Đoko Kesić: Osmanlije

Ko vodi spoljnu politiku Srbije i da li ona uopšte postoji? Pitanje je nagradno, jer naučno i praktično teško je dokazati da je neko definisao pomenuti pojam.

Sa stanovišta Turske srpska spoljna politika i te kako postoji. Međutim, sa stanovišta interesa i postojanja Srba u Bosni, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sandžaku, to pitanje je veoma sporno. Najpre, pitanje je ko vodi spoljnu politiku Srbije? MSP i ministar Jeremić ili predsednik Tadić. U suštini agenda naše spoljne politike raspala se onog trena kad se početkom prošle godine predsednik Tadić sreo s Ketrin Ešton, pa se sve odluke Beograda tajno šminkaju ili menjaju u Briselu.

Pravi povod za ovu priču jeste izjava opet izabranog predsednika Turske Redžepa Erdogana, koji reče da su njegovom izbornom pobedom jednako „dobili Sarajevo, Bejrut i Istanbul". Pristojan svet ovako nešto nikad ne bi rekao, a država koja drži do sebe uputila bi demarš Ankari. Naprotiv, predsednik Tadić kaže da je legitimno da Turska brine o svojim manjinama na Balkanu?! Da li to znači da Rim, čije carstvo je bilo i u Britaniji, ima pravo da vodi računa o svojim manjinama u Londonu?

Je li Srbija dala zaruke Turskoj, pa još obećala da će joj RS i Srbi i muslimani u Sandžaku biti konkubine. Mile Dodik je dobio koprivnjaču pošto mu niko iz bratskog Beograda ne ume da objasni suštinu svojih odnosa s Turskom.

Tim pre što je posle „istanbulske deklaracije" turski ministar spoljnih poslova Davutogl u Banjaluci tražio da se skine zastava Republike Srpske ispred rezidencije predsednika RS da bi on ušao u nju. Istovremeno i u istom duhu muftija Zukorlić proglašava se svebošnjačkim Betmenom, ne priznaje Srbiju za otadžbinu, osniva „bošnjačku akademiju nauka i umetnosti" i čini sve po matrici ajatolaha Homeinija.

„Naši evropski prijatelji", odnosno Evropska akademija nauka i umetnosti iz Salcburga odmah je priznala Zukorlićevu akademiju. Žrtva ove neverovatne i neobjašnjive spoljne politike Srbije postaće najverovatnije Mile Dodik i RS. SAD tvrde da je glavni problem srećne zemlje BiH nacionalistička retorika iz Banjaluke. Dodikovo raspeće jednako će tražiti Ankara, Vašington, London i Brisel, a Beograd će prespavati tu sekvencu. Jer u mirnim okolnostima predsednik Tadić saopštava da sudbinu BiH određuju tri konstitutivna naroda. Kad zagusti, on okreće list i saopštava da je Beograd protiv podele BiH.

Tako će RS i predsednik Dodik ostati sami sa svojom sudbinom, kao što su sličnoj sudbini prepušteni i Srbi u Hrvatskoj.

(Pres)