њима је стало да наставе неку јалову полемику и да се на неки начин развлачи прича. Мислим да се јасно показало коме је стало до стварне расправе, а коме је стало до јалове политикантске дебате.

Оно све што је рекао колега Арсић, све што је рекао, уосталом, послушајте његову дискусију, тих пет минута колико је причао, само то да видите и да пустите, већ ћете схватити колико је то све компликовано, чак и ова његова образложења, а камоли како ће то тек у пракси да делују та разграничења надлежности и послови комуналне полиције.

Немам ништа против да то функционише, и бићу срећан ако буде функционисало. Немам никаквих амбиција ту да ловим било какве политичке поене,.... па чак у суштини и забавној, али не и конструктивној полемици са колегама преко пута. 

Дакле, буквално све ово што сте рекли колега Арсићу, све заправо указује на то. Преслушајте и прочитајте у стенограму своју дискусију и видећете колико је то потврда свих ових резерви или критика које су овде изношене, делом од мене, а делом од стране неких колега са моје леве стране. Хвала.

Председавајући: Реч има народни посланик Верољуб Арсић, право на реплику.

Верољуб Арсић: Даме и господо народни посланици, није ово уопште тако компликовано као што то жели да се представи.

Већ смо дошли до тога до неких чињеница да ће ти комунални полицајци највероватније да буду и становници тих општина где су комунални милиционери. Па, неће ваљда да раде против себе и својих породица? Исто тако и начелник локалне управе, па и он ваљда неће да ради против себе.

Сви заборављамо, не заборављамо, него упорно се провлачи један институт примене силе и да ли ће да буде тај комунални милиционер оспособљен. Ево, дошли смо до сада у свим дискусијама, како смо читали, члан по члан, слово по слово, да хоће и да програм и обуку све спроводи МУП. Неће ваљда и оно себе да доведе у неприлику да то не ради на квалитетан начин.

Цео систем комуналне милиције је осмишљен и то упорно не желе да кажу колеге које не подржавају Владу Републике Србије, да се, пре свега побољша и безбедност грађана Републике Србије. Ваљда је таква једна намера потпуно исправна, а не да ће сада неко да има комуналне милиционере који ће из чиста мира да изађу на улицу да туку народ. Па, и њих спречава закон колико спречава закон и садашњу полицију, ни мање, ни више. Потпуно исто. Значи, упорно се та прича провлачи овде.

Исто тако, као што министар представља неку политичку странку, излази на изборе његова политичка странка да би он био поново министар или да напредује, тако ваљда и председник општине. Водиће рачуна шта му ради комунална милиција, јер за годину, две или три опет излази на изборе.

Председавајући: Хвала, колега Арсићу. Реч има народни посланик Владимир Орлић.

Владимир Орлић: (...) Оно што је мени занимљивије кад неко овде дође и каже: „Да. Ја знам шта ја подржавам и шта сам казао да се слажем.“ Али не уме да објасни шта је то. Мени то ипак говори да он не зна баш ни на коју седницу је дошао, ни чиме се ми данас овде бавимо. И, каже неће да говори о ономе што је било јуче, а он је ту нешто изгледа победио и ми сад нисмо задовољни. Занимљиво ми је да човек неће да говори која му одговара на неки начин. Биће да је истина у ствари сасвим другачија.

Када ми подсећамо на то да неко сам себе прогласи за најпопуларније лице међу свима у опозицији, за некога ко има највећи рејтинг код грађана, кога грађани боље оцењују него самог Драгана Ђиласа, мени је потпуно јасно зашто више не жели да говори на ту тему, јер сви добро знамо да се то Ђиласу не допада да чује. Сви знамо да је Ђилас осветољубив човек, даме и господо. То је потврдио и Вук Јеремић својевремено, када га је Ђилас избацио из ДС. Баш је овако лепо описао какав је наопак по карактеру Драган Ђилас и како се односи према онима који му се политички замере. То, уосталом данас зна и ДС.

Колико је распуштено њихових одбора ових дана због тога што су се на челу тих одбора налазили људи који се не слажу са тим да ДС буде продата, сервирана на тацну Драгану Ђиласу. Шта је било са двојицом покрајинских посланика који су избачени из странке због тога што су лично учествовали у састављању финансијског извештаја и утврдили да је Ђилас поткрадао ДС? Како они прођу, тако се боје неки други да не прођу и сами.

Председавајући: Реч има Ђорђе Вукадиновић. Право на реплику. Изволите, колега Вукадиновићу.

Ђорђе Вукадиновић: Упркос својој израженој не-жељи да то чиним, морам ипак да одговорим – али заиста само кратко – господину Орлићу да ја не знам у чему је његов проблем. Пре свега, са господином Ђиласом – јер изгледа да је то главни проблем, а да  сам ја ту само „колатерална штета“.

Чему та фасцинација и та обузетост, господине Орлићу? Је ли то страх, или жеља, или љубав према господину Ђиласу? Дакле, ви упорно овде, и када има и када нема основа, подмећете не само мени, него и буквално у сваку тему трпате господина Ђиласа. Да ли је то опсесија, фасцинација, страх –  или можда неки жал? 

Чему та фасцинација и та обузетост, господине Орлићу? Је ли то страх, или жеља, или љубав према господину Ђиласу? Дакле, ви упорно овде, и када има и када нема основа, подмећете не само мени, него и буквално у сваку тему трпате господина Ђиласа. Да ли је то опсесија, фасцинација, страх –  или можда неки жал? – то ви сами видите, или ћете видети у будућности. Ја немам тај проблем. Значи, у многим стварима се слажем са њим, а у неким стварима се не слажем са господином Ђиласом. Мислим да је био – хајде и то да кажем, па да се много изнервирате – дакле, ја мислим да је био добар градоначелник Београда. Мада уважавам да има простора и за критику. Дакле, био је добар градоначелник Београда и ја бих га лично натерао да то опет буде. (А ставио бих, рецимо, господина Марковића и још неке такве у надзорни одбор да контролишу сваки његов потез.)

Али то је тема која, заправо, уопште није сада битна. Причамо о Комуналној милицији. Причамо о томе да се ја заиста слажем са овим образложењем које је поново господин Јојић изрекао, као и да делим све остале дилеме у вези са тим које и друге колеге имају (и о чему сам говорио јуче). Дакле, сматрам да ту проблема има и да ће проблема тек бити. И потпуно ми свеједно ко га је предложио и да ли је тај иницијални закон дошао од својевремене градске власти и Драгана Ђиласа, или од мог брата од тетке, или рођеног брата – којег немам.

Дакле, има основа за критику или за сумње, дилеме и бриге у вези са тим законом, како постојећим, тако и овим наредним, који овде разматрамо. И ја исто верујем да ће врло брзо, кроз шест месеци или кроз годину дана, вероватно доћи до измена и потребе за изменама и допунама тог закона. И ја нећу имати ништа против и нећу овде ликовати, без обзира која ће у том тренутку бити владајућа већина.

Али ово заиста кажем, господине Орлићу: Размислите и мало се запитајте – чему та и толика фасцинација господином Ђиласом? Можда ви желите, можда га намерно пројектујете као лидера опозиције, или га се плашите као лидера опозиције? То мени није јасно.

(Београд, Скупштина Србије 4. јул 2019.)

(НСПМ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, до краја 2019. бити постигнут споразум Београда и Приштине?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер