Đoko Kesić: Neke lekcije moramo naučiti od Hrvata

Čast i dostojanstvo su lična, ali važna znamenja. Ako ih imate, poštovaće vas svi. Ako ih nemate, gaziće vas jednako i prijatelji i neprijatelji. Moguće da vam ovo zvuči patetično, ali moram da se vratim pitanju kako smo izgubili samopoštovanje, kako smo postali gmizava, snishodljiva puzajuća masa.

Ovoj priči me vraća hapšenje Božidara Vučurevića, ratnog gradonačelnika Trebinja. Vučurević je uhapšen po poternici Hrvatske koja ga sumnjiči da je komandovao napadom na Dubrovnik. Najpre, Hrvati su ispisali optužnice za svakog Srbina koji je u tom ratu nosio pušku, hraneći tako tezu da je Srbija izvršila agresiju na lepu tamonjihovu. S druge strane, Božidar Vučurević je pustahija, čovek koji je pred novinarima bio spreman da tvrdi kako je baš on ubio Kenedija, ali i čovek koji je, po autentičnim svedočenjima, spasao mnoge muslimane u Hercegovini, a njegova ratna i komandna pozicija bila je daleko od toga da je mogao narediti napad na Dubrovnik.

Hrvati nisu sporni, bolji su od nas Srba, i od njih bismo morali učiti. Ne one lekcije da krijemo ubice porodice Zec i slično. Nego, recimo, one nacionalne lekcije u kojima je svaki Hrvat dragocen, braniće ga bez obzira na sve. Tako je, primera radi, vlada Hrvatske usvojila tajni program zaštite haških optuženika, a Rimokatolička crkva poziva na masovne molitve za Gotovinu i društvo.

Predsednik Tadić evidentno ne neguje ovakva mišljenja. Hapšenje Vučurevića je za njega dokaz da u Srbiji funkcioniše pravna država. Čak i slučajevi Ejupa Ganića, Purde, Tačija, Čekua, Divjaka... Srbiji ne smeta što u popisu stanovništva u Hrvatskoj Srbima često ne dozvoljavaju da se izjasne kao Srbi pravoslavci, što Srbi u Hrvatskoj ne mogu da vrate svoju imovinu, svetska štampa piše o obespravljenim Srbima u Hrvatskoj, naša ne. Ko u Srbiji danas priča o izveštaju Martija Ahtisarija, o Tuzlanskoj koloni ili Dobrovoljačkoj ulici? Niko! Ostaje još da se Beograd, u burnom vremenu koje sledi, odrekne Dodika i Republike Srpske. Nije isključeno, sve za EU i Brisel.

Sve ovo je moguće kad se toleriše Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine, koji je 10. maja 2010. tvrdio da su pronašli masovnu grobnicu od oko 250 Šiptara, koje su Srbi ubili 1999. Grobnica nije nađena, a planetu je obišla vest o novim srpskim zločinima. Vukčević je još tužilac. Uostalom, naša zvanična politika odreći će se svega, pa i našeg identiteta da bi se dodvorila Briselu.

(Pres)