петак, 09. мај 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ђоко Кесић: Османлије
Хроника

Ђоко Кесић: Османлије

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 21. јун 2011.

Ко води спољну политику Србије и да ли она уопште постоји? Питање је наградно, јер научно и практично тешко је доказати да је неко дефинисао поменути појам.

Са становишта Турске српска спољна политика и те како постоји. Међутим, са становишта интереса и постојања Срба у Босни, Црној Гори, Хрватској и Санџаку, то питање је веома спорно. Најпре, питање је ко води спољну политику Србије? МСП и министар Јеремић или председник Тадић. У суштини агенда наше спољне политике распала се оног трена кад се почетком прошле године председник Тадић срео с Кетрин Ештон, па се све одлуке Београда тајно шминкају или мењају у Бриселу.

Прави повод за ову причу јесте изјава опет изабраног председника Турске Реџепа Ердогана, који рече да су његовом изборном победом једнако „добили Сарајево, Бејрут и Истанбул". Пристојан свет овако нешто никад не би рекао, а држава која држи до себе упутила би демарш Анкари. Напротив, председник Тадић каже да је легитимно да Турска брине о својим мањинама на Балкану?! Да ли то значи да Рим, чије царство је било и у Британији, има право да води рачуна о својим мањинама у Лондону?

Је ли Србија дала заруке Турској, па још обећала да ће јој РС и Срби и муслимани у Санџаку бити конкубине. Миле Додик је добио копривњачу пошто му нико из братског Београда не уме да објасни суштину својих односа с Турском.

Тим пре што је после „истанбулске декларације" турски министар спољних послова Давутогл у Бањалуци тражио да се скине застава Републике Српске испред резиденције председника РС да би он ушао у њу. Истовремено и у истом духу муфтија Зукорлић проглашава се свебошњачким Бетменом, не признаје Србију за отаџбину, оснива „бошњачку академију наука и уметности" и чини све по матрици ајатолаха Хомеинија.

„Наши европски пријатељи", односно Европска академија наука и уметности из Салцбурга одмах је признала Зукорлићеву академију. Жртва ове невероватне и необјашњиве спољне политике Србије постаће највероватније Миле Додик и РС. САД тврде да је главни проблем срећне земље БиХ националистичка реторика из Бањалуке. Додиково распеће једнако ће тражити Анкара, Вашингтон, Лондон и Брисел, а Београд ће преспавати ту секвенцу. Јер у мирним околностима председник Тадић саопштава да судбину БиХ одређују три конститутивна народа. Кад загусти, он окреће лист и саопштава да је Београд против поделе БиХ.

Тако ће РС и председник Додик остати сами са својом судбином, као што су сличној судбини препуштени и Срби у Хрватској.

(Прес)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер