Ђоко Кесић: Неке лекције морамо научити од Хрвата

Част и достојанство су лична, али важна знамења. Ако их имате, поштоваће вас сви. Ако их немате, газиће вас једнако и пријатељи и непријатељи. Могуће да вам ово звучи патетично, али морам да се вратим питању како смо изгубили самопоштовање, како смо постали гмизава, снисходљива пузајућа маса.

Овој причи ме враћа хапшење Божидара Вучуревића, ратног градоначелника Требиња. Вучуревић је ухапшен по потерници Хрватске која га сумњичи да је командовао нападом на Дубровник. Најпре, Хрвати су исписали оптужнице за сваког Србина који је у том рату носио пушку, хранећи тако тезу да је Србија извршила агресију на лепу тамоњихову. С друге стране, Божидар Вучуревић је пустахија, човек који је пред новинарима био спреман да тврди како је баш он убио Кенедија, али и човек који је, по аутентичним сведочењима, спасао многе муслимане у Херцеговини, а његова ратна и командна позиција била је далеко од тога да је могао наредити напад на Дубровник.

Хрвати нису спорни, бољи су од нас Срба, и од њих бисмо морали учити. Не оне лекције да кријемо убице породице Зец и слично. Него, рецимо, оне националне лекције у којима је сваки Хрват драгоцен, браниће га без обзира на све. Тако је, примера ради, влада Хрватске усвојила тајни програм заштите хашких оптуженика, а Римокатоличка црква позива на масовне молитве за Готовину и друштво.

Председник Тадић евидентно не негује оваква мишљења. Хапшење Вучуревића је за њега доказ да у Србији функционише правна држава. Чак и случајеви Ејупа Ганића, Пурде, Тачија, Чекуа, Дивјака... Србији не смета што у попису становништва у Хрватској Србима често не дозвољавају да се изјасне као Срби православци, што Срби у Хрватској не могу да врате своју имовину, светска штампа пише о обесправљеним Србима у Хрватској, наша не. Ко у Србији данас прича о извештају Мартија Ахтисарија, о Тузланској колони или Добровољачкој улици? Нико! Остаје још да се Београд, у бурном времену које следи, одрекне Додика и Републике Српске. Није искључено, све за ЕУ и Брисел.

Све ово је могуће кад се толерише Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине, који је 10. маја 2010. тврдио да су пронашли масовну гробницу од око 250 Шиптара, које су Срби убили 1999. Гробница није нађена, а планету је обишла вест о новим српским злочинима. Вукчевић је још тужилац. Уосталом, наша званична политика одрећи ће се свега, па и нашег идентитета да би се додворила Бриселу.

(Прес)