Хроника | |||
Дик Марти: Прелиминарни нацрт резолуције Скупштине Европе |
четвртак, 16. децембар 2010. | |
Дик Марти, Швајцарац, члан Савеза либерала и демократа за Европу, поднео је Прелиминарни нацрт резолуције Скупштини Европе са насловом „Нехумана поступања са људима и илегална трговина људским органима на Косову”. А. Прелиминарни нацрт резолуције 1. Парламентарна скупштина је била веома забринута када је чула наводе бившег тужиоца Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) да су током сукоба на Косову почињени озбиљни злочини, укључујући трговину људским органима, злочини који су до данас прошли некажњено и који нису били предмет ниједне озбиљне истраге. 2. Према тврдњама бившег тужиоца, та дела су починили припадници „Ослободилачке војске Косова” (ОВК) над Србима заробљеним на крају оружаног сукоба на Косову. 3. Према информацијама до којих је дошла скупштина и онима из кривичне истраге која је у току, бројне конкретне и конвергентне индиције потврђују да су неки Срби и неки косовски Албанци били заробљени на тајним местима под контролом ОВК на северу Албаније и према њима се поступало нехумано и на понижавајући начин пре него што су на крају нестали. 4. Бројне индиције изгледа потврђују да су, у периоду непосредно после завршетка оружаног сукоба, пре него што су међународне снаге стварно биле у стању да преузму контролу над регионом и поново успоставе какав-такав ред и закон, у једној клиници на територији Албаније, близу места Фуше Крује, неким затвореницима вађени органи и одатле слати у иностранство за трансплантације. 5. Ове криминалне активности, које су се развиле захваљујући хаосу који је владао у региону, на иницијативу појединих лидера ОВК повезаних са организованим криминалом, наставиле су се, мада у другим облицима, све до данас, што је показала истрага Еулекса која се односи на клинику „Медикус” у Приштини. 6. Иако су конкретни докази о таквој трговини постојали још на почетку деценије, међународне власти надлежне за овај регион нису сматрале да је неопходно да се ове околности детаљно испитају или су то чиниле непотпуно и површно. 7. Посебно током првих година њиховог присуства на Косову, међународне организације одговорне за безбедност и владавину права (Кфор и Унмик) морале су да се боре са великим структурним проблемима и озбиљним недостатком кадра способног за поверене им задатке. Све се то погоршавало због брзог и непрестаног ротирања особља. 8. МКСЈ, који је почео иницијални преглед на месту догађаја да пронађе трагове евентуалне трговине органима, обуставио је истрагу. Делови доказа прикупљених у месту Рипе у Албанији уништени су и не могу се користити за детаљније анализе. Није било накнадних истрага о случају који је бивши главни тужилац хашког трибунала ипак сматрала довољно озбиљним да је неопходно да на њега скрене пажњу јавности у својој књизи. 9. Током одлучујуће фазе оружаног сукоба, НАТО је бомбардовао, док је копнене операције спроводио ОВК, де факто савезник међународних снага. По одласку српских власти, међународна тела одговорна за безбедност на Косову у великој мери су се ослањала на политичке снаге које су биле на власти на Косову, а ту су већином биле бивше вође ОВК. 10. Међународне организације распоређене на Косову имале су прагматичан политички приступ, заузевши став да по сваку цену треба да се залажу за краткорочну стабилност, жртвујући при том неке важне принципе правде. У дугом периоду мало тога је урађено да се открију нови докази о умешаности припадника ОВК у злочине над српским становништвом и против појединих Албанаца са Косова. Непосредно по завршетку сукоба, када је ОВК имао готово искључиву контролу на терену, уследило је свођење рачуна између различитих фракција и са онима који су се, без икаквог суђења, сматрали издајницима, осумњичени да су сарађивали са претходним српским властима. 11. Еулекс, који је крајем 2008. преузео одређене функције у сектору правосуђа од структура Унмика, наследио је тешку и осетљиву ситуацију, посебно у области борбе против тешких кривичних дела: непотпуне датотеке, изгубљени документи, неприкупљене изјаве сведока. Због тога би велики број кривичних дела могао и даље да пролази некажњено. Било је мало или нимало детаљних истрага о организованом криминалу и његовим везама са представницима политичких институција или о ратним злочинима почињеним против Срба и косовских Албанаца који су се сматрали издајницима или ривалима доминантних фракција. Ово последње је још увек права табу тема на Косову, иако сви о томе говоре приватно и с великим опрезом. Еулекс је изгледа недавно остварио известан напредак у овој области и треба се надати да га политички разлози неће омести да испуни обавезу. 12. Тим међународних тужилаца и истражитеља у оквиру Еулекса, задужен за истрагу навода о нехуманом поступању, укључујући и оне који се односе на могућу трговину органима, остварио је напредак, посебно кад је реч о доказивању постојања тајних места ОВК за притвор заробљеника на северу Албаније, где је наводно било нељудског поступања, па чак и убистава. Истрага, међутим, нема пожељну сарадњу са властима Албаније. 13. Ужасни злочини српских снага изазвали су врло јака осећања у свету и мишљење које се одражава и у ставу неких међународних агенција, по ком се увек само једна страна сматра виновником злочина, а друга жртвом, па је ова друга нужно невина. Реалност је мање јасна и много сложенија. 14. Парламентарна скупштина снажно потврђује потребу за апсолутно бескомпромисном борбом против некажњивости одговорних за тешка кршења људских права и жели да укаже на то да чињеница да су та кршења почињена у контексту насилног сукоба никада не би могла оправдати одлуку да се не гоне починиоци (види Резолуцију 1675. (2009)). 15. Не може и не сме постојати једна правда за победнике, а друга за губитнике. У сваком сукобу, сви злочинци морају бити процесуирани и позвани на одговорност за своја незаконита дела, којој год страни да су припадали и без обзира на политичку улогу коју су преузели. 16. Са хуманитарне тачке гледишта, најболније и најосетљивије је питање несталих особа. Од више од 6.000 несталих колико је регистровао Међународни комитет Црвеног крста (МКЦК), око 1.400 особа су пронађене живе и 2.500 тела је пронађено и идентификовано. У већини случајева то су косовски Албанци пронађени у масовним гробницама у регионима под контролом Србије и на Косову. Броју од 1.900, који су нестали током сукоба и чија судбина још није установљена (око две трећине су косовски Албанци), мора да се дода и скоро 500 особа које су нестале након доласка снага Кфора 12. јуна 1999. Од тога су њих 100 косовски Албанци и близу 400 неалбанци, већином Срби. 17. Јасно је да још нема довољне сарадња између међународних агенција с једне стране и косовских и албанских власти с друге на утврђивању судбине несталих. Док је Србија на крају сарађивала, испоставило се да је далеко теже обавити ископавања на територији Косова, и немогуће, бар за сада, на територији Албаније. Сарадње са косовским властима посебно нема кад је у питању потрага за скоро 500 особа које су званично нестале пошто је сукоб завршен. 18. Радној групи за нестала лица, којом председавају МКЦК и Канцеларија за нестала лица Еулекса, потребна је пуна и свесрдна подршка међународне заједнице како би се превазишло опирање на обе стране. Сазнавање истине и омогућавање породицама жртава да ожале вољене на крају је суштински предуслов за помирење међу заједницама и мирну будућност у овом региону Балкана. 19. Скупштина стога позива: 19.1 чланице Европске уније и друге повезане државе: 19.1.1 да доделе Еулексу неопходне ресурсе, у смислу логистике и високостручних кадрова, да би могао да се бави изузетно сложеном и важном улогом која му је поверена; 19.2.1 да истраје у истраживачком раду, не узимајући у обзир функције на којима се налазе потенцијални осумњичени или порекло жртава. Да уради све да би расветлио нестанке, индиције о трговини органима, корупцију и дослух између организованих криминалних група и политичких кругова, на шта често има притужби; 19.3 МКСЈ да у потпуности сарађује са Еулексом, посебно тако што ће му предати оне информације и елементе доказа који ће му можда помоћи да правно гони одговорне за кривична дела у оквиру своје надлежности; 19.4 власти Србије: 19.4.1 да уложе максималан труд да се ухвате особе, које и даље тражи Хашки трибунал за ратне злочине, посебно генерал Ратко Младић и Горан Хаџић, чија некажњеност и даље представља озбиљну препреку за процес помирења и што власти других земља често наводе да оправдају свој недостатак ентузијазма у предузимању судских поступака; 19.4.2 да блиско сарађују са Еулексом, посебно тако што ће му прослеђивати све информације које могу да помогну да се расветле злочини почињени за време и после сукоба на Косову; 19.4.3 да предузму неопходне мере да спрече да у штампу процуре информације о истрагама у вези са Косовом, што би могло да угрози сарадњу са другим органима и поверење у истражни поступак; 19.5 власти Албаније и косовске администрације: 19.5.1 да безрезервно сарађују са Еулексом и српским властима у оквиру процедуре чији је циљ да се сазна истина о злочинима почињеним на Косову, без обзира на познато или претпостављено порекло осумњичених и жртава; 19.5.2 посебно да предузму мере по захтевима Еулекса за судску помоћ у вези са кривичним делима наводно почињеним у логору ОВК у северној Албанији; 19.5.3 да започну озбиљну и независну истрагу како би се сазнала цела истина о понекад конкретним тврдњама о постојању тајних притворних центара у којима се наводно нечовечно поступало према затвореницима са Косова, српског или албанског порекла, током и непосредно после сукоба; истрага такође мора бити проширена да би се проверили подједнако конкретни наводи о трговини органима која се наводно обављала у истом периоду, део ње на територији Албаније. 19.6 све чланице Савета Европе и државе посматраче: 19.6.1 да одговоре без непотребног одлагања на захтеве Еулекса и српских власти за правосудну сарадњу у оквиру њихових тренутних истрага ратних злочина и трговине органима; одлагање одговора на ове захтеве је несхватљиво и недопустиво с обзиром на важност и ургентност међународне сарадње како би се бавили овим озбиљним и опасним криминалним проблемима; 19.6.2 да сарађују са Еулексом у напорима да заштите сведоке, посебно када више не могу да живе у региону и морају да узму нови идентитет и пронађу нову земљу пребивалишта; |