четвртак, 25. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ђорђе Вукадиновић: Русија показала дозу наивности и потценила немачку зависност од САД, вето на резолуцију о Сребреници био би потврда озбиљности руских геополитичких амбиција на Балкану
Хроника

Ђорђе Вукадиновић: Русија показала дозу наивности и потценила немачку зависност од САД, вето на резолуцију о Сребреници био би потврда озбиљности руских геополитичких амбиција на Балкану

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 18. јун 2015.

Ђорђе Вукадиновић, главни уредник „Нове српске политичке мисли”, наступио је са излагањем на међународној конференцији „Балкански дијалог 2015” у Новом Саду, коју је организовао руски Фонд за подршку јавној дипломатији „Горчаков”. Један од званичних медијских спонзора овог догађаја је „Руска реч”. Преносимо основне тезе излагања познатог српског аналитичара.

Српске власти не могу седети на две столице, рекао је Ђорђе Вукадиновић, главни уредник НСПМ, на међународној конференцији „Балкански дијалог 2015”.

Говорећи о Русији у актуелном балканском и геополитичком контексту на међународној конференцији „Балкански дијалог 2015”, главни уредник „Нове српске политичке мисли” Ђорђе Вукадиновић најпре је констатовао „неоспорне ставове”. Први је да је „у току један светски хладни рат, и то политички, економски, културолошки, психолошки и медијски”. Та тврдња, каже он, пре само годину дана звучала спорно, али да годину дана касније то већ звучи као чињеница.

У том рату је Балкан споредно ратиште, рекао је Вукадиновић. „Али не значи да је безначајно ратиште. Историчари знају да је балканско ратиште било споредно и у Првом светском рату, па се на самом почетку тог рата, а и на крају показало као кључно. Та дијалектика главног и споредног фронта је доста променљива и треба више обратити пажњу и на споредно ратиште”, истакао је он.

Према његовим речима, такође је неоспорна чињеница да је Русији овај сукоб наметнут. „Као и претходна два, уосталом. Говорим о Првом и Другом светском рату. Ја немам никакве сумње, односно илузије поводом тога да је Русији тај сукоб наметнут”, сматра главни уредник „Нове српске политичке мисли”, и додаје: „Не зато што је Русија априори мирољубива земља, мада јесте, јер ниједан од претходна два светска конфликта није она отпочела. Напротив, врло је невољно и нерадо ушла, гурнута је у светске ратове”. Вукадиновић је истакао да је Русија била у експанзији, економској и политичкој, тако да јој никако није био у интересу геополитички сукоб и хладни рат на њеним границама.

Он је истакао известан степен наивности коју је Русија испољила према Западу. „То се односи на Јељцинову Русију, и то није спорно, али се то пренело мало и на 2000-е године – та врста наивности и илузије о добронамерности европског и евроатлантског партнерства. Дакле, доза наивности која те спречава да преузмеш и оне заштитне мере које би могао, које су ти на располагању, без обзира што није спорно да је у том периоду Запад био заиста кључни и доминантни геополитички чинилац на свету. Последњих пар година се Русија од тога ослобађа”, каже познати српски публициста.

Као други, паралелан превид руске политике, Вукадиновић је истакао да је Русија била заведена економском величином и снагом Немачке: „Мислим да је у једном делу руске политике или важних центара моћи и одлучивања у Русији постојала одређена илузија или превид степена зависности, евроатлантске зависности Немачке од њених прекоокеанских партнера, односно САД”. „Мислим да је једна важна година протекла у неговању илузије како се Немачка може лако извући из тог загрљаја прекоокеанског ’великог брата’”, рекао је Вукадиновић.

Према његовим речима, Русија је желела да понуди јасну економску перспективу за балканске земље, како оне не би имале дилему у погледу тога шта је у њиховом интересу. „То се показало као заблуда, јер се рачунало, рекао бих погрешно (или барем засада не довољно засновано на реалности), да ће те земље смоћи снаге да штите не руске, него своје сопствене интересе, интересе својих грађана. Судбина ’Јужног тока’ показује да је то ипак била у великој мери заблуда, а видећемо да ли ће сада и овај појачани ангажман Русије (који примећујем и поздрављам) учинити да судбина Турског тока буде другачија. И ја се томе надам”, нагласио је он.

Што се тиче српских власти, кључна илузија српске политике актуелних власти по Вукадиновићу је мишљење да се може „седети на две столице”, да се може, како је он рекао, бити јагње које две овце сиса. Међутим, „не може се увек седети на две столице, поготово када су те две столице у сукобу, ако се размичу. Ви можете бити неутрални у неком сукобу у Купу шампиона, када играју Барселона и Бајерн, и Јувентус и Барселона, али не можете бити неутрални у спору где сте ви једна страна, где је ваш интерес на једној страни, а на другој страни је угрожавање ваших интереса” закључио је Вукадиновић.

Он је уједно истакао да ће као нека врста „лакмус папира” озбиљности и кредибилности руске политике на Балкану послужити однос Русије према Републици Српској, чији је државни врх, како је рекао, безрезервно стао на страну Русије у овом геополитичком конфликту, тражи подршку Русије тражи заштиту Русије. „Уколико Русија заустави (наравно, у једном организованом ширем напору, где би и Београд требало да да свој допринос, али и независно од тога) ову актуелну дипломатску офанзиву на Републику Српску - мислим наравно на руску помоћ или руски вето, или претњу руским ветом - то ће бити знак озбиљности и кредибилности руских геополитичких амбиција на Балкану, али и обрнуто”, закључио је Ђорђе Вукадиновић.

(Руска реч-НСПМ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер